Београдска филхармонија

Из Википедије, слободне енциклопедије
Београдска филхармонија
симфонијски оркестар
Filharmonija.png
Београдска филхармонија
Основано 1923.
Локација Београд
 Србија
Музички директор Иван Тасовац
Веб-сајт www.bgf.rs
Belgrade Philharmonic Orchestra.jpg

Београдска филхармонија је најстарији симфонијски оркестар у Србији.

Историја[уреди]

Београдска филхармонија је основана 1923. године, у време када су готово сви европски градови увелико имали своје филхармоније. Њен оснивач, први директор и шеф-диригент био је један од најзначајнијих српских композитора и диригената, Стеван Христић.

На месту уметничких руководилаца традицију славног оснивача наставили су многи еминентни уметници. Они су оркестар водили од првих, несигурних корака у данима када се тек успостављао редован музички живот у Србији, преко првих послератних година и постепеног и дуготрајног изграђивања завидног нивоа музицирања који је кулминирао 1960-их година. Београдску филхармонију, коју је тада предводио Живојин Здравковић светски стручњаци су рангирали на 5. место најбољих европских оркестара, чему су допринели и снимци за угледну светску издавачку кућу ЕМИ. Водећи национални оркестар је тада и у годинама које су следиле имао блиставе заједничке тренутке на подијумима са уметницима као што су Рафаел Кубелик, Малколм Сарџент, Андре Навара, Карл Бем, Леополд Стоковски, Кирил Кондрашин, Генадиј Рождественски, Зубин Мехта, Јехуди Мењухин, Давид Ојстрах, Исак Штерн, Хенрик Шеринг, Леонид Коган, Мстислав Ростропович, Артур Рубинштајн, Свјатослав Рихтер, Емил Гиљелс, Рудолф Кемпф, Гидон Кремер, Миленко Стефановић, Иво Погорелић, Густав Кун, Иван Фишер, Владимир Крајњев, Максим Венгеров, Јулијан Рахлин, Валериј Афанасјев, Најџел Кенеди...

После бурних 1990-их година, које су се одразиле и на квалитет музичке сцене Србије, нови миленијум је донео наду за повратак оркестра Београдске филхармоније на међународне подијуме и гостовања у значајним музичким центрима Словеније, Аустрије, Италије и Шведске. Млади музичари, школовани у светским музичким центрима дошли су у Београдску филхармонију градећи нови имиџ оркестра. Током сезоне 2003/2004. године оркестар се после реконструкције вратио у своју модерно опремљену зграду смештену у самом центру града са адекватном двораном која поседује 201 место. Концерти из редовне сезоне се, традиционално, одржавају у дворани Задужбине Илије М. Коларца, док се сала Београдске филхармоније, осим за свакодневне пробе оркестра користи и за концерте других солиста, камерних састава и оркестара, промоције, презентације, јубилеје, изложбе… Значајан квалитет раду оркестра доприноси Фондација Београдске филхармоније, основана да побољша финансијску ситуацију Београдске филхармоније по систему спонзора и пријатеља. На иницијативу једног од највећих диригената данашњице, Зубина Мехте у сезони 2005/2006 у оквиру Фондације Београдске филхармоније основан је и посебан фонд за обнову инструментаријума набавком нових инструмената, који носи његово име.

Директор Филхармоније од 2001. до 2013. био је Иван Тасовац, када је именован за министра културе и информисања. В.д. директора је Дарко Крстић. [1]

Београдска филхармонија је одржала праизвођења дела неких композитора, нарочито балканских, нпр. Прве симфоније Панча Владигерова (1940.), Tempora retenta Властимира Трајковића (1973.).[2]

Уметнички руководиоци[уреди]

Уметнички руководиоци (главни диригенти) Београдске филхармоније су били:[3]

Референце[уреди]

Спољашње везе[уреди]