Бенчук

Координате: 42° 43′ 35″ СГШ; 20° 58′ 15″ ИГД / 42.72639° СГШ; 20.97083° ИГД / 42.72639; 20.97083
С Википедије, слободне енциклопедије
Бенчук
Административни подаци
ДржаваСрбија
Аутономна покрајинаКосово и Метохија
Управни округКосовскомитровачки
ОпштинаВучитрн
Становништво
 — 2011.Пад 487[1]
Географске карактеристике
Координате42° 43′ 35″ СГШ; 20° 58′ 15″ ИГД / 42.72639° СГШ; 20.97083° ИГД / 42.72639; 20.97083
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина619 м
Бенчук на мапи Србије
Бенчук
Бенчук
Бенчук на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број42000
Позивни број+383 (0)28
Регистарска ознака02

Бенчук (алб. Beçuk) је насеље у општини Вучитрн, Косово и Метохија, Република Србија. Према попису становништва из 2011. године, село је имало 487 становника, већину становништва чинили су Албанци.[1]

Географија[уреди | уреди извор]

Село је на валовитом земљишту, разбијеног типа, оранице смоничаве, успевају све житарице. Село је на падини Чичавице, на граници појаса њива и шуме, на надморској висини од 620 до 700 м. Кроз село протичу Црквени извор (алб. Kroni Kishes) и Џамијски поток (алб. Proni Hhamies). Село је удаљено од Вучитрна око 19 км.

Историја[уреди | уреди извор]

Село се први пут спомиње у турском попису области Бранковића из 1455. уписано је село Бенчуј са 35 српских кућа и два свештеника. Сада у селу постоје остаци цркве коју Албанци зову Душанова црква (Кишес Душанит) (алб. Kishes Dushanit). Остаци су до пре неколико деценија обухватали већи простор на коме су биле и зграде црквених конака у којима је по предању било 70 мањих соба. Џамија у селу покривена је по налогу приштинског Јашар-паше оловом које је скинуто са цркве Самодреже. На једној су откопаној грађевини сељаци нашли 30 кг. олова у плочама. У махали Муратовића откривен је стари водовод са земљаним чунковима.

Почетком 18. века када су Албанци населили ово село, кажу да нису нису затекли становништво, али су још познавале међе и њиве које су почеле да обрастају шумом.

Порекло становништва по родовима[уреди | уреди извор]

Подаци из 1935:[2]

Хоџовић (9 кућа.), Ахметовић (алб. Ahmetovi) (11 кућа.) и Муратовић (алб. Murati) (11 кућа.), сви од фиса (племена) Краснића. Досељени су из Скадарске Малесије средином 18. века и то прво Хоџовићи, за њима Ахматовићи и најзад Муратовићи. Појасеви за Муратовиће у 1934. од досељења били су: Мифтар, Муса, Јашар, Мусли, Мурат, Бајрам, Мифтар (40 година).[а]

Демографија[уреди | уреди извор]

Популација (ист.): Бенчук
Година1948195319611971198119912011
Становништво365387471601725787487
Еволуција становништва

Референце[уреди | уреди извор]

Напомене[уреди | уреди извор]

  1. ^ Атанасије Урошевић је презимена албанских породица записивао у српском облику

Литература[уреди | уреди извор]

Види још[уреди | уреди извор]