Пређи на садржај

Беренгар Фурлански

С Википедије, слободне енциклопедије
Беренгар Фурлански
Беренгар Фурлански на рукопису из 12. века
Лични подаци
Датум рођења850.
Датум смрти7. април 924.
Место смртиВерона,
Породица
СупружникБертила од Сполета
ПотомствоGisela of Friuli
РодитељиEberhard of Friuli
Gisela, daughter of Louis the Pious
ПретходникЛуј III Слепи
НаследникПосле велике паузе
Отон I

Беренгар Фурлански (?—16. април 924) је био краљ Италије (888—891) и (905—922) и цар Светог римског царства (915—922).

Његова мајка Гизела је била ћерка Луја Побожног, а отац му је био маркгроф Фурланије.[1]

Биографија

[уреди | уреди извор]

Беренгар постаје краљ Италије

[уреди | уреди извор]

Беренгаров старији брат је умро превремено, тако да је Беренгар постао маркгроф Фурланије 874. године. Постао је тиме јако значајан за Италију, јер је Фурланија граничила са Словенима и Мађарима, који су претили Италији. Успео је да увери племство Италије да је он значајан фактор мира, тако да је 888. изабран за краља Италије.

Гвидо и Ламберт Сполето владају Италијом

[уреди | уреди извор]

Беренгаров противник је био Гвидо Сполето. Гвидо Сполето је крунисан од стране папе Стефана V као цар Светог римског царства, а његов син Ламберт Сполето је постао краљ Италије. То крунисање је било доста необично, зато што је Гвидо био познат као папин противник. Гвидо је из својих база Павије и Рима успео успоставити ред у Италији.

Арнулф Корушки и Беренгар против Сполета

[уреди | уреди извор]

Следећи папа Формозије позива Арнулфа Корушког 893. да збаци Гвида. Арнулфов незаконити син Цвентиболд је послан у Италију. Он и Берангер Фурлански успели су да приклијеште Гвида у Павији, али то нису до краја искористили.

Арнулф Корушки и Берангер Фурлански нападају 894. Гвида, побеђују га у Бергаму и преузимају контролу над Павијом и Миланом. Гвидо умире 894. године. Арнулф Корушки је постао цар 896, али пошто то Ламберт Сполето није признавао био је нападан од стране Беренгара и Арнулфа. Ламберт Сполето умире 898. године. Арнулф отада није више боравио у Италији, тако да је Беренгар фактички владао.

Луј Слепи и Беренгар

[уреди | уреди извор]

Дошло је до инвазије Мађара, у којој је Беренгар Фурлански је био тешко поражен 899. близу реке Бренте. То је навело великаше да преиспитају да ли Беренгар треба да штити Италију. Позван је Луј III Слепи да буде краљ Италије. Луј Слепи је 900. победио Беренгара, а 901. је крунисан и као краљ Италије и цар Светог римског царства.

Међутим Беренагар побеђује 902. Луја Слепог, који обећава да се више неће враћати у Италију. То је обаћање прекршио 905, па га је Беренгар Фурлански победио код Вероне. Заробио га је и наредио да га ослепе. Луј Слепи се вратио у доњу Бургундију и ту је владао следећих 20 година.

Крунисање за цара

[уреди | уреди извор]

Беренгар је тиме 905. постао краљ Италије. Тек након учвршћивања савезништва са локалним италијанском великашима јануара 915, папа Јован X крунише Беренгара као цара Светог римског царства. Надали су се да ће Беренгар помоћи да се сузбију напади Сарацена на југ Италије. Беренгар је био више заинтересован за одбрану своје Фурланије, у то доба угрожене угарским инвазијама.[2]

Незадовољно племство га свргава

[уреди | уреди извор]

Племство је било незадовољно, па позивају Рудолфа II Бургундијског да постане краљ Италије 922. године. Беренгар је био присиљен да се повуче у Верону. Дотле су Мађари палили и пљачкали Италију. Павију су попљачкали 924. године. Беренгар је убијен 924. издајом у својим редовима.

Породично стабло

[уреди | уреди извор]
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
4. Unruoch II of Friuli
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
2. Eberhard of Friuli
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
20. Gerard I of Paris
 
 
 
 
 
 
 
10. Beggo, Count of Toulouse
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
21. Rotrude, daughter of Carolman
 
 
 
 
 
 
 
5. Engeltrude
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
22. Карло Велики (=12)
 
 
 
 
 
 
 
11. Amaudru
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
1. Беренгар Фурлански
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
24. Пипин Мали
 
 
 
 
 
 
 
12. Карло Велики (=22)
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
25. Бертрада од Лаона
 
 
 
 
 
 
 
6. Луј I Побожни
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
26. Gerold of Vinzgau
 
 
 
 
 
 
 
13. Hildegard of the Vinzgau
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
27. Emma of Alemannia
 
 
 
 
 
 
 
3. Gisela
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
14. Welf
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
7. Јудита од Баварске
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
15. Хедвиг, војвоткиња Баварске
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 


цар Светог римског царства
(915—922)
После велике паузе
Отон I
Краљ Италије
(888891)
Краљ Италије
(905—922)

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Rosenwein, Barbara H. (1996). „The Family Politics of Berengar I, King of Italy (888-924)”. Speculum. стр. 247—289. doi:10.2307/2865414. Приступљено 18. 1. 2023. 
  2. ^ Feller, Laurent (30. 6. 2010). „L’exercice du pouvoir par Bérenger Ier, roi d’Italie (888-915) et empereur (915-924)”. Médiévales. Langues, Textes, Histoire (на језику: француски). стр. 129—149. doi:10.4000/medievales.6009. Приступљено 18. 1. 2023. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]