Беовизија

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Beovizija.jpg

Беовизија је такмичарски фестивал забавне музике одржаван у Србији од 2003. до данас.

Беовизија је од 2004. била део поступка за избор националног представника на Песми Евровизије, а у периоду од 2007. до данас, победник Беовизије је представљао Србију на Песми Евровизије. Године 2013. наследио ју је Беосонг.

Беовизију је организовала и директно преносила Радио-телевизија Србије. Одржавана је у фебруару или марту сваке године у београдском Сава центру. Беовизија је сваке године била један од најгледанијих забавних телевизијских програма у Србији.

Радио-телевизија Србије је у децембру 2009. саопштила да ће се представник Србије за Песму Евровизије 2010. бирати између неколико такмичарских композиција које ће, по позиву РТС, написати један истакнути композитор. Ова одлука образложена је ефектима светске финансијске кризе и потребом да се трошкови националног избора битно смање. Није саопштено да ли ће нови формат бити коришћен и убудуће, као ни да ли ће задржати назив Беовизија.[1]

Уредница забавног програма РТСа, Оливера Ковачевић је објавила да ће се Беовизија вратити као начин избора за представнике Србије на Песми Евровизије 2018.

Историјат[уреди]

Идеја о покретању Беовизије 2003. године, пред повратак Србије и Црне Горе на Песму Евровизије након 12 година одсуства, припада уметничком директору Марини Туцаковић. Првобитно, Беовизија је замишљена као фестивал на којем би се почевши од 2004. бирао представник за Песму Евровизије, но у каснијим разговорима са Радио-телевизијом Црне Горе овај предлог је замењен заједничким фестивалом Европесма-Еуропјесма, националним избором за представника државне заједнице Србије и Црне Горе, на којем онда, као са полуфинала из Србије, наступа и одређен број најбоље пласираних композиција са Беовизије, већ према правилнику који се мењао сваке године.

Број песама које учествују на Беовизији је варирао од 28 2003. и 2004. преко 24 2005. и 2006. до 20 песама, од 2007. до 2009. Песме је оцењивао стручни жири, као и публика путем телегласања. Од 2004. до 2006. године, жири је бројао осам чланова, којима су се резултати телегласања додавали у улози деветог члана. Почевши од 2007. године, Беовизија је имала трочлани жири (засебно за полуфинално и финално вече), и гласови жирија и гледалаца су се сабирали у омеру 50% према 50%.

Трајање фестивала такође се мењало временом. Прва Беовизија трајала је три дана, од којих су прве две вечери биле такмичарске и на којима су изабране победничке композиције, а трећа је била „ревија победника“, на којој су поново изведене најбоље песме и уручене награде Фестивала за претходну годину. 2004. и 2005. Фестивал се састојао од две вечери, такмичарске и ревијалне, док је издање 2006., када су оба садржаја била део исте вечери, трајало преко четири сата. Од 2007. Беовизија је прешла на формат полуфиналне и финалне вечери.

Беовизија је од 2007. године, од када Србија самостално учествује на Песми Евровизије, била и национални избор за српског представника. Низ околности је хтео да до тада ниједна песма са Беовизије не види евровизијску сцену. 2003. године, Србија и Црна Гора још није учествовала на Песми Евровизије; када се 2004. прикључила, највећи број песама за Европесму-Еуропјесму је одабран независно од Беовизије, укључујући и победничку песму Лане моје Жељка Јоксимовића, која је у Истанбулу заузела друго место. Те године сва четири члана жирија испред РТС су свих пет песама из Црне Горе оценили са по нула поена, а њихове колеге из РТЦГ су исто мишљење имали о обе првопласиране песме са Беовизије. (Гласање је и иначе било комично подељено, изузимајући подршку победничкој нумери.) Обе првопласиране песме са Беовизије су заправо од стране свих црногорских чланова жирија на свакој одржаној Европесми-Еуропјесми конзистентно ”чашћаване” са по нула поена, те су тако победничке песме са Беовизије 2005. и 2006. завршавале другопласиране, што је последње године исходовало насилним расулом у Сава центру, целонедељним медијским скандалом и надвлачењем између РТС и РТЦГ и коначно одлуком да се на Песму Евровизије 2006. у Атини не пошаље ниједан представник Србије и Црне Горе.

Формат[уреди]

Сцена за Беовизију 2008.

По свом формату, Беовизија је обликована по угледу на Песму Евровизије. Подијум Сава центра претварао се у ласцивно опремљену гламурозну сцену крцату покретним елементима и светлосним ефектима, на којој су водитељски пар (дама и мушкарац) редом најављивали нумере. Вокали су се изводили уживо уз пратњу унапред снимљене инструменталне матрице, дужина песме је била ограничена на три минута, извођачи су морали имати навршених шеснаест година и могло их је бити највише шест на сцени (ово последње правило је примењивано од 2005). По извођењу свих песама, гледаоци би се кратким исечцима подсећали на све песме и почињао је временски период (око 10 минута) за телегласање. Чланови жирија (и резултати телегласања) би затим саопштавали своје гласове, по евровизијској схеми од 1,2,3,...,7,8,10 и 12 поена. Ови гласови морали су бити унапред саопштени контролору гласања, тако да би организатори у тренутку када ”драма” са сабирањем гласова почињала већ знали коначне разултате.

Беовизија се од 2007. одржавала две вечери. У првом, полуфиналном, учествовало би 20 песама, од којих се 10 пласира за друго, финално вече гала формата на којем, осим избора победничке песме представнице на Песми Евровизије, гостују евровизијски представници других земаља (посебно из региона) и додељују се годишње награде и награде Уметничког савета Фестивала.

Песме на Беовизији стилски су веома широко варирале, од блиских турбо-фолку, преко етно-попа, евровизијског баблгам материјала, плесних рутина, снажних балада, деонице хорне, до тврдог рок звука.

Композиције за фестивал аутори су слали по објављивању конкурса, а оне које ће бити изведене бирала је Селекциона комисија, имена чијих чланова су се, као и имена чланова жирија, чувала у тајности ради избегавања притиска. На конкурс за Беовизију је у последњих неколико година обично пристизало око 200 композиција. Беовизија је била ауторски фестивал, што значи да на конкурсу учествују аутори са својим композицијама; они сами одређују и извођаче, али Селекциона комисија може у неким случајевима ауторима предложити другачије извођаче или друге измене. Како се вокали изводе уживо, правила нису дозвољавала употребу на матрици инструмената који синтетишу људски глас попут семплера или вокодера.

Иако правила налажу да сви вокали морају бити изведени уживо, пратећи вокали великог броја песама су сваке године ипак били снимљени на матрици, при чему се у таквим наступима уживо изводио само главни вокал.

Право учешћа на Беовизији имали су само држављани Републике Србије, и текстови песама морали су бити на језицима који су у службеној употреби у Републици Србији. Песме, у складу са општим правилом Европске уније за радиодифузију, нису смеле бити јавно извођене пре 1. октобра претходне године. За разлику од саме Песме Евровизије, током телегласања на Беовизији се са једног телефонског броја могао послати само један глас.

Почевши од 2006. године, песме које ће учествовати на Беовизији су се (у плејбек извођењу) представљале гледаоцима и пре самог фестивала, у посебним кратким емисијама током неколико недеља, по неколико песама у свакој.

2019. године је на конкурс достигло 76 нумера, од којих су чланови РТС изабрали 24 за учешће на Беовизији 2019. Ове године биће и једне промене - биће две полуфиналне вечери 27. фебруара и 28. фебруара са по 12 такмичара од којих ће се 6 пласирати у финале које ће се уживо преносити 3. марта. У финалу ће се 12 композиција такмичити за предтавника Србије на Евровизији 2019. године у Тел Авиву у Израелу. 50% гласова донеће стручни жири, а преосталих 50% гласова публика - баш као на Евровизији.

Победници[уреди]

Победници Беовизије
Година Песма Извођач Композиција Текст Аранжман
2003. Чија си Тоше Проески Леонтина Вукомановић Жељко Јоксимовић
2004. Збуњена Негатив Негатив Ивана Павловић Мирко Вукомановић и Негатив
2005. Јутро Јелена Томашевић Жељко Јоксимовић Александра Милутиновић Жељко Јоксимовић
2006. Луди летњи плес Фламингоси и Луис Горан Станковић и Огњен Амиџић Огњен Амиџић Александар Кобац
2007. Молитва Марија Шерифовић Владимир Граић Саша Милошевић Маре
2008. Оро Јелена Томашевић Жељко Јоксимовић Дејан Ивановић Жељко Јоксимовић
2009. Ципела Марко Кон и Милан Николић А. Кобац, М. Кон и М. Николић Александар Кобац и Марко Кон
2018. Нова деца Сања Илић и Балканика Сања Илић и Татјана Карајанов Даница Крстајић Дарко Димитров
2019. Круна Невена Божовић Невена Божовић Невена Божовић Дарко Димитров

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Нови начин избора представника за Евровизију. Радио-телевизија Србије, 29. 12. 2009., Приступљено 29. 12. 2009.

Спољашње везе[уреди]