Беноа Манделброт
| Беноа Манделброт | |
|---|---|
Беноа Манделброт на ТЕД конференцији 2010. године
|
|
| Датум рођења | 20. новембар 1924. |
| Место рођења | Варшава Пољска |
| Датум смрти | 14. октобар 2010. (85 год.) |
| Место смрти | Кембриџ, Масачусетс САД |
| Поље | математика |
| Школа | Lycée du Parc, Политехничка школа, Калифорнијски технолошки институт, Универзитет Сорбона |
| Познат по | Манделбротовом скупу |
Беноа Манделброт (франц. Benoît Mandelbrot; Варшава, 20. новембар 1924 — Кембриџ, 14. октобар 2010) био је француски математичар пољског порекла.[1][2][3]
Беноа Манделброт је био водећи научник на пољу фракталне геометрије. Био је професор математике. Иако је измислио појам фрактал, многи делови из Фракталне геометрије природе (The Fractal Geometry of Nature) већ су пре описани од стране других математичара. Свеједно све су те теорије биле сматране изолованима, и неприродним, са неинтуитивним особинама. Манделброт их је успео ујединити у једну јединствену теорију. Такође, он је инсистирао на употреби фрактала као реалних и корисних модела за многе природне феномене, укључујући облик обала и река, структуру биљака, крвних жила и плућа; јата галаксија, Брауново кретање, цене на берзи. Манделброт сматра како су фрактали, у многочему, интуитивнији и природнији, него објекти традиционалне еуклидијанске геометрије. Као што каже у уводу фракталне геометрије природе:
„Облаци нису сфере, планине нису стошци, обале нису кругови, лавеж није гладак, нити муња не путује равном линијом.”
Биографија[уреди]
Рођен је у јеврејској породици, у Варшави 1924. године за време Друге пољске републике. 1936. године, док је још био дете, Манделбротова фамилија је емигрирала у Француску. Након завршетка Другог светског рата Манделброт је студирао математику, дипломирају на универзитетима у Паризу и САД, и примајући магистарску диплому у аеронаутици од Калифорнијског технолошког института. Своју каријеру је провео у САД и Француској. Године 1958, започео је 35-годишњу каријеру у IBMу, где је постао IBM Fellow.
Због приступа IBM компјутерима, Манделброт је био један од првих корисника рачунарске графике за креирање и приказивање фракталне геометрије, што је довело до открића Манделбротовог сета 1979. године. Тиме је он успео да покаже како се визуелна комплексност може креирати из једноставних правила. Он је показао да објекти који су се типично сматрали грубим, сложеним или хаотичним, попут облака или морких обала, заправо имају „степен уређености“.[4] Његова истраживачка каријера обухвата доприносе пољима геологије, медицине, космологије, инжењерства и друштвених наука. Научни писац Артур Кларк сматра Манделбротов сет "једном од најзадивљујућих открића у целокупној историји математике".[5]
При крају своје каријере, он је био Стерлинг професор математичких наука на Јејл универзитету, где је био најстарији професор који је добио посао у историји Јејла.[6] Манделброт је такође радио за Пацифичку северозападну националну лабораторију, Université Lillr Nord de France, Институт за напредне студије и Centre National de la Recherche Scientifique. Током своје каријере, он је примио више од 15 почасних доктората и служио у многим научним журналима, као и бројне награде. Његова аутобиографија, The Fractalist, је објављена 2012. године.
Почасти и награде[уреди]
Непотпуни списак награда које је добио Манделброт:[7]
- 2004 Best Business Book of the Year Award
- AMS Einstein Lectureship
- Barnard Medal
- Caltech Service
- Casimir Funk Natural Sciences Award
- Charles Proteus Steinmetz Medal
- Franklin Medal
- Harvey Prize (1989)
- Honda Prize
- Humboldt Preis
- Fellow, American Geophysical Union
- IBM Fellowship
- Japan Prize (2003)
- John Scott Award
- Légion d'honneur (Legion of Honour)
- Lewis Fry Richardson Medal
- Medaglia della Presidenza della Repubblica Italiana
- Médaille de Vermeil de la Ville de Paris
- Nevada Prize
- Member of the Norwegian Academy of Science and Letters.[8]
- Science for Art
- Sven Berggren-Priset
- Władysław Orlicz Prize
- Волфова награда за физику (1993)
- Japan Prize (2003)
Види још[уреди]
Референце[уреди]
- ↑ Hoffman, Jascha (16. 10. 2010). „Benoît Mandelbrot, Mathematician, Dies at 85”. The New York Times. Приступљено 16. 10. 2010.
- ↑ Lesmoir-Gordon, Nigel (17. 10. 2010). „Benoît Mandelbrot obituary”. The Guardian. London. Приступљено 17. 10. 2010.
- ↑ Selinker, Mike (18. 10. 2010). „Never Trend Away: Jonathan Coulton on Benoit Mandelbrot”. Wired.
- ↑ Wolfram, Stephen. "The Father of Fractals", Wall Street Journal, 22 November 2012
- ↑ "Arthur C Clarke – Fractals – The Colors Of Infinity", video interviews, 54 min.
- ↑ Olson, Steve (November—December 2004). „The Genius of the Unpredictable”. Yale Alumni Magazine. Приступљено 22. 07. 2014. Проверите вредност парамет(а)ра за датум:
|date=(помоћ) - ↑ Mandelbrot, Benoit B. (2. 02. 2006). „Vita and Awards (Word document)”. Приступљено 6. 01. 2007. Retrieved from Internet Archive 15 December 2013.
- ↑ „Gruppe 1: Matematiske fag” (на језику: Norwegian). Norwegian Academy of Science and Letters. Приступљено 7. 10. 2010.
Литература[уреди]
- Hudson, Richard L.; Mandelbrot, Benoît B. (2004). The (Mis)Behavior of Markets: A Fractal View of Risk, Ruin, and Reward. New York: Basic Books. ISBN 0-465-04355-0.
- Mandelbrot, Benoît; Taleb, Nassim (23. 03. 2006). „A focus on the exceptions that prove the rule”. Financial Times. Приступљено 17. 10. 2010.
- Heinz-Otto Peitgen, Hartmut Jürgens, Dietmar Saupe and Cornelia Zahlten: Fractals: An Animated Discussion (63 min video film, interviews with Benoît Mandelbrot and Edward Lorenz, computer animations), W.H. Freeman and Company. 1990. ISBN 0-7167-2213-5. (re-published by Films for the Humanities & Sciences, ISBN 978-0-7365-0520-8)
- Mandelbrot, Benoît (фебруар 1999). „A Multifractal Walk down Wall Street”. Scientific American. 280 (2): 70. Bibcode:1999SciAm.280b..70M. doi:10.1038/scientificamerican0299-70.
- "Hunting the Hidden Dimension: mysteriously beautiful fractals are shaking up the world of mathematics and deepening our understanding of nature", NOVA, WGBH TV, PBS, October 28, 2008.
- Mandelbrot, Benoît B.; Freeman, W. H. (1983). The Fractal Geometry of Nature. San Francisco: W.H. Freeman. ISBN 0-7167-1186-9.
- Donald J. Albers, G. L. Alexanderson: Mathematical People – Profiles and Interviews. Birkhäuser 1985.
- Benoit B. Mandelbrot: The Fractalist: Memoir of a Scientific Maverick , Pantheon 2013. zitiert nach: New York Review of Books: He Conceived the Mathematics of Roughness, 23. Mai 2013
Спољашње везе[уреди]
 |
Беноа Манделброт на Викимедијиној остави. |
- O'Connor, John J.; Robertson, Edmund F. „Беноа Манделброт”. MacTutor History of Mathematics archive. University of St Andrews.
- Беноа Манделброт на сајту MGP (енглески)
 |
Овај чланак везан за научнике је у зачетку. Можете допринети Википедији тако што ћете га проширити. |
