Беретов једњак

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Беретов једњак
Barretts esophagus.jpg
Ендоскоски налаз болсника са Беретовим једњаком
Класификација и спољашњи ресурси
Специјалностинтерна медицина
Patient UKБеретов једњак

Беретов једњак једна је од компликација у подручју цилиндричног епитела доњег дела једњака, која настаје због дуготрајног езофагеалног рефлукса. У 75% случајева болест је праћен горушицом, а у 5-15% болесника, са гастро езофагеалним рефлуксом, манифестује са предканцерозним стањем (метаплазијом или појавом желудачног епитела у једњаку), насталог због дуготрајне изложености желудачној киселини цилиндричног епитела хроничним рефлуксом желудачног садржаја.[1] Стање је названо по Норману Барету (Norman Barrett 1903—1979) који је први описао ово стање 1957. године.[2]

Иако постоји група болесника који немају никаквих симптома, ово стање може бити праћено болом иза грудне кости, који се описују као печење или жарења, и може бити погрешно повезан са коронарном (срчаном) болешћу), спазмима једњака, ахалазијом, дисфагијом (осећајем кнедла у грлу), која омета гутање, раком једњака или горњег желуца. Ови знаци су пратиоци органских промена на једњаку, и знак јака упале слузокоже, сужење езофагуса или малигног процеса у једњаку.[3]

Око 10% болесника са дисфагијом има алармантне симптоме због; крварења (која ендоскопија упућује на ерозивни езофагитис, улкус или рак једњака) појављу губитка апетитат и телесне тежине. Према бројним студијама сматра се да је Беретов једњак премалигно стање, због његове повезаности са повећаним ризиком од настанка рака једњака (најчешће аденоцарцинома ) код око 0,5% болесник у току једне године, а ако постоји тежи степен дисплазије епитела шанса за развој рака једњака може бити и до 10%.[3][4]

Дијагноза Беретовог једњака поставља се на основу историје болести и ендоскопије (поступак при којем се уводи ендоскоп кроз уста у једњак и прегледа се почетни део дигестивног система до дванаестопалаћног црева).[5] Мада се у развијеним земљама света непрестано прати развој болести и процењује степен дисплазије епителних ћелија, на основу биопсије узорака узетих из једњака, постоји мало доказа да ова пракса помаже. Терапија је симптоматска и хируршка, пре свега оперативно уклањање једњака који је захваћен процесом. Досадашњи покушаји да се аблацијом (уништавање) промењеног епитела једњака заустави болест, нису се показали успешниму спречавању даљег развоја болести или настанака рака на желуцу.[3]

Синоними[уреди | уреди извор]

Беретов једњак • Баретов езофагит • Беретов синдром • Колумнарним епителом обложен доњи део једњака (енгл. Сolumnar epithelium lined lower oesophagus (CELLO))

Историја[уреди | уреди извор]

Једну од компликација, која се јавља у облику метаплазије ћелија завршног дела једњака, по коме је овај поремећај назван Беретов једњак, први је описао Нуман Р. Барет (Numan R. Barrett 1903—1979), истакнути лондонских грудни хирург, аустралијског порекла.[6] Наиме, Берет је 1950. године објавио чланак под насловом Хронични пептички улкус једњака и езофагитис (енгл. Chronic Peptic Ulcer of the Oesophagus and Oesophagitis), у коме је закључио да се у већина случајева овај улкус јавља код особа са урођеним кратким једњаком. Тада је и предложио да се овај поремећај означи као посебан ентитет код рефлуксног езофагитиса.[7]

Три године касније, у Лидсу, Енглеска, 1953. године, др Алисон, грудни хирург, и др Џонстон, радиолог, објавили су чланак под насловом Једњак обложен желудачном слузокожом (енгл. The Oesophagus Lined With Gastric Mucous Membrane). Они су тада за ову компликацију на једњаку предложили назив Беретов чир, и описали је као улкусну (улцерозну) нишу на сквамо-колумнарној гараници (између слузокоже једњака и желуца) помереној у проксимални део једњак.[8]

Године 1957, Берет је објавио још један чланак под насловом (енгл. The Lower Esophagus Lined by Columnar Epithelium), који је први пут представљен на предавању на клиници Мејо. У њему је изнео став да прихвата предлог Алисона и Џонстона да је ово стање последица урођене појаве колумнарне границе желудачног епитела у једњака, а не продужетак желуца у медијастинум (средогруђе), како се сматрало. Његов закључак, да је облагање једњака колумнарним ћелијијама желуца урођени поремећај, нешто касније је оповргнут.[9]

Епидемиологија[уреди | уреди извор]

Морбидитет

Неколико студија процењује да је преваленција Беретовог једњак у општој популацији 1,3% — 1,6% у две европске популације (италијанској,[10] и шведској,[11]), и 3,6% у корејској.[12]

Пол

Учесталост Беретовог једњака у Сједињеним Америчким Државама међу мушкарцима осам пута је већа од стопе код кавкаских мушкараца и кавкаских жена и пет пута већа од хиспано американаца.

Мушко женски однос код Беретовог једњака на глобалном нивоу је 10:1.[13]

Етиопатогенеза[уреди | уреди извор]

Беретов једњак као једна од компликација, патогенетски гледано метаплазија је ћелија гастроинтстиналног система која настаје као последица рефлуксног езофагитиса. Како су типови слузокоже једњака и желуца различити, у случајевим кад се кисели садржај желуца у дужем временском периоду враћа, као што је то случај код гастроезофагеалне болести једака, сквамо-колумнарна граница (два типа ћелија) једњака и желуца помера се проксимално ка једњаку и тако настаје поремећај означен као Беретова слузокожа једњака.[14]

Овако настала слузокожа може током времена преко више степена дисплазије да малигно алтерише, претежно у аденокарцином једњака.[15] Код правовременог лечења Беретов једњак може бити реверзибилно стање, које се нормализује без икаквих последица.

Клиничка слика[уреди | уреди извор]

Клиничка слика код болесника са Беретовим једњаком има значајне индивидуалне разлике у перцепцији симптома и клиничкој слици, посебно код болесника имају вишегодишњи осећај горушице.[16]

Болесници сау највећем броју случајева се јављају због симптома везаних за постојање гастроезофагеалне рефлуксне болести јер је слузокожа једњака у виду интестиналне цилиндричне метаплазије, и не ствара никакве симптоме.[17] Најчешћи симптоми који се јављају код болесника са Беретовим једњаком су:

  • Дугогодишња горушица праћена спонтаним враћањем хране из желуца у једњак (регургитација, која се након вишегодишња горушице последњих неколико месеци спонтано умањила или у потпуности престала.
  • Појава ноћне горушице и регургитације
  • Учестало подригивање и осећај надутости желуца
  • Осећај отежаног гутање хране, који најчешће настаје због оштећене перисталтике тела једњака.
  • Појава болова у грудима и у горњем делу желуца.
  • Често ови болесници имају и проблем у виду појаве дугогодишњег сувог кашаља, који је узрокован сталним враћањем желудачног садржаја не само у једњак већ и у дисајно стабло.[18]

Дијагноза[уреди | уреди извор]

Ендоскопија

Горња ендоскопија је једна од метода која се најчешће користи за процену стања једњака. Изводи се тако што се након увођења танке, флексибилне цеви са извором светлости и камером на врху визуелним прегледом врши уводи у стање једњак, желуца и дванаестопалачног црева.[19] Током овог прегледа могуће је на основу процене лекара са оштећења наведених структура, узети узорак ткива (биопсија) како би се патохистолошким прегледом утврдио узрок оштећење ткива.[20]

Двадесетчетворочасовно испитивање пХ једњака

Овим спитивањем утврђује се једнодневни профил пХ вредности једњака, који најчешће на директан начин утиче на учесталост рефлукса киселине. Ово испитивање није увек од помоћи приликом дијагнозе гастроезофагијалне рефлуксне болести или проблема повезаним са њом. У том смислу тест се обично користи код пацијената са нејасном дијагнозом након ендоскопије или приликом других испитивања. Такође је корисно применити овај тест код пацијената који и поред терапије и даље имају симптоме болести.[21]

Тест са заснива на увођењу танке савитљиве цевчице кроз нос у једњак. Након пласирања цевчица остаје у једњаку током 24 часа а пацијент све време води дневник симптома. Цев је причвршћен за мали уређај који мери количину желудачне киселина доспе у једњак. Подаци се затим анализирају како би се одредила учесталост рефлукса, као и однос рефлукса и симптома.

Алтернативни метод мерења пХ-а је употребом апарата који је причвршћен за једња и шаље податке о пХ-у на монитор изван тела. Ово спречава увођење тубуса у једњаку и нос. Главна мана је што је за пласирање апарата потребна ендоскопија док његово уклањање није потребно, јер он пролази кроз гастроинтестинални систем са столицом.

Манометрија једњака

Манометрија једњака подразумева гутање цеви која мери мишићне контракције једњака. Она може помоћи да се утврди да ли доњи сфинктер једњака ради правилно. Овај тест се обично користи код болесника код којих дијагноза није јасна након пертходно спроведених тестова или код болесника који се разматрају за хируршку процедуру.[22][23]

Терапија[уреди | уреди извор]

Терапија Беретовог једњака заснива се на хигијенско дијететском режиму, леењу лековима и хируршкој терапији.[24]

Хигијенско дијететски режим[уреди | уреди извор]

Пацијенти који болују од горушице морају прилагодити свој начин живота и исхрану овом поремећају. У том смислу је пожељно да:

  • избаце из исхране унос хране која изазива горушицу,
  • уносе храну у мањим количинама, али чешће,
  • избегавају унос хране пре спавања,
  • редукују телесну тежину,
  • престану са пушењем и обуставе конзумирање алкохола,
  • обување обуће и везивање пертла обављају у седећем положају,
  • спавају на кревету са подигнутим узглављен.

Медикаментна терапија[уреди | уреди извор]

Група лекова звана инхибитори протонске пумпе (омепразол, лансопразол, пантопразол и есомепразол) представљају за сада најадекватнију медикаментозну терапију Беретовог једњака, и сваки од њих је иницијално прихватљив. Ипак, најквалитетнији лекови у лечењу Беретовог једњака данас се сматрају пантопразол и есомепразол. Проблем са медикаментозним лечењем Беретовог једнајка је у чињеници да се медикамнтозна терапијама мора узимати у дужем временском периоду.

Дуготрајна примена лекова који врши супресију секреције хлороводоничне киселине, у циљу лечења рефлукса, представља посебан проблем како за пацијенте тако и за лекаре превасходно због пратећих нежељених ефеката,[25] али и цене лечења. Имајући ово у виду потребно је код одређене групе болесника са Беретовим једњаком планирати дефинитивно (хируршко) лечење у виду примене антирефлуксне хирургије.

Хируршка терапија[уреди | уреди извор]

У најтежим случајевима, када постоји дисфункција или непотпуно затварање, доњег сфинктера једњака, а конзервативни начин леења не да резултате као метода избор у елиминацији, односно механичком заустављању рефлукса у једњак (горушице изазване гастроезофагеалном рефлукснум болести). Ово је посебно битно, јер се сматра да је за настанак и прогресију Беретовог једњака битан билијарни, алкални рефлукс, који се лековима не може зауставити.

Најчешћа антирефлуксна хируршка процедура која се примењује у лечењу гастроезофагеалне рефлуксне болести је Нисенова операција. Она сер заснива на враћању желуца у своју анатомску позицију, сужавању отвора једњака на дијафрагми и ојачавању доњег езофагеалног сфинктера обмотавањем ослобођеног горњег дела желуца око доњег дела једњака. Најчешће се ова процедура изводи лапароскопским приступом.[26] Сама операција носи мали ризик од оперативних компликација а изводи се да дефинитивно реши проблем рефлукса желудачног садржаја у једњак.

Прогноза[уреди | уреди извор]

Ризик од развоја аденокарцинома (на слиици) код особа са Баретовим једњаком процењена је на 6-7 случајева на 1.000 становника годишње

Беретов једњак као једно од преканцерозних стања у гастроинетсиналном систему може малигно да алтерира у аденокарцином, са стопом смртности од преко 85%.[27]

Ризик од развоја аденокарцинома код особа са Баретовим једњаком процењена је на 6-7 случајева на 1.000 становника годишње.[28][29] Међутим студија из 2011. године, која је обухватила 11.028 болесника из Данске, показала је да је учесталост аденокарцинома једњака само 1,2 на 1.000 становника годишње или 5,1 на 1.000 пацијената годишње са дисплазијом, и 1,0 на 1.000 пацијената годишње без знакова дисплазије.[30]

Релативни ризик обољевања од аденокарцинома једњака је око 10 на 1.000 становника, код болесника са Беретовим једњаком, у поређењу са општом популацијом.[31]

Већина болесника са карциномом једњака живи мање од 1 године.[32]

Трошкови лечења[уреди | уреди извор]

Годишња цена лечења гастроезофагеалне рефлуксна болести и Беретов једњак у милионима.[33]
Болест  САД  ЕУ
Гастроезофагеална рефлуксна болест
9.300. $
62% медикаментно
32% хируршко
2.700 €
Беретов једњак
1.500. $
530 €

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ Martinucci I, de Bortoli N, Russo S, Bertani L, Furnari M, Mokrowiecka A, et al. Barrett's esophagus in 2016: From pathophysiology to treatment. World J Gastrointest Pharmacol Ther. 2016 May 6. 7 (2):190-206.
  2. ^ van Baal JW, Milano F, Rygiel AM, Bergman JJ, Rosmolen WD, van Deventer SJ, Wang KK, Peppelenbosch MP, Krishnadath KK. (2005). A comparative analysis by SAGE of gene expression profiles of Barrett's esophagus, normal squamous esophagus, and gastric cardia. Gastroenterology 129 (4): 1274–81.
  3. 3,0 3,1 3,2 Shaheen NJ, Richter JE (March 2009). Barrett's oesophagus. Lancet 373 (9666): 850–61.
  4. ^ Koppert L, Wijnhoven B, van Dekken H, Tilanus H, Dinjens W (2005). The molecular biology of esophageal adenocarcinoma. J Surg Oncol 92 (3): 169–90.
  5. ^ Shaheen NJ, Falk GW, Iyer PG, Gerson LB, American College of Gastroenterology. ACG Clinical Guideline: Diagnosis and Management of Barrett's Esophagus. Am J Gastroenterol. 2016 Jan. 111 (1):30-50; quiz 51.
  6. ^ Lord, RV.; Barrett, N. (March 1999). Norman Barrett, doyen of esophageal surgery. Ann Surg. 229 (3): 428–39.
  7. ^ Cameron AJ. The history of Barrett esophagus. Mayo Clin Proc. 2001 Jan. 76(1):94-6. Рubmed.
  8. ^ Cameron AJ. The history of Barrett esophagus. Mayo Clin Proc. 2001 Jan. 76(1):94-6.
  9. ^ Bani-Hani KE, Bani-Hani BK (May 2008). "Columnar-lined esophagus: time to drop the eponym of "Barrett": Historical review". Journal of Gastroenterology and Hepatology. 23 (5): 707–15.
  10. ^ Zagari RM, Fuccio L, Wallander MA, Johansson S, Fiocca R, Casanova S, Farahmand BY, Winchester CC, Roda E, Bazzoli F (October 2008). "Gastro-oesophageal reflux symptoms, oesophagitis and Barrett's oesophagus in the general population: the Loiano-Monghidoro study". Gut 57 (10): 1354–9. doi:10.1136/gut.2007.145177. PMID 18424568
  11. ^ Ronkainen J, Aro P, Storskrubb T, Johansson SE, Lind T, Bolling-Sternevald E, Vieth M, Stolte M, Talley NJ, Agréus L (December 2005). "Prevalence of Barrett esophagus in the general population: an endoscopic study". Gastroenterology 129 (6): 1825–31. doi:10.1053/j.gastro.2005.08.053. PMID 16344051
  12. ^ Kim JY, Kim YS, Jung MK, Park JJ, Kang DH, Kim JS, Song CW, Lee SW, Bak YT (April 2005). "Prevalence of Barrett's esophagus in Korea". J. Gastroenterol. Hepatol. 20 (4): 633–6. doi:10.1111/j.1440-1746.2005.03749.x. PMID 15836715
  13. ^ Zajac, P; Holbrook, A; Super, ME; Vogt, M (March–April 2013). An overview: Current clinical guidelines for the evaluation, diagnosis, treatment, and management of dyspepsia. Osteopathic Family Physician 5 (2): 79–85.
  14. ^ Paull A, Trier JS, Dalton MD, Camp RC, Loeb P, Goyal RK. The histologic spectrum of Barrett's esophagus. N Engl J Med. 1976 Aug 26. 295(9):476-80.
  15. ^ Thrift AP. Determination of risk for Barrett's esophagus and esophageal adenocarcinoma. Curr Opin Gastroenterol. 2016 Jul. 32(4):319-24.
  16. ^ Barrett NR. Chronic peptic ulcer of the oesophagus and 'oesophagitis'. Br J Surg. 1950 Oct. 38(150):175-82.
  17. ^ Barrett NR. The lower esophagus lined by columnar epithelium. Surgery. 1957 Jun. 41(6):881-94.
  18. ^ Phillips WA, Lord RV, Nancarrow DJ, Watson DI, Whiteman DC. Barrett’s esophagus. Journal of Gastroenterology and Hepatology. 2011;26:639–648.
  19. ^ Parikh ND, Viana AV, Shah S, Laine L. Image-enhanced endoscopy is specific for the diagnosis of non-erosive gastroesophageal reflux disease. Scand J Gastroenterol. 2018 Mar. 53 (3):260-264.
  20. ^ Urquhart P, DaCosta R, Marcon N. Endoscopic mucosal imaging of gastrointestinal neoplasia in 2013. Curr Gastroenterol Rep. 2013 Jul. 15(7):330.
  21. ^ Bello B, Zoccali M, Gullo R, Allaix ME, Herbella FA, Gasparaitis A, et al. Gastroesophageal reflux disease and antireflux surgery-what is the proper preoperative work-up?. J Gastrointest Surg. 2013 Jan. 17(1):14-20; discussion p. 20.
  22. ^ Keller J. What Is the Impact of High-Resolution Manometry in the Functional Diagnostic Workup of Gastroesophageal Reflux Disease?. Visc Med. 2018 Apr. 34 (2):101-108.
  23. ^ Ribolsi M, Biasutto D, Giordano A, Balestrieri P, Cicala M. High-resolution Manometry Findings During Solid Swallows Correlate With Delayed Reflux Clearance and Acid Exposure Time in Non-erosive Reflux Disease Patients. J Neurogastroenterol Motil. 2019 Jan 31. 25 (1):68-74
  24. ^ Sampliner RE. Practice guidelines on the diagnosis, surveillance, and therapy of Barrett's esophagus. The Practice Parameters Committee of the American College of Gastroenterology. Am J Gastroenterol. 1998 Jul. 93(7):1028-32.
  25. ^ Lin D, Kramer JR, Ramsey D, et al. Oral bisphosphonates and the risk of Barrett's esophagus: case-control analysis of US veterans. Am J Gastroenterol. 2013 Oct. 108(10):1576-83.
  26. ^ Prasad GA, Wang KK, Buttar NS, et al. Long-term survival following endoscopic and surgical treatment of high-grade dysplasia in Barrett's esophagus. Gastroenterology. 2007 Apr. 132(4):1226-33.
  27. ^ Holmes RS, Vaughan TL (January 2007). Epidemiology and pathogenesis of esophageal cancer. Semin Radiat Oncol 17 (1): 2–9. doi:10.1016/j.semradonc.2006.09.003. PMID 17185192
  28. ^ Thomas T, Abrams KR, De Caestecker JS, Robinson RJ (December 2007). Meta analysis: Cancer risk in Barrett's oesophagus. Aliment. Pharmacol. Ther. 26 (11–12): 1465–77. doi:10.1111/j.1365-2036.2007.03528.x. PMID 17900269
  29. ^ Yousef F, Cardwell C, Cantwell MM, Galway K, Johnston BT, Murray L (August 2008). The incidence of esophageal cancer and high-grade dysplasia in Barrett esophagus: a systematic review and meta-analysis. Am. J. Epidemiol. 168 (3): 237––49. doi:10.1093/aje/kwn121. PMID 18550563
  30. ^ Hvid-Jensen F; et al. (2011). Incidence of adenocarcinoma among patients with Barrett's esophagus. N Engl J Med 365: 1375–383. doi:10.1056/NEJMoa1103042.
  31. ^ Hvid-Jensen F, Pedersen L, Drewes AM, Sørensen HT, Funch-Jensen P (2011). Incidence of adenocarcinoma among patients with Barrett's esophagus. N. Engl. J. Med. 365 (15): 1375–83. doi:10.1056/NEJMoa1103042. PMID 21995385
  32. ^ Polednak AP (May 2003). Trends in survival for both histologic types of esophageal cancer in US surveillance, epidemiology and end results areas. Int. J. Cancer 105 (1): 98–100. doi:10.1002/ijc.11029. PMID 12672037
  33. ^ „Eliminacija refluksa u lečenju Beretovog jednjaka”. Reflux centar Beograd. Архивирано из оригинала на датум 16. 01. 2020. Приступљено 16. 1. 2020. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Fock KM, Poh CH. Gastroesophageal reflux disease. J Gastroenterol. 2010 Jun 29.
  • Gallup Organization. Heartburn Across America: A Gallup Organization National Survey. Princeton, NJ: Gallup Org. 1988.
  • Richter JE. Surgery for reflux disease: reflections of a gastroenterologist. N Engl J Med. 1992 Mar 19. 326(12):825-7.
  • Bello B, Zoccali M, Gullo R, Allaix ME, Herbella FA, Gasparaitis A, et al. Gastroesophageal reflux disease and antireflux surgery-what is the proper preoperative work-up?. J Gastrointest Surg. 2013 Jan. 17(1):14-20; discussion pp. 20. [Medline].
  • Erdogan Z, Silov G, Ozdal A, Turhal O. Enterogastroesophageal reflux detected on 99m-technetium sestamibi cardiac imaging as a cause of chest pain. Indian J Nucl Med. 2013 Jan. 28(1):45-8. [Medline]. [Full Text].
  • Wu YW, Tseng PH, Lee YC, Wang SY, Chiu HM, Tu CH, et al. Association of esophageal inflammation, obesity and gastroesophageal reflux disease: from FDG PET/CT perspective. PLoS One. 2014. 9 (3):e92001. [Medline].
  • Levine MS, Rubesin SE. Diseases of the esophagus: diagnosis with esophagography. Radiology. 2005 Nov. 237(2):414-27. [Medline].
  • Mattioli S, Lugaresi ML, Di Simone MP, et al. The surgical treatment of the intrathoracic migration of the gastro-oesophageal junction and of short oesophagus in gastro-oesophageal reflux disease. Eur J Cardiothorac Surg. 2004 Jun. 25(6):1079-88. [Medline].
  • Shan CX, Zhang W, Zheng XM, Jiang DZ, Liu S, Qiu M. Evidence-based appraisal in laparoscopic Nissen and Toupet fundoplications for gastroesophageal reflux disease. World J Gastroenterol. 2010 Jun 28. 16(24):3063-71. [Medline]. [Full Text].
  • Borie F, Glaise A, Pianta E, Veyrac M, Millat B. Long-term quality-of-life assessment of gastrointestinal symptoms before and after laparoscopic Nissen fundoplication. Gastroenterol Clin Biol. 2010 May 28. [Medline].
  • Scheffer RC, Samsom M, Haverkamp A, et al. Impaired bolus transit across the esophagogastric junction in postfundoplication dysphagia. Am J Gastroenterol. 2005 Aug. 100(8):1677-84. [Medline].

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Класификација
Спољашњи ресурси
Star of life.svgМолимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).