Београдски зоолошки врт

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Београдски зоолошки врт
Beo zoo vrt - logo.jpeg
Zoo vrt Beograd.jpg
Оснивач(и)Влада Илић
Основано12. јул 1936. год.; пре 83 године (1936-07-12)
Локација
АдресаМали Калемегдан 8
Веб-сајтwww.beozoovrt.rs

Бео зоо врт, познат и као Врт добре наде, је градски зоолошки врт града Београда, који се налази у оквиру београдске тврђаве, тачније на простору Малог Калемегдана. Основан 12. јула 1936. године, то је најстарији и највећи зоолошки врт у Србији. Са више од 400.000 постелица годишње, Бео зоо врт је и једна од најпосећенијих институција у Београду.[1]

Историја[уреди]

Београдски зоолошки врт је свечано отворен под покровитељством југословеснког индустијалца и градоначелника Београда Владе Илића на Петровдан, 12. јула 1936. године.[2] Први становници били су лавови, леопарди, бели и мрки медведи, вукови, неколико врста мајмуна, егзотичних биљоједа и птица. По оснивању зоо врт је обухватао три и по хектара површине, да би после био проширен на седам, а затим и на четрнаест хектара. У Другом светском рату врт је погођен током нацистичког бомбардовања Београда априла 1941. године, када су, по речима тадашњег директора Александра Крстић, погинули и људи из околних зграда, који су се тамо крили мислећи да зоо врт неће бити мета напада. Три године касније, зоо врт је бомбардован и од стране савезника. Због разарања током рата већи део животињског фонда је игубљен, као и седам хектара земљишта.

За данашњи имиџ врта заслужан је српски вајар Вук Бојовић, који је био на функцији директора од првог маја 1986. па све до своје смрти у септембру 2014. године.

Животиње[уреди]

У београдском зоолошком врту тренутно живи око 190 животињских врста и око 1.800 јединки, како егзотичних и угрожених, тако и локалних и домаћих животиња. Од тога највише врста чине птице, нешто мање сисари, а затим гмизавци, неколико врста зглавкара и јато пирана.

Бео зоо врт је познат по својој колекцији белих животиња, првенствено белих лавова, који су 2005. године дошли из националног парка Кругер у Јужноафричкој Републици. Београд је због честих принова једно време поседовао највећи број белих лавова у заточеништву на свету.[3] У мају 2018. рођена је и женка белог америчког бизона, што представља велику реткост у природи, јер се оваква јединка у просеку роди једном у 10 милиона случајева.[4] У септембру исте године, зоо врт је пустио у природу првог белоглавог супа, који је рођен и одгајан у заточеништву. Остале животињске врсте у врту су и орангутан, шимпанза, прстенорепи лемур, азијски слон, мрежаста жирафа, нилски коњ, двогрба камила, ирвас, берберска овца, сибирски козорог, Грантова зебра, низијски тапир, бели бенгалски тигар, јагуар, гепард, сервал, арктички вук, пегава хијена, смеђа фока крзнашица, сива фока, меркат, патуљаста видра, црвени кенгур, андски кондор, Хумболтов пингвин, ној, кубански крокодил.

Београдски зоолошки врт је такође имао и неколико познатих становника. Габи је била женка немачког овчара која је спасила ноћног чувара од одбеглог јагуара. Том приликом је озбиљно повређена, али се временом опоравила и наставила да чува зоо врт. Због свог подвига и шриког публицитета, који је након тога добила, у врту јој је посвећен споменик.[5] Сами, са друге стране, је био мужјак шимпанзе, први своје врсте који је стигао у зоо врт 1988. године. Само месец дана након његовог доласка, Сами је побегао и тумарао околним улицама све док га Вук Бојојвић није умирио речима Хајде Сами, идемо кућ. Бојовић га је затим, и поред присуства полиције, својим колима превезао назад у зоо врт. Он је имао још једно бекство два дана након претходног, да би 1992. угинуо од инфаркта црева. И у Самијеву част је подигнут споменик, док је његов метални кавез био изложен у врту дуги низ година.[6] Амерички алигатор Муја је званично најстарији живи алигатор на свету. Он је 1937. године стигао у Београд из незабележеног зоолошког врта у Немачкој.[7]

Галерија[уреди]

Референце[уреди]

Спољашње везе[уреди]