Смедеревски санџак

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Београдски пашалук)
Иди на навигацију Иди на претрагу
Смедеревски санџак
Београдски пашалук
1459.—1817.
Belgrade pashaluk.png
Смедеревски санџак (Београдски пашалук), 1791.
Главни градСмедерево
(1459–1521)
Београд
(1521–1817)
Земља Османско царство
Статусбивша покрајина
Владавина
 • ОбликБеговат
Историја 
• Успостављено
1459.
• Укинуто
1817.
Претходник
Следбеник
Српска деспотовина
Хабзбуршка Србија
Кочина крајина
Карађорђева Србија
Хабзбуршка Србија
Кочина крајина
Карађорђева Србија
Кнежевина Србија

Смедеревски санџак (тур. Semendire Sancağı) или Београдски пашалук (тур. Belgrad Paşalığı) је назив за управну јединицу Османског царства, формирану након пада Српске деспотовине, у којој су касније избили Први и Други српски устанак. Београдски пашалук је домаћи колоквијални назив за ову територију, а њен званичан назив је у ствари био Смедеревски санџак. Међу Османлијама Смедеревски санџак је такође био познат и као област Морава (незваничан назив). На основу данашњих процена Смедеревски санџак је у моменту избијања Првог српског устанка имао око 400.000 становника, од којих су око 40-50.000 били муслимани (највећим делом српског језика).

Назив[уреди | уреди извор]

Забуна у вези са званичним називом Смедеревског санџака је један од великих пропуста домаће историографије, а историјски нетачан назив Београдски пашалук је касније нашао пут и до страних историчара.

Историја[уреди | уреди извор]

Смедеревски санџак основан је непосредно након пада Српске деспотовине (1459. године). Након османског освајања Београда (1521. године) управа Смедеревског санџака је премештена у Београдску тврђаву. До 1541. године Смедеревски санџак је био у саставу Румелијског и Силистријског, а у краја XVII в. Будимског беглербеглука (познатог и као ејалет). До краја 1537. године, смедеревски санџак бег је управљао и освојеним земљама на подручју Угарске и Славоније, а Сремом је управљао до 1541. године. Након 1699. године, санџак је поново укључен у Румелијски пашалук, а прикључени су му и југоисточни делови Срема, односно остаци некадашњег Сремског санџака. У Београду је, у време Османског царства, постојало 273 џамије и месџида (посебне исламске богомоље) (Путописи Евлије Челебије из 17. века). У време аустријске владавине (1717—1739) срушен је велик број џамија. Године 1801-1804. овом су облашћу завладали јањичарски одметници — дахије. На територији Смедеревског санџака избили су Први и Други српски устанак 1804. и 1815. године.

Управна подела[уреди | уреди извор]

Крајем XVIII в. Смедеревски санџак се делио у 12 нахија, које ће остати до избијања Првог српског устанка: београдска, смедеревска, пожаревачка, ћупријска, јагодинска, крагујевачка, ужичка, ваљевска, шабачка, рудничка, сокоска и боравичка.

Санџакбегови[уреди | уреди извор]

Смедерево

Београд

Види још[уреди | уреди извор]

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]