Беркасово
Беркасово | |
|---|---|
Дом културе | |
| Административни подаци | |
| Држава | Србија |
| Аутономна покрајина | Војводина |
| Управни округ | Сремски |
| Општина | Шид |
| Становништво | |
| — 2022. | |
| — густина | 54/km2 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 45° 09′ 01″ С; 19° 15′ 47″ И / 45.15037° С; 19.26307° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 149 m |
| Површина | 20,6 km2 |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 22242 |
| Позивни број | 022 |
| Регистарска ознака | ŠI |
Беркасово (панонскорусински: Беркасов) је насеље у општини Шид, у Сремском округу, у Србији. Према попису из 2022. било је 983 становника. У његовој близини се налазе остаци истоимене тврђаве из средњег века.
Овде се налазе Српска православна црква Светих Петра и Павла у Беркасову и Манастир Свете Петке. У близини се налази излетиште Липовача.
Географија
[уреди | уреди извор]Насеље Беркасово је смештено у делу долине потока Шидина где почиње сремска лесна зараван, на просечно 149 м. н.в. Основа насеља уздуженог је облика и линеарне структуре. Обухвата три дела : Гладнош, Старо Беркасово и Ново Беркасово. Територија суседног Шида се проширила обухватајући и део Беркасова.[1]
Историја
[уреди | уреди извор]Старо насеље први пут се спомиње у папским документима из XIII века; у XV в. то је град са тврђавом под називом Деспотовац. Савремено село помиње се 1733. године.[1] Софроније Подгоричанин је освештао српску православну цркву у селу. Била је посвећена Св. Петру и Павлу.[2] Село је припадало у 18. веку унијатском владичанству у Шиду.[3] Место је 1885. године припадало Ердевичком изборном срезу са својих 572 житеља.[4]
Манифестације
[уреди | уреди извор]У Беркасову се традиционално одржавају манифестације "Дани Св. Петке" и "Сремска винијада".[1]
Демографија
[уреди | уреди извор]У насељу Беркасово живи 987 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 40,9 година (39,4 код мушкараца и 42,2 код жена). У насељу има 490 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,51.
Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2002. године).
|
| ||||||||||||||||||||||||||||
| |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Година пописа | 1948. | 1953. | 1961. | 1971. | 1981. | 1991. | 2002. |
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Број домаћинстава | 300 | 330 | 358 | 386 | 434 | 394 | 490 |
| Број чланова | 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 и више | Просек |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Број домаћинстава | 134 | 146 | 99 | 71 | 23 | 13 | 4 | 0 | 0 | 0 | 2,51 |
| Пол | Укупно | Неожењен/Неудата | Ожењен/Удата | Удовац/Удовица | Разведен/Разведена | Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 493 | 130 | 311 | 25 | 26 | 1 |
| Женски | 542 | 92 | 299 | 112 | 35 | 4 |
| УКУПНО | 1.035 | 222 | 610 | 137 | 61 | 5 |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија |
|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 194 | 49 | 0 | 0 | 48 |
| Женски | 104 | 14 | 0 | 0 | 24 |
| Укупно | 298 | 63 | 0 | 0 | 72 |
| Пол | Производња и снабдевање | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
| Мушки | 5 | 12 | 11 | 7 | 17 |
| Женски | 1 | 0 | 24 | 4 | 1 |
| Укупно | 6 | 12 | 35 | 11 | 18 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад |
| Мушки | 0 | 1 | 8 | 3 | 2 |
| Женски | 1 | 3 | 4 | 11 | 7 |
| Укупно | 1 | 4 | 12 | 14 | 9 |
| Пол | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | 10 | 0 | 0 | 21 | |
| Женски | 3 | 0 | 0 | 7 | |
| Укупно | 13 | 0 | 0 | 28 | |
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б в Марко В. Милошевић, Лексикон националних паркова Србије - Фрушка гора. . <Београд. 2016. pp. 35.
- ^ Хорват, Рудолф. Сријем - насеља и становништво. Славонски Брод: Хрватски институт за повијест - Подружница за повијест Славоније, Сријема и Барање. стр. 38. ISBN 953-6659-04-2.
- ^ "Школски лист", Сомбор 1. децембар 1866.
- ^ "Застава", Нови Сад 1885. године
- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
