Бенгалски језик

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
бенгалски
বাংলা
বাংলা.svg
Реч Бангла, написана бенгалским писмом
Говори се у Индија и Бангладеш
Број говорника
238 милиона (2011)
У Бангладешу: 155.932.659[1]
У Индији по попису из 2001: 93.369.796[2] (недостаје датум)
Бенгласки алфабет[3]
Званични статус
Службени језик у
 Бангладеш
 Индија
(Западни Бенгал, Трипура, Џарканд, Асам, Андамани, Никобари)
Регулише Бенгласка академија (Бангладеш)
Бенгласка академија (Западни Бенгал)[4]
Језички кодови
ИСО 639-1 bn
ИСО 639-2 ben
ИСО 639-3 ben
{{{mapalt}}}
Бенгалски језик у свету
  Главни језик
  Службени језик, велики број говорника
  Велика дијаспора (више од 100.000 говорника)
  Мања дијаспора (више од 10.000 говорника)
{{{mapalt2}}}
Регија Бенгал у којој има највише говорника бенгалског језика

Бенгалски језик (Bangga Bhasa; /bɛŋˈɡɔːli/),[5] такође познат по свом ендониму) индо-аријски језик је Јужне Азије који је еволуирао из санскрита, палија и пракритског језика. Понекад се за њега, под утицајем енглеског, користи израз бенгали, док се он сам назива бангла језиком (/ˈbɑːŋlɑː/; বাংলা ).

Њиме се говори у регији Бенгал, у коју спада Бангладеш и индијска савезна држава Западни Бенгал. Он је национални и званични језик Бангладеша.[6][7][8][9] Он служи као лингва франка нације, при чему 98% становништва Бангладеша течно говори овај језик (укључујући дијалекте) као свој матерњи језик.[10][11] У данашње време осим што је примарни језик у Бангладешу, он је други по заступљености говорни језик Индије.[12][13][14] Унутар Индије, бенгалски је званични језик у државама Западни Бенгал, Трипура и у Барак долини државе Асам. Он се исто тако говори у разним деловима Брамапутра долине државе Асам. Оо је остп тако најраширенији језик на Андамани и Никобари острвима у Бенгалском заливу,[15] и језик је знатних националних мањина у другим државама, укључујући Џарканд, Бихар, Мизорам, Мегалаја, и Одиша. Са апроксимативно 250–300 милиона говорника широм света,[4][16] бенгалски се обично налази на седмом месту међу највише кориштеним матерњим језицима у свету по популацији.[17][18] Проглашен је званичним језиком Сијера Леонеа у знак почасти бангладешанским миротворним снагама из Уједињених нација које су биле тамо стациониране. У зависности од тога да ли се хинди и урду сматрају једним језиком, бенгалски језик представља четврти или пети језик по распрострањености у свету.

Бенгалски језик је своју ренесансу доживео у 19. и 20. веку, тако да је Рабиндранат Тагор, први Индијац који је добио Нобелову награду за књижевност, писао управо на том језику. Речници из раног 20. века приписују нешто више од половине Бенгалског речника изворним речима (i.e., природно модификованим санскритским речима, корумпираној форми санскритских речи, и позајмљеним речима из језика који нису индоевропског порекла), око 30 % неизмењеним санскритским речима, а остатак су стране речи.[19] Доминантан у задњог групи је персијски језик, који је исто тако извор дела граматичких форми. Недавне студије сугеришу да је употреба изворних и страних речи у порасту, углавном услед преференције бенгалских говорника за коришћењем колоквијалног стила.[19]

Бенгалска литература, са својом миленијумском историјом и народним наслеђем, се екстензивно развила од времена бенгалске ренесансе и једна је од најпроминентнијих и најразличитијих књижевних традиција у Азији. Националне химне Бангладеша (Amar Sonar Bangla) и Индије (Jana Gana Mana) је компоновао у бенгалском језику Рабиндранат Тагор. Прва два стиха патриотске песме коју је написао у бенгалском језику Банким Чандра Чатерје, Ванд Матарам, били су усвојени као „национална песма” Индије у колонијалном периоду, и касније 1950. у независној Индији. Штавише, многи верују да је национална химна Шри Ланке (Sri Lanka Matha) инспирисана је бенгалском песмом коју је написао Рабиндранат Тагор,[20][21][22][23] док неки чак верују да је химна оригинално написана на бенгалском језику и затим преведена на синхалески језик.[24][25][26][27] Године 1952, Бенгалски језички покрет је покренуо успешну иницијативу за званични статус језика у Доминиону Пакистана, омогућавајући образовање и службену употребу језика. Године 1999, Унеско је именовао 21. фебруар као Међународни дан матерњег језика у знак признања језичком покрету у Источном Бенгалу (сад Бангладешу). Језик је важан елемент бенгалског идентитета и повезује овај културно разноврсни регион.

Историја[уреди]

Сребрник са новцем натписом у протобенгалском писму, Харикела краљевство, 9-13. века
Сребрни новчићи из Бенгалског султаната, око 1417

Древни језик Бенгала[уреди]

Санскрит је говорен у Бенгалу од првог миленијума п. н. е.. Током Гупта царства, Бенгал је био средиште санскритске литературе.[28] Средњи индоаријски дијалекти су говорени у Бенгалу у првом миленијуму кад је тај регион био део Магадског царства. Ти дијалекти се називају магади пракрит. Они су коначно еволуирали у арда магади.[29][30] Арда магади је почео да уступа место апабраншким језицима на крају првог миленијума.[31]

Појава бенгалског језика[уреди]

Заједно са другим источним индо-аријским језицима, бенгалски језик је еволуирао у периоду око 1000–1200 године из санскрита и магади пракрита.[32] Локални апабраншки језици у источном делу потконтинента, пурби апабранша или абахата („бесмислени звукови”), на крају су еволуирали у регионалне дијалекте, који су формирали три групе: бенгалско-асамски, бихарски, и одија језик. Неки тврде да су се тачке дивергенције јавиле много раније - враћају се чак и на 500-ту годину.[33] Међутим језик није био статичан: различити варијетети су коегзистирали и аутори су често писали на више дијалеката у том периоду. На пример, верује се да је ардамагади еволуирао у абахату око 6. века, који се неко време надметао са претходником бангалског.[34] Протобенгалски је био језик Пала царства и Сена династије.[35][36]

Средњи бенгалски језик[уреди]

Током средњевековног периода, средњи бенгалски језик је био карактерисан изостављањем гласа ô на крају речи, ширењем сложених глагола, и арапским и персијским утицајима. Бенгалски је био званични дворски језик Бенгалског султаната. Муслимански владари су промовисали књижевни развој бенгалског језика.[37] Бенгалски је постао најзаступљенији народни језик у султанату.[38] У овам периоду је дошло до уноса позајмљених персијско-арапских израза у бенгалијски речник. Главни текстови средњег бенгалског језика (1400-1800) обухватају Чандидасово дело Шрикришна Киртана.

Модерни бенгалски језик[уреди]

Модерна књижевна форма бенгалског је развијена је током 19. и раног 20. века, и заснована је на дијалекту који се говори у региону Надија, што представља западно-централни бенгалски дијалекат. Бенгалски представља добру илустрацију случаја диглосије, при чему се књижевни и стандардни облик веома разликују од колоквијалног говора региона који се идентификују са језиком.[39] Модерни бенгалски речник садржи речничку основу из магади пракрита и палија, а исто тако и татсаме и поновна позајмљивања из санскрита и друга знатна позајмљивања из персијског, арапског, аустроазијских језика и других језика са којима је дошао у контакт.

Референце[уреди]

  1. ^ The World Factbook - South Asia :: Bangladesh
  2. ^ Distribution of the 22 Scheduled Languages - India/ States/ Union Territories - 2001 Census
  3. ^ „Bangla Sign Language Dictionary”. www.scribd.com. Приступљено 12. 09. 2018. 
  4. 4,0 4,1 „General Assembly hears appeal for Bangla to be made an official UN language”. United Nations. 27. 09. 2010. Приступљено 21. 05. 2015. 
  5. ^ Laurie Bauer, 2007, The Linguistics Student’s Handbook, Edinburgh
  6. ^ = Bangla_Language „Bangla Language - Banglapedia” Проверите вредност параметра |url= (помоћ). en.banglapedia.org. Приступљено 12. 09. 2018. 
  7. ^ „Culture, Religion & Language”. visitbangladesh.gov.bd. Приступљено 12. 09. 2018. 
  8. ^ „Bengali Language”. www.britannica.com. Приступљено 12. 09. 2018. 
  9. ^ „Bangladesh”. www.ethnologue.com. Приступљено 12. 09. 2018. 
  10. ^ „National Languages Of Bangladesh”. einfon.com. Приступљено 12. 09. 2018. 
  11. ^ „5 Surprising Reasons the Bengali Language Is Important”. 17. 08. 2017. Архивирано из оригинала на датум 26. 06. 2018. Приступљено 12. 10. 2018. 
  12. ^ „The Second Most Spoken Languages Around the World”. Olivet Nazarene University. Приступљено 20. 04. 2015. 
  13. ^ „Languages of India”. Архивирано из оригинала на датум 10. 02. 2013. Приступљено 02. 09. 2009. 
  14. ^ „Languages in Descending Order of Strength — India, States and Union Territories – 1991 Census” (PDF). Census Data Online. Office of the Registrar General, India. 2006. стр. 1. Архивирано из оригинала на датум 14. 06. 2007. Приступљено 19. 11.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |access-date= (помоћ)
  15. ^ „50th Report of the Commissioner for Linguistic Minorities in India (July 2012 to June 2013)” (PDF). National Commission for Linguistic Minorities. 16. 07. 2014. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 02. 01. 2018. Приступљено 20. 02. 2018. 
  16. ^ Hays, Jeffrey. „BENGALIS - Facts and Details”. factsanddetails.com. 
  17. ^ „The World Factbook — Central Intelligence Agency”. www.cia.gov (на језику: енглески). Приступљено 21. 02. 2018. 
  18. ^ Bengali at Ethnologue (21st ed., 2018)
  19. 19,0 19,1 „Bengali language”. Приступљено 02. 09. 2016. 
  20. ^ „Sri Lanka”. The World Factbook. 
  21. ^ „Man of the series: Nobel laureate Tagore”. The Times of India. Times News Network. 03. 04. 2011. 
  22. ^ „Sri Lanka I-Day to have anthem in Tamil”. The Hindu. 04. 02. 2016. 
  23. ^ „Tagore’s influence on Lankan culture”. Hindustan Times. 12. 05. 2010. 
  24. ^ Wickramasinghe 2003, стр. 26
  25. ^ Wickramasinghe, Kamanthi; Perera, Yoshitha. „Sri Lankan National Anthem: can it be used to narrow the gap?”. The Daily Mirror (Sri Lanka) (30 March 2015). 
  26. ^ Haque, Junaidul (07. 05. 2011). „Rabindranath: He belonged to the world”. The Daily Star (Bangladesh). 
  27. ^ Habib, Haroon (17. 05. 2011). „Celebrating Rabindranath Tagore's legacy”. The Hindu. 
  28. ^ = Bangla_Script „Bangla Script - Banglapedia” Проверите вредност параметра |url= (помоћ). En.banglapedia.org. Приступљено 07. 11. 2017. 
  29. ^ Shah 1998, стр. 11
  30. ^ Keith 1998, стр. 187
  31. ^ Bhattacharya 2000
  32. ^ Oberlies 2007, стр. 161-163
  33. ^ Sen 1996
  34. ^ „Banglapedia”. En.banglapedia.org. Приступљено 07. 11. 2017. 
  35. ^ „Pala dynasty - Indian dynasty”. Global.britannica.com. Приступљено 07. 11. 2017. 
  36. ^ nimmi. „Pala Dynasty, Pala Empire, Pala empire in India, Pala School of Sculptures”. Indianmirror.com. Приступљено 07. 11. 2017. 
  37. ^ Rabbani, AKM Golam (07. 11. 2017). „Politics and Literary Activities in the Bengali Language during the Independent Sultanate of Bengal”. Dhaka University Journal of Linguistics. 1 (1): 151—166. Приступљено 07. 11. 2017 — преко www.banglajol.info. 
  38. ^ Eaton 1993
  39. ^ „Bengali Language at Cornell”. Department of Asian Studies. Cornell University. Архивирано из оригинала на датум 15. 11. 2012. 

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]