Београдска бановина
| Београдска бановина | |||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| 1427.—1521. | |||||||||
 Београдска бановина 1490. године | |||||||||
| Регија | Балкан | ||||||||
| Земља | Краљевина Угарска | ||||||||
| Догађаји | |||||||||
| Статус | Бивша покрајина | ||||||||
| Владавина | |||||||||
| • Облик | бановина | ||||||||
| Историја | |||||||||
• Успостављено | 1427. | ||||||||
• Укинуто | 1521. | ||||||||
| |||||||||
Београдска бановина је била бановина средњовековнае Краљевине Угарске, која је обухватала Београд и околне крајеве. Била је део угарског одбрамбеног система на јужним границама краљевине, а граничила се са у Српском деспотовином.[1]
Историја[уреди | уреди извор]
Све до 1427. године, Београд је био престоница Српске деспотовине. Након смрти деспота Стефана Лазаревића (1427), његов наследник Ђурађ Бранковић је био приморан да Београд преда Угарској и своју престоницу премести у Смедерево. Угарска је тада на овом подручју формирала Београдску капетанију, војно-управну област која је постојала упоредо са суседном Мачванском бановином. Након 1496. године, обуставено је постављање посебних мачванских банова, а одбрана јужних граница је поверена београдским бановима, чиме је Београдска бановина добила посебан значај. Услед разних угарских пропуста у припремама за одбрану града, Османско царство је 1521. године успело да освоји Београд, након чега је ово подручје укључено у Смедеревски санџак.[2]
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Калић 1967.
- ^ Ћирковић 1982, стр. 467-468.
Литература[уреди | уреди извор]
- Калић, Јованка (1964). „Прилог историји Београдске бановине”. Зборник Филозофског факултета. Београд. 8 (1): 533—540.
- Калић, Јованка (1967). Београд у средњем веку. Београд: Српска књижевна задруга.
- Спремић, Момчило (1976). „Деспот Ђурађ Бранковић и Мачванска бановина”. Историјски часопис. 23: 23—37.
- Ћирковић, Сима (1982). „Срби у одбрани угарских граница”. Историја српског народа. 2. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 465—478.
