Пређи на садржај

Бело Поље (Горњи Милановац)

Координате: 44° 01′ 00″ С; 20° 36′ 00″ И / 44.016666° С; 20.6° И / 44.016666; 20.6
С Википедије, слободне енциклопедије
Бело Поље
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округМоравички
ОпштинаГорњи Милановац
Становништво
 — 2022.Пад 159
Географске карактеристике
Координате44° 01′ 00″ С; 20° 36′ 00″ И / 44.016666° С; 20.6° И / 44.016666; 20.6
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина437 m
Бело Поље на карти Србије
Бело Поље
Бело Поље
Бело Поље на карти Србије
Остали подаци
Позивни број032
Регистарска ознакаGM

Бело Поље је насеље у Србији у општини Горњи Милановац у Моравичком округу. Према попису из 2022. било је 159 становника.

Овде се налазе Стари надгробни споменици у Белом Пољу (општина Горњи Милановац).

Историја

[уреди | уреди извор]

Бело Поље је познато по томе што су се у њему налазили летњи двори деспота Стефана Лазаревића. Он је тамо примио посланике Дубровника јуна 1427. године. Након његове смрти, у њима је боравио и деспот Ђурђе Бранковић, а дворе спаљује турски султан Мурат II 1438.[1]

Овде је рођен Радисав Јанићијевић (19171943), учесник НОБ-а и народни херој Југославије.

Овде је 21. октобра 1938. године рођен др Живадин Стефановић, ректор Универзитета у Крагујевцу од 1988. до 1990[2] и потпредседник у Влади републике Србије (5. децембар 198915. јануар 1991).

Село Бело Поље удаљено је 13 км од Горњег Милановца. Налази се на путу за Крагујевац, на падинама Јешевца, на надморској висини 390-600 м и на површини 1.066 ха.[3]

Пред најездом Турака становници села су се иселили, а нови становници су се населили у 18. веку. Они су дошли из Старог Влаха и Црне Горе. У пописима село је 1910. године имало 511 становника, 1921. године 467, а 2002. године тај број је спао на 251.[3]

Село је имало општину, а од 1908. године и основну школу. Село припада црквеној парохији манастира Враћевшница. Сеоска слава је Бели Четвртак.[3]

У ратовима у периоду од 1912. до 1918. године село је дало 68 ратника. Погинуло их је 45 а 23 је преживело.[3]

Галерија

[уреди | уреди извор]

Демографија

[уреди | уреди извор]

У насељу Бело Поље живи 217 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 46,7 година (47,6 код мушкараца и 45,9 код жена). У насељу има 76 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,37.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[4]
Година Становника
1948. 484
1953. 449
1961. 415
1971. 368
1981. 351
1991. 314 314
2002. 256 256
2011. 223
Етнички састав према попису из 2002.‍[5]
Срби
  
254 99,21%
непознато
  
2 0,78%
Становништво према полу и старости[6]
Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.
Година пописа 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2002.
Број домаћинстава 92 95 94 90 87 80 76


Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.
Број чланова 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 и више Просек
Број домаћинстава 18 15 11 6 11 10 4 1 0 0 3,37
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Пол Укупно Неожењен/Неудата Ожењен/Удата Удовац/Удовица Разведен/Разведена Непознато
Мушки 111 25 73 8 4 1
Женски 112 12 70 26 3 1
УКУПНО 223 37 143 34 7 2
Становништво по делатностима које обавља
Пол Укупно Пољопривреда, лов и шумарство Рибарство Вађење руде и камена Прерађивачка индустрија
Мушки 62 23 0 0 18
Женски 65 46 0 0 13
Укупно 127 69 0 0 31
Пол Производња и снабдевање Грађевинарство Трговина Хотели и ресторани Саобраћај, складиштење и везе
Мушки 0 2 4 1 12
Женски 0 0 5 0 0
Укупно 0 2 9 1 12
Пол Финансијско посредовање Некретнине Државна управа и одбрана Образовање Здравствени и социјални рад
Мушки 0 0 1 0 0
Женски 0 0 0 1 0
Укупно 0 0 1 1 0
Пол Остале услужне активности Приватна домаћинства Екстериторијалне организације и тела Непознато
Мушки 0 0 0 1
Женски 0 0 0 0
Укупно 0 0 0 1

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Живадин М. Стевановић: Постанак и развитак Горњег Милановца, 1968; издање писца.
  2. ^ „Досадашњи ректори Универзитета у Крагујевцу”. Универзитет у Крагујевцу. Приступљено 12. 5. 2019. 
  3. ^ а б в г Ђуковић, Исидор (2005). Рудничани и Таковци у ослободилачким ратовима Србије 1912-1918. године. Горњи Милановац: Музеј Рудничко-таковског краја. стр. 73. 
  4. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  5. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  6. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]