Беркасово
Беркасово | |
|---|---|
 Дом културе | |
_grb.jpg) Грб
| |
| Административни подаци | |
| Држава | Србија |
| Аутономна покрајина | Војводина |
| Управни округ | Сремски |
| Општина | Шид |
| Становништво | |
| — 2022. |  983 |
| — густина | 54/km2 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 45° 09′ 01″ С; 19° 15′ 47″ И / 45.15037° С; 19.26307° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 149 m |
| Површина | 20,6 km2 |
.svg)  Беркасово Беркасово на карти Србије | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 22242 |
| Позивни број | 022 |
| Регистарска ознака | ŠI |
Беркасово (панонскорусински: Беркасов) је насеље у општини Шид, у Сремском округу, у Србији. Према попису из 2022. било је 983 становника. У његовој близини се налазе остаци истоимене тврђаве из средњег века.
Овде се налазе Српска православна црква Светих Петра и Павла у Беркасову и Манастир Свете Петке. У близини се налази излетиште Липовача.
Географија
[уреди | уреди извор]Насеље Беркасово је смештено у делу долине потока Шидина где почиње сремска лесна зараван, на просечно 149 м. н.в. Основа насеља уздуженог је облика и линеарне структуре. Обухвата три дела : Гладнош, Старо Беркасово и Ново Беркасово. Територија суседног Шида се проширила обухватајући и део Беркасова.[1]
Историја
[уреди | уреди извор]Антика
[уреди | уреди извор]Једни од најранијих трагова живота у селу Беркасово потичу из антике, односно владавине Римског царства на овом подручју. Село је опште познато по налазу два златна римска шлема. Давне 1955. године Мирјана Манојловић Маријански, кустоскиња Војвођанског музеја примила је телефонски позив из Шида. Др Нада Аћимовић, лекар из оближњег села Беркасово, узбуђено јој је саопштила да је мештанка Ангелина Вркатић, окопавајући кукуруз, на локалитету "Ашман" северозападно од Беркасова пронашла на својој њиви два златна шлема.[2]
Екипа кустоса из музеја већ сутра се нашла у Беркасову и у рукама старије сељанке, која се за ту прилику свечано обукла, затекла два веома добро очувана римска шлема, за која ће се накнадно утврдити да потичу из 4. века наше ере.
Ангелина је испричала да је приметила још неколико година раније да нешто светлуца у земљи, али је била уверена да су то неексплодиране гранате, којих је у тим крајевима тада било много, јер се налазе недалеко од места пробоја Сремског фронта. Зато тај део њиве није обрађивала нити му је прилазила, а плашила се да пријави властима из бојазни да ће јој целу њиву блокирати док је не очисте.
Након тадашњих обилних киша, светлуцави предмети постали су видљивији и, када им је пришла, Ангелина је схватила да су то шлемови, а када их је опрала, видела је да на њима има злата. Консултовала се са једним златаром који јој је рекао да је реч о позлати те да од тога она неће имати пуно користи, али да ће музеј имати. Тада се обратила својој рођаки Нади Аћимовић, која је обавестила надлежне из Музеја Војводине, и тако су шлемови доспели у ту институцију.
Потоњим сондажним ископавањем на месту налаза констатовано је да су шлемови чинили део оставе, заједно са два сребрна окова за појас, једном цевчицом од сребрног лима, једном сребрном гајком за ремен, неколико фрагмената гвожђа и позлаћеног сребрног лима.
Шлем број 1 из Беркасова је најлепши и најраскошнији примерак међу познатим примерцима касноримских шлемова. Изузетног сјаја, украшен умецима од стаклене пасте који имитирају драги камен смарагд и полудраго камење оникс и калцедон. Шлемове овог типа у то доба носиле су војсковође или владари.
Мање раскошан шлем из Беркасова, у литератури познат под називом шлем број 2, послужио је као пример за реконструкцију шлема из Јарка. Он на себи носи натпис VICIT [LIC]INIANA, који је археолозима помогао да га датују на почетак 4. века, у време када су се око римског престола борили будући цар Константин Велики и његов противник Лициније. Од 308. године, када је Лициније постао август, два цара су владала заједно, да би убрзо започели борбу за престо, која се завршила Лицинијевим поразом и погубљењем. Према једном тумачењу, шлемови су могли бити закопани приликом повлачења Лицинијевих трупа према Сирмијуму, односно после битке која се одиграла код Цибала (данашњих Винковаца). Према другом тумачењу, заснованом на постојању касније додатог натписа на грчком језику, шлем је могао бити у употреби дужи период и потом закопан у било којем тренутку немирног 4. века у римској провинцији Панонија Секунда, на чијој територији се налази локалитет.
Упркос чињеници да су у научним круговима слични налази били познати и раније, касноримски шлемови који припадају овом типу добили су назив по налазу из Беркасова.
Средњи и нови вијек
[уреди | уреди извор]Старо насеље први пут се спомиње у папским документима из XIII века; у XV в. то је град са тврђавом под називом Деспотовац. Савремено село помиње се 1733. године.[1] Софроније Подгоричанин је освештао српску православну цркву у селу. Била је посвећена Св. Петру и Павлу.[3] Село је припадало у 18. веку унијатском владичанству у Шиду.[4] Место је 1885. године припадало Ердевичком изборном срезу са својих 572 житеља.[5]
Манифестације
[уреди | уреди извор]У Беркасову се традиционално одржавају манифестације "Дани Св. Петке" и "Сремска винијада".[1]
Демографија
[уреди | уреди извор]У насељу Беркасово живи 987 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 40,9 година (39,4 код мушкараца и 42,2 код жена). У насељу има 490 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,51.
Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2002. године).
|
| ||||||||||||||||||||||||||||
| |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Година пописа | 1948. | 1953. | 1961. | 1971. | 1981. | 1991. | 2002. |
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Број домаћинстава | 300 | 330 | 358 | 386 | 434 | 394 | 490 |
| Број чланова | 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 и више | Просек |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Број домаћинстава | 134 | 146 | 99 | 71 | 23 | 13 | 4 | 0 | 0 | 0 | 2,51 |
| Пол | Укупно | Неожењен/Неудата | Ожењен/Удата | Удовац/Удовица | Разведен/Разведена | Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 493 | 130 | 311 | 25 | 26 | 1 |
| Женски | 542 | 92 | 299 | 112 | 35 | 4 |
| УКУПНО | 1.035 | 222 | 610 | 137 | 61 | 5 |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија |
|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 194 | 49 | 0 | 0 | 48 |
| Женски | 104 | 14 | 0 | 0 | 24 |
| Укупно | 298 | 63 | 0 | 0 | 72 |
| Пол | Производња и снабдевање | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
| Мушки | 5 | 12 | 11 | 7 | 17 |
| Женски | 1 | 0 | 24 | 4 | 1 |
| Укупно | 6 | 12 | 35 | 11 | 18 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад |
| Мушки | 0 | 1 | 8 | 3 | 2 |
| Женски | 1 | 3 | 4 | 11 | 7 |
| Укупно | 1 | 4 | 12 | 14 | 9 |
| Пол | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | 10 | 0 | 0 | 21 | |
| Женски | 3 | 0 | 0 | 7 | |
| Укупно | 13 | 0 | 0 | 28 | |
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б в Марко В. Милошевић, Лексикон националних паркова Србије - Фрушка гора. . <Београд. 2016. pp. 35.
- ^ Miljević-Đajić, Maja (2024-06-11). „Raskošni kasnoantički šlemovi tipa Berkasovo”. Sve o arheologiji (на језику: енглески). Приступљено 2026-01-30.
- ^ Хорват, Рудолф. Сријем - насеља и становништво. Славонски Брод: Хрватски институт за повијест - Подружница за повијест Славоније, Сријема и Барање. стр. 38. ISBN 953-6659-04-2.
- ^ "Школски лист", Сомбор 1. децембар 1866.
- ^ "Застава", Нови Сад 1885. године
- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (Fallingrain)
- Гугл сателитска мапа (Maplandia)
- План насеља на мапи (Mapquest)[мртва веза]
| Насељена места општине Шид |  | |
|---|---|---|
| Знаменитости и споменици културе | ||
| Верски објекти у Шиду |
| |
| Спорт у Шиду | ||
| Нормативна контрола: Државне |
|---|
