Град Београд

Из Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Београдски регион)
Град Београд
Положај Града Београда у Србији
Положај Града Београда у Србији

Обухвата северну Шумадију, источни Срем и југозападни Банат. Састоји се од 17 општина:
Барајево
Вождовац
Врачар
Гроцка
Земун
Звездара
Лазаревац
Младеновац
Нови Београд
Обреновац
Палилула
Раковица
Савски Венац
Сопот
Стари Град
Сурчин
Чукарица

Има 169 насеља (18 градских и 151 сеоско).
Матична држава Србија
Административни
центар
Београд
Највећи град Београд
Службени језик српски
Владавина
Облик власти територијална јединица Србије
 — Градоначелник Синиша Мали
Историја
Географија
Површина
 — укупно 3.227 км2
Становништво
 — 2011. Раст 1.659.440 [1]
 — густина 507,9/км2
Економија
Валута српски динар
 — код валуте RSD
Остале информације
Временска зона UTC +1 (CET)
UTC +2 (CEST)
Интернет домен www.beograd.org.rs,
позивни број: +381 (0)11‍

Град Београд има статус посебне територијалне јединице у Србији са својом локалном самоуправом.[2] Његова територија подељена је на 17 градских општина, од којих свака има своје локалне органе власти.[3] Београд заузима преко 3,6% територије Србије, а у њему живи 21% укупног броја грађана Србије (не укључујући Косово и Метохију).[4] Београд је такође економски центар Србије и средиште српске културе, образовања и науке. Према Закону о регионалном развоју, округ града Београд ће добити и надлежности и статус статистичког региона.[5]

Становништво[уреди]

Према проценама Републичког завода за статистику из 2008. године, на територији града Београда живи укупно 1.621.396 становника. Од тога 1.322.629 становника живи у урбаним срединама, а 298.767 становника у руралним срединама.[6]

Према попису из 2002. године, становници Београда су се изјаснили као Срби (1.417.187), Југословени (22.161), Црногорци (21.190), Роми (19.191), Хрвати (10.381), Македонци (8.372) и Муслимани (4.617).[7]

Иако постоје неколико религиозних заједница у Београду, тај склоп је релативно хомоген. Православна заједница је далеко најбројнија са 1.429.170 верника. Такође има и 20.366 муслимана и 16.305 католика. Постојала је и велика јеврејска заједница, али након нацистичке окупације 1941. и велике емиграције Јевреја у Израел, њихов број је опао на 415. У Београду такође има и 3.796 протестаната.[8]

Географија[уреди]

Град Београд се састоји из две географски доста различите целине. Северно од река Саве и Дунава налази се велики равничарски део који је у склопу Панонске низије. Јужно од ових двеју река налази се брежуљкасто и брдовито земљиште Шумадије. Средином шумадијског дела округа, па и самог града, пролази ланац Шумадијског венца планина који на југу почиње Рудником, наставља се Букуљом, а на територији округа иде линијом Космај-Авала-Врачарски плато-Београдска тврђава. Кроз округ протичу две велике реке, Сава и Дунав, али и велики низ мањих река.[9]

Знаменитости[уреди]

Мермерни стуб на месту смрти деспота Стефана Лазаревића у дворишту цркве у Марковцу

Привреда[уреди]

Главни носилац привредне снаге свакако чини сам град. Међутим, територијално највећи део округа чине рурарна и пољопривредна поручја. Северни, панонски дело округа је препознатљив по интензивној и добро развијеној пољоприведи. Јужни део је поред пољопривреде, веома познат по воћарству и одличним виногорјима у подунавском и шумадијском делу округа.

Општине[уреди]

Стари град Врачар Савски венац Раковица Звездара Палилула Земун Нови Београд Чукарица Вождовац Гроцка Младеновац Сопот Барајево Лазаревац Обреновац СурчинМапа београдских општина
О слици
Општина Густина насељености (km2) Становништво (1991) Становништво (2002) Градске/Приградске општине
Барајево 116 20.846 24.641 Приградска
Чукарица 1.080 150.257 218.508 Градска
Гроцка 261 65.735 75.466 Приградска
Лазаревац 152 57.848 58.511 Приградска
Младеновац 155 54.517 52.490 Приградска
Нови Београд 5.311 218.633 367.773 Градска
Обреновац 172 67.654 70.975 Приградска
Палилула 375 150.208 155.902 Градска
Раковица 3.193 96.300 99.000 Градска
Савски Венац 3.036 45.961 42.505 Градска
Сопот 74 19.977 20.390 Приградска
Стари Град 11.108 68.552 55.543 Градска
Сурчин До 2004. била део општине Земун Приградска
Вождовац 1.025 156.373 208.123 Градска
Врачар 19.462 67.438 158.386 Градска
Земун 349 176.158 291.645 Градска
Звездара 4.144 135.694 179.621 Градска
Укупно 502 1.552.151 2.076.124

Референце и напомене[уреди]