Београдски зоолошки врт

Из Википедије, слободне енциклопедије
Beo zoo vrt - logo.jpeg

Бео зоо врт (Врт добре наде) је градски зоолошки врт града Београда. Налази се у центру града, подно тврђаве Калемегдан, на простору који је познат као Мали Калемегдан. То је први зоолошки врт у Србији, али и најмодернији.

Животиње[уреди]

У београдском зоолошком врту тренутно живи 190 животињских врста и око 1800 јединки. Од тога највише врста чине птице, нешто мање сисари, а затим гмизавци, неколико врста зглавкара и јато пирана. У Врту живе домаће животиње, али и много угрожених врста. Бео зоо врт поседује и велику колекцију белих животиња. Албино нандуи, Бенетови валабији, бенгалски тигрови, фазани, паунови су ретка појава у дивљини, али Бео зоо врт поседује ове животиње. Посебан понос бео зоо врта је и највећи чопор белих лавова на свету. Бео зоо врт је укључен у интернационалним пројектима размножавања угрожених врста (борнео орангутан, бели лав, низијски тапир, бенгалски тигар, орао брадан, гепард)

Габи је била женка немачког овчара. Она је због своје храбрости постала симбол зоо врта. Габи је спасила ноћног чувара од стране јагуара одбеглог из кавеза. Габи је умрла након јуначког подвига. Сами је можда најпознатији симбол зоо врта. Ова шимпанза је први примерак своје врсте у Бео зоо врту, али и животиња која је највише пута побегла из зоолошког врта. Муја је најстарији алигатор у заточеништву. Не зна се кад је муја рођен, али се зна да је дошао у Београд из зооврта у Немачкој

Историја[уреди]

Београдски зоолошки врт је отворен на Петровдан, 12. јула 1936. године. Сам золошки врт је 12. јула 1936. године од својих пара и на свом имању основао и отворио градоначелник Влада Илић.[1] Врт је тада био двоструко већи него данас и простирао се све до Небојшине куле. Први директор је био Александар Крстић. Први становници врта били су велике мачке, медведи, вукови, примати, птице и егзотични биљоједи. Више пута зоолошки врт су посетили чланови краљевске породице Карађорђевић. Када је створен, Београдски зоолошки врт је обухватао површину од 3,5 хектара, да би био проширен на 7 и на крају на 14 хектара. У тој форми дочекао је Други светски рат. Током њега бомбардован је 1941. и 1944. и тада су све животиње погинуле осим неколицине. Због разарања и смањења броја експоната, зоолошки врт је након рата смањен на 6 хектара, колико и данас заузима. Данашњи имиџ Врт је почео да добија од 1. маја 1986. године када је за директора постављен Вук Бојовић.

Директори врта су били:

  • Александар Крстић (до почетка Другог светског рата)
  • Миодраг Савковић (за време Другог светског рата)
  • Анте Тадић (први послератни директор)
  • Милорад Лазаревић
  • Милорад Меденица
  • Радивоје Тричковић
  • Вук Бојовић (1986-2014)
  • Гвозден Раденковић (2014-2015)
  • Србољуб Алексић (2015-данас)

Галерија[уреди]

Извори[уреди]

  1. Нека ми срце почива у золошком врту, Политика, Славко Трошељ, 11. април 2010.

Спољашње везе[уреди]