Бело Блато

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Бело Блато
Belo Blato, Catholic and Evangelical Churches.jpg
Католичка и евангеличка црква у средишту села
Административни подаци
Држава Србија
Аутономна покрајина Војводина
Управни округСредњобанатски
ГрадЗрењанин
Становништво
 — 2011.Пад 1342
 — густина51/км2
Географске карактеристике
Координате45°16′13″ СГШ; 20°22′18″ ИГД / 45.270333° СГШ; 20.371666° ИГД / 45.270333; 20.371666Координате: 45°16′13″ СГШ; 20°22′18″ ИГД / 45.270333° СГШ; 20.371666° ИГД / 45.270333; 20.371666
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Ндм. висина68 м
Површина28,8 км2
Бело Блато на мапи Србије
Бело Блато
Бело Блато
Бело Блато на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број23205
Позивни број023
Регистарска ознакаZR

Бело Блато (свк. Lízika, Biele Blato, мађ. Nagyerzsébetlak) је насеље града Зрењанина у Средњобанатском округу. Према попису из 2011. било је 1342 становника.

Историја[уреди]

Бело Блато је први пут насељено 1866. године, када га насељавају Немци. Село су назвали Елизенхајм. Због велике поплаве која се десила 1876. године, Немци се исељавају у Румунију. Године 1883. је поново расписана колонизација и село насељавају Словаци из Падине (180 породица). Нешто касније у Бело Блато (Словачки - Лизика) долазе Мађари, Немци и Бугари). Насељеници су добили по 10 кј земље и плац за кућу са окућницом. Већ након три године, нови колонисти су изградили школу, набијачу покривену трском. Године 1889. избили су сељачки немири, због одбијања државног закупца земље Мучалова, да преда сву земљу колонистима. Мештани су посејали усев и по тој спорној земљи. Суд је споро радио, а мештани су били огорчени. Када је дошао у место срески начелник Бакаловић избио је сукоб, током којег су жандарми убили тројицу колониста (Мађара, Словака и Бугарина).[1] Село се полако развијало. Од самог почетка у селу су биле две конфесије, Словачка Евангелистичка ав., и католичка. Словаци су Евангелисти а остали досељеници су били католици. Било је потребно саградити две цркве што је и урађено и то године 1895. католичка и 1902. Словачка Евангелистичка. Убрзо после је саграђен и млин, чији је власник био Ján Bùrik, Словак из Арадца.

За време Првог светског рата, 200 младих становника Белог Блата је ратовало на разним фронтовима широм Европе. Нажалост 47 младића се није вратило својим кућама а иза њих је остало 100 сирочади.

Други светски рат је такође оставио дубоке ране. Мобилисано је 156 регрута од којих се 24 никад није вратило. После Другог светског рата у селу је оформљена Земљорадничка задруга, пољопривредно друштво Јединство, 1973. је пуштена у рад фабрика за прераду трске, 1962. године је село добило струју затим телефон, водовод...

Демографија[уреди]

У насељу Бело Блато живе 1173 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 39,4 година (38,4 код мушкараца и 40,4 код жена). У насељу има 568 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,60.

Становништво у овом насељу веома је нехомогено.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[2]
Година Становника
1948. 2.159
1953. 2.490
1961. 2.031
1971. 1.841
1981. 1.746
1991. 1.762 1.602
2002. 1.477 1.517
Етнички састав према попису из 2002.[3]
Словаци
  
583 39,47 %
Мађари
  
488 33,03 %
Бугари
  
128 8,66 %
Срби
  
118 7,98 %
Југословени
  
41 2,77 %
Роми
  
31 2,09 %
Румуни
  
12 0,81 %
Муслимани
  
3 0,20 %
Хрвати
  
2 0,13 %
Немци
  
2 0,13 %
Црногорци
  
1 0,06 %
Албанци
  
1 0,06 %
непознато
  
0 0,0 %


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Галерија[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ "Застава", Нови Сад 1889. године
  2. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  3. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  4. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе[уреди]