Беноа Манделброт
| Беноа Манделброт | |
|---|---|
 Беноа Манделброт на ТЕД конференцији 2010. године | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 20. новембар 1924. |
| Место рођења | Варшава,  Пољска |
| Датум смрти | 14. октобар 2010. (85 год.) |
| Место смрти | Кембриџ, Масачусетс,  САД |
| Образовање | Lycée du Parc, Политехничка школа, Калифорнијски технолошки институт, Универзитет Сорбона |
| Научни рад | |
| Поље | математика |
| Познат по | Манделбротовом скупу |
Беноа Манделброт (франц. Benoît Mandelbrot; Варшава, 20. новембар 1924 — Кембриџ, 14. октобар 2010) био је француски математичар пољског порекла.[1][2][3]
Беноа Манделброт је био водећи научник на пољу фракталне геометрије. Био је професор математике. Иако је измислио појам фрактал, многи делови из Фракталне геометрије природе (The Fractal Geometry of Nature) већ су пре описани од стране других математичара. Свеједно све су те теорије биле сматране изолованима, и неприродним, са неинтуитивним особинама. Манделброт их је успео ујединити у једну јединствену теорију. Такође, он је инсистирао на употреби фрактала као реалних и корисних модела за многе природне феномене, укључујући облик обала и река, структуру биљака, крвних жила и плућа; јата галаксија, Брауново кретање, цене на берзи. Манделброт сматра како су фрактали, у многочему, интуитивнији и природнији, него објекти традиционалне еуклидијанске геометрије. Као што каже у уводу фракталне геометрије природе:
Облаци нису сфере, планине нису стошци, обале нису кругови, лавеж није гладак, нити муња не путује равном линијом.
Биографија[уреди | уреди извор]
Рођен је у јеврејској породици, у Варшави 1924. године за време Друге пољске републике. Године 1936., док је још био дете, Манделбротова фамилија је емигрирала у Француску. Након завршетка Другог светског рата Манделброт је студирао математику, дипломирају на универзитетима у Паризу и САД, и примајући магистарску диплому у аеронаутици од Калифорнијског технолошког института. Своју каријеру је провео у САД и Француској. Године 1958, започео је 35-годишњу каријеру у IBMу, где је постао IBM Fellow.
Због приступа IBM компјутерима, Манделброт је био један од првих корисника рачунарске графике за креирање и приказивање фракталне геометрије, што је довело до открића Манделбротовог сета 1979. године. Тиме је он успео да покаже како се визуелна комплексност може креирати из једноставних правила. Он је показао да објекти који су се типично сматрали грубим, сложеним или хаотичним, попут облака или морких обала, заправо имају „степен уређености“.[4] Његова истраживачка каријера обухвата доприносе пољима геологије, медицине, космологије, инжењерства и друштвених наука. Научни писац Артур Кларк сматра Манделбротов сет "једном од најзадивљујућих открића у целокупној историји математике".[5]
При крају своје каријере, он је био Стерлинг професор математичких наука на Јејл универзитету, где је био најстарији професор који је добио посао у историји Јејла.[6] Манделброт је такође радио за Пацифичку северозападну националну лабораторију, Université Lillr Nord de France, Институт за напредне студије и Centre National de la Recherche Scientifique. Током своје каријере, он је примио више од 15 почасних доктората и служио у многим научним журналима, као и бројне награде. Његова аутобиографија, The Fractalist, је објављена 2012. године.
Смрт и наслеђе[уреди | уреди извор]
Манделброт је умро од рака панкреаса у 85. години у хоспицију у Кембриџу, Масачусетс, 14. октобра 2010. године.[1][7] Реагујући на вест о његовој смрти, математичар Хајнц-Ото Пајтген је рекао: „[Ако] говоримо о утицају унутар математике и применама у науци, он је једна од најважнијих личности у последњих педесет година.“[1]
Крис Андерсон, кустос ТЕД конференције, описао је Манделброта као „икону која је променила начин на који видимо свет“.[8] Никола Саркози, председник Француске у време Манделбротове смрти, рекао је да је Манделброт имао „моћан, оригиналан ум који никада није бежао од иновација и разбијања унапред створених схватања [...] његово дело, развијено у потпуности изван мејнстрим истраживања, довело је до модерне теорије информација.“[9] Манделбротова читуља у часопису The Economist истиче његову славу као „славне личности изван академије“ и хвали га као „оца фракталне геометрије“.[10]
Почасти и награде[уреди | уреди извор]
Непотпуни списак награда које је добио Манделброт:[11]
- 2004 Best Business Book of the Year Award
- AMS Einstein Lectureship
- Barnard Medal
- Caltech Service
- Casimir Funk Natural Sciences Award
- Charles Proteus Steinmetz Medal
- Franklin Medal
- Harvey Prize (1989)
- Honda Prize
- Humboldt Preis
- Fellow, American Geophysical Union
- IBM Fellowship
- Japan Prize (2003)
- John Scott Award
- Légion d'honneur (Legion of Honour)
- Lewis Fry Richardson Medal
- Medaglia della Presidenza della Repubblica Italiana
- Médaille de Vermeil de la Ville de Paris
- Nevada Prize
- Member of the Norwegian Academy of Science and Letters.[12]
- Science for Art
- Sven Berggren-Priset
- Władysław Orlicz Prize
- Волфова награда за физику (1993)
- Japan Prize (2003)
Библиографија[уреди | уреди извор]
- Fractals: Form, Chance and Dimension, 1977, 2020
- The Fractal Geometry of Nature, 1982
- Mandelbrot, Benoît B. (1983). The Fractal Geometry of Nature. San Francisco: W.H. Freeman. ISBN 978-0-7167-1186-5.
- Mandelbrot, B. (1959) Variables et processus stochastiques de Pareto-Levy, et la repartition des revenus. Comptes rendus de l'Académie des Sciences de Paris, 249, 613–615.
- Mandelbrot, B. (1960) The Pareto-Levy law and the distribution of income. International Economic Review, 1, 79–106.
- Mandelbrot, B. (1961) Stable Paretian random functions and the multiplicative variation of income. Econometrica, 29, 517–543.
- Mandelbrot, B. (1964) Random walks, fire damage amount and other Paretian risk phenomena. Operations Research, 12, 582–585.
- Fractals and Scaling in Finance: Discontinuity, Concentration, Risk. Selecta Volume E, 1997 by Benoit B. Mandelbrot and R.E. Gomory
- Mandelbrot, Benoit B. (1997) Fractals and Scaling in Finance: Discontinuity, Concentration, Risk, Springer.
- Fractales, hasard et finance, 1959–1997, 1 November 1998
- Multifractals and 1/ƒ Noise: Wild Self-Affinity in Physics (1963–1976) (Selecta; V.N) 18 January 1999 by J.M. Berger and Benoit B. Mandelbrot
- Mandelbrot, Benoît (фебруар 1999). „A Multifractal Walk down Wall Street”. Scientific American. 280 (2): 70. Bibcode:1999SciAm.280b..70M. doi:10.1038/scientificamerican0299-70.
- Gaussian Self-Affinity and Fractals: Globality, The Earth, 1/f Noise, and R/S (Selected Works of Benoit B. Mandelbrot) 14 December 2001 by Benoit Mandelbrot and F.J. Damerau
- Mandelbrot, Benoit B., Gaussian Self-Affinity and Fractals, Springer: 2002.
- Fractals and Chaos: The Mandelbrot Set and Beyond, 9 January 2004
- Hudson, Richard L.; Mandelbrot, Benoît B. (2004). The (Mis)Behavior of Markets: A Fractal View of Risk, Ruin, and Reward. New York: Basic Books. ISBN 978-0-465-04355-2.
- Mandelbrot, Benoit B. (2010). The Fractalist, Memoir of a Scientific Maverick. New York: Vintage Books, Division of Random House. ISBN 978-0-307-38991-6
- Hudson, Richard L.; Mandelbrot, Benoît B. (2004). The (Mis)Behavior of Markets: A Fractal View of Risk, Ruin, and Reward
. New York: Basic Books. ISBN 978-0-465-04355-2. - Mandelbrot, Benoît; Taleb, Nassim (23. 3. 2006). „A focus on the exceptions that prove the rule”. Financial Times. Архивирано из оригинала на датум 23. 10. 2010. Приступљено 17. 10. 2010.
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б в Hoffman, Jascha (16. 10. 2010). „Benoît Mandelbrot, Mathematician, Dies at 85”. The New York Times. Приступљено 16. 10. 2010.
- ^ Lesmoir-Gordon, Nigel (17. 10. 2010). „Benoît Mandelbrot obituary”. The Guardian. London. Приступљено 17. 10. 2010.
- ^ Selinker, Mike (18. 10. 2010). „Never Trend Away: Jonathan Coulton on Benoit Mandelbrot”. Wired.
- ^ Wolfram, Stephen. "The Father of Fractals", Wall Street Journal, 22 November 2012
- ^ "Arthur C Clarke – Fractals – The Colors Of Infinity", video interviews, 54 min.
- ^ Olson, Steve (2004). „The Genius of the Unpredictable”. Yale Alumni Magazine. Приступљено 22. 7. 2014.
- ^ „Benoît Mandelbrot, fractals pioneer, dies”. United Press International. 16. 10. 2010. Архивирано из оригинала на датум 22. 10. 2012. Приступљено 17. 10. 2010.
- ^ „Mandelbrot, father of fractal geometry, dies”. The Gazette. Архивирано из оригинала на датум 19. 10. 2010. Приступљено 16. 10. 2010.
- ^ „Sarkozy rend hommage à Mandelbrot” [Sarkozy pays homage to Mandelbrot]. Le Figaro (на језику: француски). Архивирано из оригинала на датум 28. 7. 2013. Приступљено 17. 10. 2010.
- ^ Benoît Mandelbrot's obituary Архивирано 24 октобар 2010 на сајту Wayback Machine. The Economist (21 October 2010)
- ^ Mandelbrot, Benoit B. (2. 2. 2006). „Vita and Awards (Word document)”. Приступљено 6. 1. 2007. Retrieved from Internet Archive 15 December 2013.
- ^ „Gruppe 1: Matematiske fag” (на језику: Norwegian). Norwegian Academy of Science and Letters. Архивирано из оригинала на датум 10. 11. 2013. Приступљено 7. 10. 2010.
Литература[уреди | уреди извор]
- Heinz-Otto Peitgen, Hartmut Jürgens, Dietmar Saupe and Cornelia Zahlten: Fractals: An Animated Discussion (63 min video film, interviews with Benoît Mandelbrot and Edward Lorenz, computer animations), W.H. Freeman and Company. 1990. ISBN 978-0-7167-2213-7. (re-published by Films for the Humanities & Sciences. ISBN 978-0-7365-0520-8.)
- "Hunting the Hidden Dimension: mysteriously beautiful fractals are shaking up the world of mathematics and deepening our understanding of nature", NOVA, WGBH TV, PBS, October 28, 2008.
- Donald J. Albers, G. L. Alexanderson: Mathematical People – Profiles and Interviews. Birkhäuser 1985.
- Frame, Michael; Cohen, Nathan (2015). Benoit Mandelbrot: A Life in Many Dimensions. Singapore: World Scientific Publishing Company. ISBN 978-981-4366-06-9.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- O'Connor, John J.; Robertson, Edmund F. „Беноа Манделброт”. MacTutor History of Mathematics archive. University of St Andrews.
- Беноа Манделброт на сајту MGP (језик: енглески)
- Mandelbrot's page at Yale
- "Benoît Mandelbrot: Fractals and the art of roughness" Архивирано на сајту Wayback Machine (17. фебруар 2014) (TED address).
- Fractals in Science, Engineering and Finance (lecture).
- FT.com interview on the subject of the financial markets which includes his critique of the "efficient market" hypothesis.
- Taylor, Richard (2011). „Obituaries: Benoit Mandelbrot”. Physics Today. 64 (6): 63. Bibcode:2011PhT....64f..63T. doi:10.1063/1.3603925
. - Mandelbrot relates his life story (Web of Stories).
- Interview (1 January 1981, Ithaca, NY) held by the Eugene Dynkin Collection of Mathematics Interviews, Cornell University Library.
- Video animation of Mandelbrot set, zoom factor 10342.
- Video animation of Mandelbulb на сајту YouTube, a three-dimensional Mandelbrot-set projection.
- Video fly-through an animated Mandelbulb world на сајту YouTube
- Беноа Манделброт на сајту IMDb (језик: енглески)
- Беноа Манделброт at TED
- Michael Frame, "Benoit B. Mandelbrot", Biographical Memoirs of the National Academy of Sciences (2014)
| Опште | |
|---|---|
| Народне библиотеке | |
| Биографски речници | |
| Научне базе података | |
| Остало | |
