Београдски мир

Границе на подручју данашње Србије успостављене Београдским миром

Београдски мир 1739.

Београдски мир закључен је 18. септембра 1739. године, између Хабзбуршке монархије и Османског царства, чиме је окончан аустријско-турски рат (1737–1739), који је Хабзбуршка монархија, у заједници са Русијом, водила против Турске. Исход рата био је поразан по хабзбуршку страну, која је изгубила Малу Влашку, централну Србију и босанску Посавину, чиме је нова хабзбуршко-османска граница утврђена на рекама Сави и Дунаву. Када је османлијама припала територија Србије северно од Западне Мораве престала је да постоји и покрајина Хабзбуршког царства, Краљевина Србија, као су је називали Аустријанци.

Историја

Након великог пораза у бици код Гроцке (21. и 22. јула 1739. године), хабзбуршка страна је била приморана да током августа пристане на преговоре, који су 1. септембра довели до закључења неповољног примирја, након чега је дошло до додатних преговора, који су окончани 18. септембра, званичним потписивањем мировног уговора. По одредбама мира, хабзбуршка монархија је потиснута са Балканског полуострва. Изгубила је Београд и Шабац са централном Србијом и босанском Посавином, као и Малу Влашку са Оршавом. Тим је највећи део територија које су задобијене ранијим Пожаревачким миром из 1718. године враћен Османском царству, чија је нова граница досегла Саву и Дунав. хабзбуршка страна је задржала Тамишки Банат, али је морала порушити и евакуисати све тврђаве које је у претходном периоду саградила у пограничним областима. Одредбама мира обострано су се морали амнестирати учесници у рату, пустити заробљеници на слободу, гарантовати неповредивост граница, забрањено је прихватање пребеглица (хајдука) и повреда територије. Регулисан је промет Дунавом и Савом и загарантована слобода трговине.

Када је српска етничка територија, 1716-1718, од Далмације, преко Босне и Херцеговине до Београда и Подунавља опет постала поприште новог аустријско-турског рата, који је водио принц Еуген Савојски, Срби су узели учешће у борби на страни Аустрије. Након враћања територија османлијама локално српско становништво је опет погодило ратно разарање, прогони о одмазде због учешћа на страни Аустријанаца.

Види још

• Краљевина Србија (1718—1739)
• Опсада Београда (1739)

Литература

• Веселиновић, Рајко (1986). „Србија под аустријском влашћу 1718-1739”. Историја српског народа. 4 (1). Београд: Српска књижевна задруга. стр. 106—162. 
• Гавриловић, Славко (1986). „Срби у Угарској и Славонији од Пожаревачког мира до аустро-турског рата 1737-1739”. Историја српског народа. 4 (1). Београд: Српска књижевна задруга. стр. 163—175. 
• Гавриловић, Славко (1986). „Срби у Хрватској од аустро-турског рата 1716-1718. до рата 1737-1739”. Историја српског народа. 4 (1). Београд: Српска књижевна задруга. стр. 176—191. 
• Поповић, Душан Ј. (1950). Србија и Београд од Пожаревачког до Београдског мира (1718-1739). Београд: Српска књижевна задруга. 
• Самарџић, Радован (1986). „Срби у Турском царству од Београдског мира до првог устанка 1739-1804. - Унутрашњи живот”. Историја српског народа. 4 (1). Београд: Српска књижевна задруга. стр. 306—350. 
• Тричковић, Радмила (1970). „Положај Београда у војно-управном систему Смедеревског санџака после Београдског мира 1739. године”. Ослобођење градова у Србији од Турака 1862-1867. год. Београд: САНУ. стр. 183—192. 
• Форишковић, Александар (1986). „Политички, правни и друштвени односи код Срба у Хабсбуршкој Монархији”. Историја српског народа. 4 (1). Београд: Српска књижевна задруга. стр. 233—305. 

Спољашње везе

• Пројекат Растко: Владимир Ћоровић, Историја српског народа, Бања Лука-Београд, 1997.