Бенчук
Бенчук | |
|---|---|
| Административни подаци | |
| Држава | Србија |
| Аутономна покрајина | Косово и Метохија |
| Управни округ | Косовскомитровачки |
| Општина | Вучитрн |
| Становништво | |
| — 2011. |  487[1] |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 42° 43′ 35″ С; 20° 58′ 15″ И / 42.72639° С; 20.97083° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 619 m |
.svg)  Бенчук Бенчук на карти Србије | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 42000 |
| Позивни број | +383 (0)28 |
| Регистарска ознака | 02 |
Бенчук (алб. Beçuk) је насеље у општини Вучитрн, Косово и Метохија, Република Србија. Према попису становништва из 2011. године, село је имало 487 становника, већину становништва чинили су Албанци.[1]
Географија
[уреди | уреди извор]Село је на валовитом земљишту, разбијеног типа, оранице смоничаве, успевају све житарице. Село је на падини Чичавице, на граници појаса њива и шуме, на надморској висини од 620 до 700 м. Кроз село протичу Црквени извор (алб. Kroni Kishes) и Џамијски поток (алб. Proni Hhamies). Село је удаљено од Вучитрна око 19 км.
Историја
[уреди | уреди извор]Село се први пут спомиње у турском попису области Бранковића из 1455. уписано је село Бенчуј са 35 српских кућа и два свештеника. Сада у селу постоје остаци цркве коју Албанци зову Душанова црква (Кишес Душанит) (алб. Kishes Dushanit). Остаци су до пре неколико деценија обухватали већи простор на коме су биле и зграде црквених конака у којима је по предању било 70 мањих соба. Џамија у селу покривена је по налогу приштинског Јашар-паше оловом које је скинуто са цркве Самодреже. На једној су откопаној грађевини сељаци нашли 30 кг. олова у плочама. У махали Муратовића откривен је стари водовод са земљаним чунковима.
Почетком 18. века када су Албанци населили ово село, кажу да нису нису затекли становништво, али су још познавале међе и њиве које су почеле да обрастају шумом.
Порекло становништва по родовима
[уреди | уреди извор]Хоџовић (9 кућа.), Ахметовић (алб. Ahmetovi) (11 кућа.) и Муратовић (алб. Murati) (11 кућа.), сви од фиса (племена) Краснића. Досељени су из Скадарске Малесије средином 18. века и то прво Хоџовићи, за њима Ахматовићи и најзад Муратовићи. Појасеви за Муратовиће у 1934. од досељења били су: Мифтар, Муса, Јашар, Мусли, Мурат, Бајрам, Мифтар (40 година).[а]
Демографија
[уреди | уреди извор]| Година | 1948 | 1953 | 1961 | 1971 | 1981 | 1991 | 2011 |
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Становништво | 365 | 387 | 471 | 601 | 725 | 787 | 487 |
 |
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б Етнички састав становништва на Косову и Метохији из 2011. године (језик: енглески)
- ^ Урошевић 1965, стр. 397.
Напомене
[уреди | уреди извор]- ^ Атанасије Урошевић је презимена албанских породица записивао у српском облику
Литература
[уреди | уреди извор]- Урошевић, Атанасије (1965). Косово, насеља и порекло становништва. Београд: САНУ. стр. 397.
Види још
[уреди | уреди извор]
