Београдски џез фестивал
| Датум | 1971. |
|---|---|
| Локација | Београд, СФР Југославија |
| Тип | џез фестивал |
| Веб-сајт | bjf |
Београдски џез фестивал је фестивал џез музике који се одржава годишње у Београду.
Историјат
[уреди | уреди извор]1971—2005.
[уреди | уреди извор]Први Newport Jazz Festival у Београду одржан је од 31. октобра до 3. новембра 1971. године у Дому омладине Београда, са циљем представљања њихове кулминације једног циклуса и окупљања људи са афинитетом према џезу, попут уредника програма Гуте Грданичког и Милана Шевића, као и џез експерта Александра Живковића, новинара Тањуга.[1]
Дјук Елингтон је отворио прво издање фестивала.[1] Четири дана џеза у Великој дворани Дома синдиката представио је целокупну историју жанра, од Кида Томаса Валентајна, преко The Giants of Jazz и Герија Бартона, до Орнета Колмена и Мајлса Дејвиса.[1] Прво издање било је део Америчке џез недеље у Источној Европи.[1]
Следеће године Живковић је именован за селектора програма, саставивши први Југословенски All Stars Band.[1] Већину преосталог програма одабрао је Џорџ Вин, а Београд су посетили публициста Леонард Федер и радио водитељ Вилис Коновер.[1] Треће издање носи име Newport–Beograd Jazz Festival.[1] Први пут је тада на фестивалу наступио један неамерички инострани састав, вокални квартет Нови Сингерс из Пољске.[1]
На омоту каталога из 1974. године је стајало „Дом омладине представља Београдски џез фестивал”.[1] Главни програм је први пут одржан у хали Пионир, сваке вечери пред око 4000 људи.[1] Америчку репрезентацију су чинили Сони Ролинс, Мекој Тајнер и Стен Гец, као и Њупорт продукција Musical Life of Charlie Parker. Српски представник био је вибрафониста Бошко Петровић са саставом B.P. Convention, а наступили су и уметници из Аргентине, Немачке и Источног блока.[1]
Живковић је припремио и следеће издање. Од 1976. селекцијом се бавио Саша Радојчић, а фестивал је одржавао сличну концепцију.[1] Концерти су се углавном одвијали у Дому синдиката. Године 1986. је разматрано гашење фестивала, међутим је одржан великом подршком амбасаде Сједињених Америчких Држава за повратнички концерт Мајлса Дејвиса у дворани Сава центра.[1] Програм фестивала је до 1990. године садржао Чик Корија, Хербија Хенкока, Фила Вудса, Арта Блејкија, Нину Симон, Џимија Смита, Dizzy Gillespie United Nation Orchestra и Modern Jazz Quartet, између осталих.[1]
Поводом грађанског рата који се приближавао Београду, на јесен 1991. руководство Дома омладине издало је саопштење о одлагању фестивала.[1]
2005—данас
[уреди | уреди извор]Повратничко издање одржано је 2005. године, под слоганом „Традиција и футуризам”.[1] Нова концепција је представљала равнотежу између традиционалнијих џез стилова, авангарде и укрштања са популарном музиком новог доба и значајнији нагласак на млађе уметнике, као и пребацивање тежишта са Сједињених Америчких Држава на Европу.[1] Град Београд је 2007. прогласио манифестацију догађајем од посебног културног значаја.[1] Тада је одржана од 24. до 29. октобра под слоганом: Стриктно џез. Најпознатији извођачи тог издања фестивала су били: Ди Ди Бриџвотер, Марија Жоао, Бред Мелдау и Ђанлуиђи Тровези.[2] Укупни буџет 23. фестивала је био око петнаест милиона динара, од чега је Град Београд дао осам милиона динара, што је двоструко више него претходне године.
Фестивал је 2014. године, по позиву, постао члан Europe Jazz Network.[1]
Сваке године га посећује велики број иностраних новинара и фотографа, од Сједињених Америчких Држава до Русије и од Велике Британије до Италије, извештавајући за џез часописе и портале међу којима су DownBeat, The New York City Jazz Record, JazzTimes, All About Jazz, Jazz Wise, Jazz Journal, London Jazz News, Concerto, Jazz Flits, Laboratorium Muzycznych Fuzji и многи други.[1]
Фестивал данас значајну пажњу посвећује домаћим уметницима, преузимајући одговорност за афирмацију српског џеза, како у Србији, тако и у иностранству. На главном и пратећем програму досад је наступило око 580 састава или солиста.[1] Око четвртину учесника чинили су домаћи извођачи, око 30% Американци, око 45% састави и уметници из Европе и друго.
Осамнаест наступа на фестивалу имао је Биг бенд РТС, наступајући обично са знаменитим гостима из земље или иностранства.[1] Рекордни број индивидуалних наступа имао је Душко Гојковић.[1] Међу иностраним уметницима рекордер је Дизи Гилеспи са пет наступа, а у новијој историји манифестације Џо Ловано са четири наступа.[1]
Фестивал је најдуже трајао 2019. године, осам дана са уводним и додатним концертом, када га је пратило рекордних тридесет иностраних новинара.[1] Највећи број учесника наступио је 2021. године, укупно 164 музичара.[1]