Бенгалски језик

Из Википедије, слободне енциклопедије
бенгалски
বাংলা
Говори се у Индија и Бангладеш
Број говорника
210 милиона (2010) (недостаје датум)
Бенгласки алфабет
Званични статус
Службени језик у
Застава Бангладеша Бангладеш
Застава Пакистана Пакистан
Регулише Бенгласка академија (Бангладеш)
Бенгласка академија (Западни Бенгал)
Језички кодови
ISO 639-1 bn
ISO 639-2 ben
ISO 639-3 ben

Бенгалски језик (Bangga Bhasa) је индо-аријски језик Јужне Азије који је еволуирао из Санскрита, Палија и пракритског језика. Понекад се за њега, под утицајем енглеског, користи израз Бенгали, док се он сам назива Бангла језиком.

Њиме се говори у регији Бенгал, у коју спада Бангладеш и индијска савезна држава Западни Бенгал, али се, захваљујући великој дијаспори проширио по свету, тако да данас њиме говори преко 200 милиона људи.

У зависности од тога да ли се хинди и урду сматрају једним језиком, бенгалски језик представља четврти или пети језик по распрострањености у свету.

Бенгалски језик је своју ренесансу доживео у 19. и 20. веку, тако да је Рабиндранат Тагор, први Индијац који је добио Нобелову награду за књижевност, писао управо на том језику.

Проглашен је званичним језиком Сијера Леонеа у знак почасти бангладешанским миротворним снагама из Уједињених нација које су биле тамо стациониране.

Референце[уреди]


Спољашње везе[уреди]