Уколико сте тражили насељено место у Француској, погледајте чланак
Берил (Француска).
Варијетети берила:
1. златни кристал берила,
2. хелиодор.
3. емералд,
4. аквамарин,
5. морганит.
Берил је минерал хемијске формуле Be3Al2Si6O18,[1] односно берилијум-алуминијумски циклосиликат. Кристали берила кристалишу хексагонално и могу бити изузетно велики, метарских димензија. Берил се одликује шкољкастим преломом, тврдина му је 7,5-8, има стакласту сјајност и може бити прозиран до полупрозиран.[2][3]
- ^ Housecroft, C. E.; Sharpe, A. G. (2008). Inorganic Chemistry (3. изд.). Prentice Hall. ISBN 978-0-13-175553-6.
- ^ Бабич, Д. (2003). Минералогија. Београд: Рударско-геолошки факултет.
- ^ аутора, Група (2003). Атлас фосила и минерала. Креативни центар: Београд.
- Бабич, Д. (2003). Минералогија. Београд: Рударско-геолошки факултет.
- аутора, Група (2003). Атлас фосила и минерала. Креативни центар: Београд.
|
|---|
| 1. Самородни елементи | |
|---|
| 2. Сулфиди | |
|---|
| 4. Оксиди и хидроксиди | |
|---|
| 5. Карбонати, нитрати, борати | |
|---|
| 6. Сулфати, хромати, волфрамати, молибдати, ванадати | |
|---|
| 8. Силикати | |
|---|
