Бело Поље је познато по томе што су се у њему налазили летњи двори деспота Стефана Лазаревића. У овом двору је деспот боравио и непосредно пред смрт, када је умро у лову у оближњем селу Главице. Након његове смрти, у њима је боравио и деспот Ђурђе Бранковић, а дворе спаљује турски султан Мурат II1438.[1]
У насељу Бело Поље живи 217 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 46,7 година (47,6 код мушкараца и 45,9 код жена). У насељу има 76 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,37.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
^Живадин М. Стевановић: Постанак и развитак Горњег Милановца, 1968; издање писца.
^„Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN86-84433-14-9.
Србија
223.svg)
