Бену
| Бену | |||||
|---|---|---|---|---|---|
 | |||||
| Лични подаци | |||||
| Име у хијероглифама |
| ||||
| Митологија | |||||
| Животиње | Сива чапља | ||||
Бену је староегипатско божанство повезано са Сунцем, стварањем и поновним рођењем. Он је можда био оригинална инспирација за легенде о фениксу које су се развиле у грчкој митологији.[1]
Улоге
[уреди | уреди извор]Бену је био митолошко биће у египатској религији које је одиграло важну улогу у стварању света. Сматран је душом бога сунца Ра и био је повезан са креативним акцијама Атума.[2] Према предању, Бену је настао сам од себе, прелетео исконске воде Нуна, слетео на стену и својим позивом одредио природу стварања.[3]
Као симбол поновног рођења, Бену је такође био повезан са Озирисом.[3] Његове титуле укључивале су „Онај који је настао сам“[2] и „Господар јубилеја“, што се односи на веровање у његово периодично обнављање, налик сунцу.[3] Његово име је повезано са египатским глаголом wbn, који значи „устати у сјају“ или „сијати“.[2]
Приказ
[уреди | уреди извор]Текстови пирамида из Старог краљевства помињу wbn као симбол Атума, што сугерише да је то можда био оригинални облик Бенуа. У том контексту, облик птице није био чапља, већ мала птица певачица. Немачки Wörterbuch der ägyptischen Sprache претпоставио је да је у питању жута плиска репа (Motacilla flava), мада без јасног доказа.[2]
Међутим, у храму сунца краља Ниусера из V династије, реч bn.t је исписана хијероглифом птице која има плаво-сиве трагове на телу, што више одговара медитеранском воденом рибару (Alcedo atthis). Ова птица је иначе била позната под именом hn.t<y („онај од канала“).
Ако је водењак, који лети ниско изнад воде и испушта гласне крике, заиста послужио као основа за мит о Атуму који се уздигао из првобитних вода Нуна да би започео стварање света, онда би то имало смисла у поређењу са каснијим култним представама. Наиме, у каснијим периодима, нилска гуска (smn) је повезивана са богом Амуном и веровало се да је њен глас у првобитном мраку покренуо читав процес стварања.
У уметничким делима из периода Новог краљевства, Бену је приказан као велика сива чапља са дугим кљуном и гребеном од два пера. Често је представљен како стоји на камену бенбен, који симболизује Ра и име завршног камена пирамиде, или у гранама врбе, што је повезано са Озирисом.
Због ове повезаности са Озирисом, Бену је понекад приказан како носи Атеф круну уместо соларног диска. Атеф круна, која се састоји од беле круне Горњег Египта окружене перјем, била је повезана са Озирисом и његовим аспектом обнове и владавине у подземном свету.[3]
Могући животињски модел
[уреди | уреди извор]Године 1977. у Уједињеним Арапским Емиратима откривени су фосилни остаци џиновске врсте чапље величине човека, за коју се сматра да је изумрла око 1500. године пре нове ере.[4][5] Ова птица је живела на Арабијском полуострву и делила многе карактеристике са митолошким Бенуом, што је навело научнике да претпоставе да је могла послужити као животињски модел за ово божанство.
У том контексту, археолог др Ела Хох из Геолошког музеја Универзитета у Копенхагену назвала је ову врсту „Бену чапља“ (Ardea bennuides), препознајући њену могућу повезаност са египатском митологијом.[6]
Обожавање
[уреди | уреди извор]Попут Атума и Ра, Бену је вероватно био обожаван у култном центру божанстава у Хелиополису.[3] Његова улога симбола поновног рођења одражава се и у погребним амајлијама од скарабеја, где се Бену често појављује као знак обнове и загробног живота.[2]
Веза са грчким фениксом
[уреди | уреди извор]
Грчки историчар Херодот, пишући о египатским обичајима и традицији у 5. веку пре нове ере, забележио је да су му становници Хелиопоља описали „феникса“. Према њиховом казивању, ова митска птица живела је 500 година пре него што би умрла, затим би се поново родила, направила погребно јаје од смирне за очев леш и однела га у храм Сунца у Хелиопољу.[7] Херодот га описује као орла са црвеним и златним перјем, које подсећа на сунце.[3]
Много касније, у грчким традицијама развила се прича о фениксу који умире у пламену, а затим се рађа из сопственог пепела – мотив који је касније постао кључан за грчки мит.
Назив „феникс“ можда потиче од египатског „Бену“, а његова повезаност са поновним рођењем и сунцем одражава веровања везана за Бену. Ипак, египатски извори не помињу Бенуову смрт.[2]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ San (2019-05-15). „The Bennu Bird”. Iseum Sanctuary (на језику: енглески). Приступљено 2025-02-05.
- ^ а б в г д ђ Hart, George (2005). The Routledge Dictionary of Egyptian Gods and Goddesses (Second изд.). New York: Routledge. стр. 48–49. ISBN 0-415-34495-6.
- ^ а б в г д ђ Wilkinson, Richard H. (2003). The Complete Gods and Goddesses of Ancient Egypt
. London: Thames & Hudson. стр. 212. ISBN 0-500-05120-8.
- ^ „Wonders of the United Arab Emirates”. Wondermondo. јун 2013. Приступљено 20. 10. 2020.
- ^ Hoch, Ella (1977). „Reflections on prehistoric life at Umm An-Nar (Trucial Oman) based on faunal remains from the third millennium B.C.”. Ур.: M. Taddei. South Asian Archaeology 1977. Fourth International Conference of the Association of South Asian Archaeologists in Western Europe. стр. 589—638.
- ^ Shuker, Karl (31. 5. 2016). „Giant Birds from the Tombs of the Pharaohs”. karlshuker.blogspot.com. Приступљено 9. 3. 2021.
- ^ Lecocq, Françoise (2009). „L'œuf du phénix. Myrrhe, encens et cannelle dans le mythe du phénix” (PDF). Schedae. 6 (1: L‘animal et le savoir, de l’Antiquité à la Renaissance): 73—106. Архивирано из оригинала (PDF) 2016-03-03. г. Приступљено 2016-09-13.
Литература
[уреди | уреди извор]- Labrique, Françoise (2013). Le regard d'Hérodote sur le phénix (II, 73). In Coulon, Laurent; Giovannelli-Jouanna, Pascale; Kimmel-Clauzet, Flore (eds.). Regards croisés sur le Livre II de l'Enquête d'Hérodote. Actes de la journée d'étude organisée à la Maison de l'Orient et de la Méditerranée – Lyon, le 10 mai 2010 (in French). Maison de l’Orient et de la Méditerranée. ISBN 978-2-35668-037-2.
- Lecocq, Françoise (2016). Inventing the Phoenix: A Myth in the making Through Words and Images. In Johnston, Patricia A.; Mastrocinque, Attilio; Papaioannou, Sophia (eds.). Animals in Greek and Roman Religion and Myth. Cambridge Scholars Publishing. pp. 449–478.
- Lecocq, Françoise (2019). L'oiseau bénou-phénix et son tertre sur la tunique historiée de Saqqâra. Une interprétation nouvelle. ENiM (Égypte nilotique et méditerranéenne) (in French). 12: 247–280.
- Van Den Broek, Roelof (1971). The Myth of the Phoenix According to Classical and Early Christian Traditions. Translated by Seeger, I. Brill.
- Wolterman, Carles (1991–1992). "On the Names of Birds and Hieroglyphic Sign-List G 22, G 35 and H 3". Jaarbericht van het Vooraziatisch-Egyptisch Genootschap Ex Oriente Lux. 32.
