Бело Поље (Горњи Милановац)

Бело Поље
Бело Поље;
Административни подаци
Држава	Србија
Управни округ	Моравички
Општина	Горњи Милановац
Становништво
— 2011.	223
Географске карактеристике
Координате	44° 01′ 00″ С; 20° 36′ 00″ И / 44.016666° С; 20.6° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	437 m
	Бело Поље Бело Поље на мапи Србије
Остали подаци
Позивни број	032
Регистарска ознака	GM

Бело Поље је насеље у Србији у општини Горњи Милановац у Моравичком округу. Према попису из 2011. било је 223 становника.

Овде се налазе Стари надгробни споменици у Белом Пољу (општина Горњи Милановац).

Историја[уреди | уреди извор]

Бело Поље је познато по томе што су се у њему налазили летњи двори деспота Стефана Лазаревића. Он је тамо примио посланике Дубровника јуна 1427. године. Након његове смрти, у њима је боравио и деспот Ђурђе Бранковић, а дворе спаљује турски султан Мурат II 1438.^[1]

Овде је рођен Радисав Јанићијевић (1917 – 1943), учесник НОБ-а и народни херој Југославије.

Овде је 21. октобра 1938. године рођен др Живадин Стефановић, ректор Универзитета у Крагујевцу од 1988. до 1990^[2] и потпредседник у Влади републике Србије (5. децембар 1989 – 15. јануар 1991).

Село Бело Поље удаљено је 13 км од Горњег Милановца. Налази се на путу за Крагујевац, на падинама Јешевца, на надморској висини 390-600 м и на површини 1.066 ха.^[3]

Пред најездом Турака становници села су се иселили, а нови становници су се населили у 18. веку. Они су дошли из Старог Влаха и Црне Горе. У пописима село је 1910. године имало 511 становника, 1921. године 467, а 2002. године тај број је спао на 251.^[3]

Село је имало општину, а од 1908. године и основну школу. Село припада црквеној парохији манастира Враћевшница. Сеоска слава је Бели Четвртак.^[3]

У ратовима у периоду од 1912. до 1918. године село је дало 68 ратника. Погинуло их је 45 а 23 је преживело.^[3]

Галерија[уреди | уреди извор]

Демографија[уреди | уреди извор]

У насељу Бело Поље живи 217 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 46,7 година (47,6 код мушкараца и 45,9 код жена). У насељу има 76 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,37.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија^[4]
Година	Становника
1948.	484
1953.	449
1961.	415
1971.	368
1981.	351
1991.	314	314
2002.	256	256
2011.	223

Етнички састав према попису из 2002.‍^[5]

Срби	254	99,21%
непознато	2	0,78%

Становништво према полу и старости^[6]


	м	ж
?	2	2
80+	3	7
75—79	7	11
70—74	12	12
65—69	8	9
60—64	8	10
55—59	8	8
50—54	9	7
45—49	13	8
40—44	8	7
35—39	10	7
30—34	6	7
25—29	2	6
20—24	9	7
15—19	6	4
10—14	6	8
5—9	3	12
0—4	1	3
Просек :	47,6	45,9

Домаћинства

**Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.**
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	92	95	94	90	87	80	76

**Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.**
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	18	15	11	6	11	10	4	1	0	0	3,37

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	111	25	73	8	4	1
Женски	112	12	70	26	3	1
УКУПНО	223	37	143	34	7	2

Становништво по делатностима које обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	62	23	0	0	18
Женски	65	46	0	0	13
УКУПНО	127	69	0	0	31
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	0	2	4	1	12
Женски	0	0	5	0	0
УКУПНО	0	2	9	1	12
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	0	0	1	0	0
Женски	0	0	0	1	0
УКУПНО	0	0	1	1	0
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	0	0	0	1
Женски	0	0	0	0
УКУПНО	0	0	0	1

Референце[уреди | уреди извор]

^ Живадин М. Стевановић: Постанак и развитак Горњег Милановца, 1968; издање писца.
^ „Досадашњи ректори Универзитета у Крагујевцу”. Универзитет у Крагујевцу. Приступљено 12. 5. 2019.
^ ^а ^б ^в ^г Ђуковић, Исидор (2005). Рудничани и Таковци у ослободилачким ратовима Србије 1912-1918. године. Горњи Милановац: Музеј Рудничко-таковског краја. стр. 73.
^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

[postgm-1] Живадин М. Стевановић: Постанак и развитак Горњег Милановца, 1968; издање писца.

[2] „Досадашњи ректори Универзитета у Крагујевцу”. Универзитет у Крагујевцу. Приступљено 12. 5. 2019.

[:0-3] а ^б ^в ^г Ђуковић, Исидор (2005). Рудничани и Таковци у ослободилачким ратовима Србије 1912-1918. године. Горњи Милановац: Музеј Рудничко-таковског краја. стр. 73.

[4] „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.

[5] „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.

[6] „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]