Бело Поље (Горњи Милановац)

Координате: 44° 01′ 00″ СГШ; 20° 36′ 00″ ИГД / 44.016666° СГШ; 20.6° ИГД / 44.016666; 20.6
С Википедије, слободне енциклопедије
За другу употребу, погледајте страницу Бело Поље.
Бело Поље
Belo Polje kod Gornjeg Milanovca (3).jpg
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округМоравички
ОпштинаГорњи Милановац
Становништво
 — 2011.Пад 223
Географске карактеристике
Координате44° 01′ 00″ СГШ; 20° 36′ 00″ ИГД / 44.016666° СГШ; 20.6° ИГД / 44.016666; 20.6
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина437 м
Бело Поље на мапи Србије
Бело Поље
Бело Поље
Бело Поље на мапи Србије
Остали подаци
Позивни број032
Регистарска ознакаGM

Бело Поље је насеље у Србији у општини Горњи Милановац у Моравичком округу. Према попису из 2011. било је 223 становника.

Овде се налазе Стари надгробни споменици у Белом Пољу (општина Горњи Милановац).

Историја[уреди | уреди извор]

Бело Поље је познато по томе што су се у њему налазили летњи двори деспота Стефана Лазаревића. Он је тамо примио посланике Дубровника јуна 1427. године. Након његове смрти, у њима је боравио и деспот Ђурђе Бранковић, а дворе спаљује турски султан Мурат II 1438.[1]

Овде је рођен Радисав Јанићијевић (19171943), учесник НОБ-а и народни херој Југославије.

Овде је 21. октобра 1938. године рођен др Живадин Стефановић, ректор Универзитета у Крагујевцу од 1988. до 1990[2] и потпредседник у Влади републике Србије (5. децембар 198915. јануар 1991).

Село Бело Поље удаљено је 13 км од Горњег Милановца. Налази се на путу за Крагујевац, на падинама Јешевца, на надморској висини 390-600 м и на површини 1.066 ха.[3]

Пред најездом Турака становници села су се иселили, а нови становници су се населили у 18. веку. Они су дошли из Старог Влаха и Црне Горе. У пописима село је 1910. године имало 511 становника, 1921. године 467, а 2002. године тај број је спао на 251.[3]

Село је имало општину, а од 1908. године и основну школу. Село припада црквеној парохији манастира Враћевшница. Сеоска слава је Бели Четвртак.[3]

У ратовима у периоду од 1912. до 1918. године село је дало 68 ратника. Погинуло их је 45 а 23 је преживело.[3]

Галерија[уреди | уреди извор]

Демографија[уреди | уреди извор]

У насељу Бело Поље живи 217 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 46,7 година (47,6 код мушкараца и 45,9 код жена). У насељу има 76 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,37.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[4]
Година Становника
1948. 484
1953. 449
1961. 415
1971. 368
1981. 351
1991. 314 314
2002. 256 256
2011. 223
Етнички састав према попису из 2002.‍[5]
Срби
  
254 99,21%
непознато
  
2 0,78%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Живадин М. Стевановић: Постанак и развитак Горњег Милановца, 1968; издање писца.
  2. ^ „Досадашњи ректори Универзитета у Крагујевцу”. Универзитет у Крагујевцу. Приступљено 12. 5. 2019. 
  3. ^ а б в г Ђуковић, Исидор (2005). Рудничани и Таковци у ослободилачким ратовима Србије 1912-1918. године. Горњи Милановац: Музеј Рудничко-таковског краја. стр. 73. 
  4. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  5. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  6. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]