Смедеревски санџак

Смедеревски санџак Београдски пашалук
1459.—1817.
Смедеревски санџак (Београдски пашалук), 1791.
Главни град	Смедерево (1459–1521) Београд (1521–1817)
Земља	Османско царство
Статус	бивша покрајина
Владавина
• Облик	Беговат
Историја
• Успостављено	1459.
• Укинуто	1817.
Претходник Следбеник Српска деспотовина Хабзбуршка Србија Кочина крајина Карађорђева Србија Хабзбуршка Србија Кочина крајина Карађорђева Србија Кнежевина Србија

Смедеревски санџак (тур. Semendire Sancağı) или Београдски пашалук (тур. Belgrad Paşalığı) је назив за управну јединицу Османског царства, формирану након пада Српске деспотовине, у којој су касније избили Први и Други српски устанак. Београдски пашалук је домаћи колоквијални назив за ову територију, а њен званичан назив је у ствари био Смедеревски санџак. Међу Османлијама Смедеревски санџак је такође био познат и као област Морава (незваничан назив). На основу данашњих процена Смедеревски санџак је у моменту избијања Првог српског устанка имао око 400.000 становника, од којих су око 40-50.000 били муслимани (највећим делом српског језика).

Назив

Забуна у вези са званичним називом Смедеревског санџака је један од великих пропуста домаће историографије, а историјски нетачан назив Београдски пашалук је касније нашао пут и до страних историчара.

Историја

Смедеревски санџак основан је непосредно након пада Српске деспотовине (1459. године). Након османског освајања Београда (1521. године) управа Смедеревског санџака је премештена у Београдску тврђаву. До 1541. године Смедеревски санџак је био у саставу Румелијског и Силистријског, а у краја XVII в. Будимског беглербеглука (познатог и као ејалет). До краја 1537. године, смедеревски санџак бег је управљао и освојеним земљама на подручју Угарске и Славоније, а Сремом је управљао до 1541. године. Након 1699. године, санџак је поново укључен у Румелијски пашалук, а прикључени су му и југоисточни делови Срема, односно остаци некадашњег Сремског санџака. У Београду је, у време Османског царства, постојало 273 џамије и месџида (посебне исламске богомоље) (Путописи Евлије Челебије из 17. века). У време аустријске владавине (1717—1739) срушен је велик број џамија. Године 1801-1804. овом су облашћу завладали јањичарски одметници — дахије. На територији Смедеревског санџака избили су Први и Други српски устанак 1804. и 1815. године.

Управна подела

Крајем XVIII в. Смедеревски санџак се делио у 12 нахија, које ће остати до избијања Првог српског устанка: београдска, смедеревска, пожаревачка, ћупријска, јагодинска, крагујевачка, ужичка, ваљевска, шабачка, рудничка, сокоска и боравичка.

Санџакбегови

Смедерево

• Мехмед-бег Минетовић (-1462)
• Али Бег Михалоглу (1463–1507)
• Синан-паша Боровинић (1507-1513)

Београд

• Бали-бег Јахјапашић Малкочоглу (1513-1515),(1521-1522), (1524-1527)
• Ферхад-паша Далматинац (1522-1524)
• Мехмед-бег Јахјапашић (1527-1548)
• Бајрам-бег (1557-1564)
• Aрслан-паша Јахјапашић (1564-65)
• Ејнехан-бег (1585-1590)
• Јеген Осман-паша (1688-1689)
• Јахја-паша Хатибзаде (1746-1748)
• Абди-паша (1788)
• Осман-паша (1789)
• Ебу Бећир-паша (1791-1792)
• Хаџи Мустафа-паша (1793–1801)
• Хасан-паша (1801)
• Гурчу Осман-паша (1802-1803)
• Бећир-паша (1804-1805)
• Сулејман-паша (1806)
• Сулејман-паша Скопљак (1813–1815)
• Марашли Али-паша (1815–1821)
• Абдурахман-паша (1821—1826)
• Хусеин-паша Гаванозоглу (1827-1833)
• Мехмед Веџихи-паша (1833-1835)
• Јусуф Мухлис-паша (1835-1839)
• Мехмед Хусреф-паша (1839-1840)
• Мехмед Ћамил-паша (1840-1842)
• Ћеркес Хафиз-паша (1842-1845)
• Aли Риза-паша (1864-1867)

Види још

• Први српски устанак

Литература

• Миљковић, Ема Љ.; Крстић, Александар Р. (2007). Браничево у XV веку: Историјско-географска студија. Пожаревац: Народни музеј. 
• Пантелић, Душан (1927). Београдски пашалук после Свиштовског мира 1791-1794. Београд: Српска краљевска академија. 
• Пантелић, Душан (1930). Кочина крајина. Београд: Српска краљевска академија. 
• Пантелић, Душан (1949). Београдски пашалук пред Први српски устанак 1794-1804. Београд: Научна књига. 
• Самарџић, Радован (1993). „Српски народ под турском влашћу”. Историја српског народа. књ. 3, св. 1. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 5—114. 
• Самарџић, Радован (1993). „Срби у ратовима Турске до 1683”. Историја српског народа. књ. 3, св. 1. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 115—424. 
• Ћирковић, Сима (1995). Срби у средњем веку. Београд: Идеа. 
• Ћирковић, Сима (2004). Срби међу европским народима. Београд: Equilibrium. 

Спољашње везе

• Ема Миљковић Бојанић: Сеоска привреда у Смедеревском санџаку 1476-1560, Историјски часопис, број 48, 2001. године
• Војно административно уређење Смедеревског санџака 1739-1788. докторска дисертација (2016)