Берилијум-оксид

Из Википедије, слободне енциклопедије
Берилијум-оксид
Идентификација
CAS регистарски број 1304-56-9
MeSH Beryllium+oxide
Својства
Молекулска формула BeO
Моларна маса 25.01
Агрегатно стање бели прах
Густина 3.0 g/cm³ (основно)
Тачка топљења

2530 °C

Тачка кључања

3900 °C

Опасност
ЕУ-класификација Веома токсичан (T+)
NFPA 704
NFPA 704.svg
 
4
4
 
Р-ознаке R49, R25, R26,
R36/37/38, R43, R48/23
С-ознаке S53, S45
Тачка паљења Није запаљив
Сродна једињења
Други анјони Берилијум-телурид
Други катјони Магнезијум-оксид
Калцијум-оксид



Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање (25 °C, 100 kPa) материјала

Infobox references

Берилијум-оксид је неорганско хемијско једињење чија је хемијска формула BeO.

Особине[уреди]

Берилијум-оксид је бео, нерастворан прах. Са киселинама гради берилијумове соли, које су по особинама сличне магнезијумовим. Реагује и са растворима алкалних хидроксида. У реакцији са калијум-хидроксидом гради K2BeO4.[1]

Особина Вредност
Партициони коефицијент[2] (ALogP) -0,0
Растворљивост[3] (logS, log(mol/L)) 0,9
Поларна површина[4] (PSA, Å2) 17,1

Добијање[уреди]

Може се добити жарењем метала или нитрата на ваздуху, али се најчешће добија из берила.[1]

Извори[уреди]

  1. ^ а б Parkes, G.D. & Phil, D. 1973. Мелорова модерна неорганска хемија. Научна књига. Београд.
  2. ^ Ghose, A.K., Viswanadhan V.N., and Wendoloski, J.J. (1998). „Prediction of Hydrophobic (Lipophilic) Properties of Small Organic Molecules Using Fragment Methods: An Analysis of AlogP and CLogP Methods“. J. Phys. Chem. A 102: 3762-3772. DOI:10.1021/jp980230o. 
  3. ^ Tetko IV, Tanchuk VY, Kasheva TN, Villa AE. (2001). „Estimation of Aqueous Solubility of Chemical Compounds Using E-State Indices“. Chem Inf. Comput. Sci. 41: 1488-1493. DOI:10.1021/ci000392t. PMID 11749573. 
  4. ^ Ertl P., Rohde B., Selzer P. (2000). „Fast calculation of molecular polar surface area as a sum of fragment based contributions and its application to the prediction of drug transport properties“. J. Med. Chem. 43: 3714-3717. DOI:10.1021/jm000942e. PMID 11020286. 

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]