Смедеревски санџак
Смедеревски санџак Београдски пашалук | |||||||||||||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
1459.—1817. | |||||||||||||||||||||
![]() Смедеревски санџак (Београдски пашалук), 1791. | |||||||||||||||||||||
Главни град | Смедерево (1459–1521) Београд (1521–1817) | ||||||||||||||||||||
Земља | ![]() | ||||||||||||||||||||
Статус | бивша покрајина | ||||||||||||||||||||
Владавина | |||||||||||||||||||||
• Облик | Беговат | ||||||||||||||||||||
Историја | |||||||||||||||||||||
• Успостављено | 1459. | ||||||||||||||||||||
• Укинуто | 1817. | ||||||||||||||||||||
|
Смедеревски санџак (тур. Semendire Sancağı) или Београдски пашалук (тур. Belgrad Paşalığı) је назив за управну јединицу Османског царства, формирану након пада Српске деспотовине, у којој су касније избили Први и Други српски устанак. Београдски пашалук је домаћи колоквијални назив за ову територију, а њен званичан назив је у ствари био Смедеревски санџак. Међу Османлијама Смедеревски санџак је такође био познат и као област Морава (незваничан назив). На основу данашњих процена Смедеревски санџак је у моменту избијања Првог српског устанка имао око 400.000 становника, од којих су око 40-50.000 били муслимани (највећим делом српског језика).
Назив[уреди | уреди извор]
Забуна у вези са званичним називом Смедеревског санџака је један од великих пропуста домаће историографије, а историјски нетачан назив Београдски пашалук је касније нашао пут и до страних историчара.
Историја[уреди | уреди извор]
Смедеревски санџак основан је непосредно након пада Српске деспотовине (1459. године). Након османског освајања Београда (1521. године) управа Смедеревског санџака је премештена у Београдску тврђаву. До 1541. године Смедеревски санџак је био у саставу Румелијског и Силистријског, а у краја XVII в. Будимског беглербеглука (познатог и као ејалет). До краја 1537. године, смедеревски санџак бег је управљао и освојеним земљама на подручју Угарске и Славоније, а Сремом је управљао до 1541. године. Након 1699. године, санџак је поново укључен у Румелијски пашалук, а прикључени су му и југоисточни делови Срема, односно остаци некадашњег Сремског санџака. У Београду је, у време Османског царства, постојало 273 џамије и месџида (посебне исламске богомоље) (Путописи Евлије Челебије из 17. века). У време аустријске владавине (1717—1739) срушен је велик број џамија. Године 1801-1804. овом су облашћу завладали јањичарски одметници — дахије. На територији Смедеревског санџака избили су Први и Други српски устанак 1804. и 1815. године.
Управна подела[уреди | уреди извор]
Крајем XVIII в. Смедеревски санџак се делио у 12 нахија, које ће остати до избијања Првог српског устанка: београдска, смедеревска, пожаревачка, ћупријска, јагодинска, крагујевачка, ужичка, ваљевска, шабачка, рудничка, сокоска и боравичка.
Санџакбегови[уреди | уреди извор]
Смедерево
- Мехмед-бег Минетовић (1459-1462)
- Али Бег Михалоглу (1463–1507)
- Синан-паша Боровинић (1507-1513)
Београд
- Бали-бег Јахјапашић Малкочоглу (1513-1515),(1521-1522), (1524-1527)
- Ферхад-паша Далматинац (1522-1524)
- Мехмед-бег Јахјапашић (1527-1548)
- Бајрам-бег (1557-1564)
- Aрслан-паша Јахјапашић (1564-65)
- Ејнехан-бег (1585-1590)
- Јеген Осман-паша (1688-1689)
- Јахја-паша Хатибзаде (1746-1748)
- Абди-паша (1788)
- Осман-паша (1789)
- Ебу Бећир-паша (1791-1792)
- Хаџи Мустафа-паша (1793–1801)
- Хасан-паша (1801)
- Гурчу Осман-паша (1802-1803)
- Бећир-паша (1804-1805)
- Сулејман-паша (1806)
- Сулејман-паша Скопљак (1813–1815)
- Марашли Али-паша (1815–1821)
- Абдурахман-паша (1821—1826)
- Хусеин-паша Гаванозоглу (1827-1833)
- Мехмед Веџихи-паша (1833-1835)
- Јусуф Мухлис-паша (1835-1839)
- Мехмед Хусреф-паша (1839-1840)
- Мехмед Ћамил-паша (1840-1842)
- Ћеркес Хафиз-паша (1842-1845)
- Aли Риза-паша (1864-1867)
Види још[уреди | уреди извор]
Литература[уреди | уреди извор]
- Миљковић, Ема Љ.; Крстић, Александар Р. (2007). Браничево у XV веку: Историјско-географска студија. Пожаревац: Народни музеј.
- Пантелић, Душан (1927). Београдски пашалук после Свиштовског мира 1791-1794. Београд: Српска краљевска академија.
- Пантелић, Душан (1930). Кочина крајина. Београд: Српска краљевска академија.
- Пантелић, Душан (1949). Београдски пашалук пред Први српски устанак 1794-1804. Београд: Научна књига.
- Самарџић, Радован (1993). „Српски народ под турском влашћу”. Историја српског народа. књ. 3, св. 1. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 5—114.
- Самарџић, Радован (1993). „Срби у ратовима Турске до 1683”. Историја српског народа. књ. 3, св. 1. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 115—424.
- Ћирковић, Сима (1995). Срби у средњем веку. Београд: Идеа.
- Ћирковић, Сима (2004). Срби међу европским народима. Београд: Equilibrium.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Ема Миљковић Бојанић: Сеоска привреда у Смедеревском санџаку 1476-1560, Историјски часопис, број 48, 2001. године
- Војно административно уређење Смедеревског санџака 1739-1788. докторска дисертација (2016)
![]() |
Смедеревски санџак на Викимедијиној остави. |