Беркасово

Координате: 45° 09′ 01″ С; 19° 15′ 47″ И / 45.15037° С; 19.26307° И / 45.15037; 19.26307
С Википедије, слободне енциклопедије
Уколико сте тражили чланак под истим именом, погледајте чланак Беркасово.
Беркасово
Дом културе
Грб
Грб
Административни подаци
ДржаваСрбија
Аутономна покрајинаВојводина
Управни округСремски
ОпштинаШид
Становништво
 — 2011.Пад 1.115
 — густина54/km2
Географске карактеристике
Координате45° 09′ 01″ С; 19° 15′ 47″ И / 45.15037° С; 19.26307° И / 45.15037; 19.26307
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина149 m
Површина20,6 km2
Беркасово на карти Србије
Беркасово
Беркасово
Беркасово на карти Србије
Остали подаци
Поштански број22242
Позивни број022
Регистарска ознакаŠI

Беркасово (панонскорусински: Беркасов) је насеље у општини Шид, у Сремском округу, у Србији. Према попису из 2011. било је 1115 становника. У његовој близини се налазе остаци истоимене тврђаве из средњег века.

Овде се налазе Српска православна црква Светих Петра и Павла у Беркасову и Манастир Свете Петке. У близини се налази излетиште Липовача.

Географија[уреди | уреди извор]

Насеље Беркасово је смештено у делу долине потока Шидина где почиње сремска лесна зараван, на просечно 149 м. н.в. Основа насеља уздуженог је облика и линеарне структуре. Обухвата три дела : Гладнош, Старо Беркасово и Ново Беркасово. Територија суседног Шида се проширила обухватајући и део Беркасова.[1]

Историја[уреди | уреди извор]

Старо насеље први пут се спомиње у папским документима из XIII века; у XV в. то је град са тврђавом под називом Деспотовац. Савремено село помиње се 1733. године.[1] Софроније Подгоричанин је освештао српску православну цркву у селу. Била је посвећена Св. Петру и Павлу. [2] Село је припадало у 18. веку унијатском владичанству у Шиду.[3] Место је 1885. године припадало Ердевичком изборном срезу са својих 572 житеља.[4]

Манифестације[уреди | уреди извор]

У Беркасову се традиционално одржавају манифестације "Дани Св. Петке" и "Сремска винијада".[1]

Демографија[уреди | уреди извор]

У насељу Беркасово живи 987 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 40,9 година (39,4 код мушкараца и 42,2 код жена). У насељу има 490 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,51.

Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века
Демографија[5]
Година Становника
1948. 1.156
1953. 1.235
1961. 1.214
1971. 1.213
1981. 1.217
1991. 1.103 1.088
2002. 1.228 1.258
Етнички састав према попису из 2002.‍[6]
Срби
  
 841 68,48%
Русини
  
 184 14,98%
Југословени
  
 51 4,15%
Хрвати
  
 47 3,82%
Словаци
  
 21 1,71%
Мађари
  
 6 0,48%
Руси
  
 2 0,16%
Роми
  
 2 0,16%
Украјинци
  
 1 0,08%
Муслимани
  
 1 0,08%
Македонци
  
 1 0,08%
непознато
  
 61 4,96%


Становништво према полу и старости[7]
м
ж
? 2
  
  
 1
80+ 9
  
  
 25
75—79 9
  
  
 24
70—74 27
  
  
 47
65—69 40
  
  
 49
60—64 36
  
  
 34
55—59 28
  
  
 30
50—54 45
  
  
 46
45—49 50
  
  
 53
40—44 45
  
  
 43
35—39 41
  
  
 33
30—34 47
  
  
 37
25—29 43
  
  
 35
20—24 40
  
  
 46
15—19 31
  
  
 39
10—14 28
  
  
 37
5—9 31
  
  
 30
0—4 32
  
  
 35
Просек : 39,4 42,2
Домаћинства
Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.
Година пописа 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2002.
Број домаћинстава 300 330 358 386 434 394 490
Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.
Број чланова 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 и више Просек
Број домаћинстава 134 146 99 71 23 13 4 0 0 0 2,51
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Пол Укупно Неожењен/Неудата Ожењен/Удата Удовац/Удовица Разведен/Разведена Непознато
Мушки 493 130 311 25 26 1
Женски 542 92 299 112 35 4
УКУПНО 1.035 222 610 137 61 5
Становништво по делатностима које обавља
Пол Укупно Пољопривреда, лов и шумарство Рибарство Вађење руде и камена Прерађивачка индустрија
Мушки 194 49 0 0 48
Женски 104 14 0 0 24
УКУПНО 298 63 0 0 72
Пол Производња и снабдевање Грађевинарство Трговина Хотели и ресторани Саобраћај, складиштење и везе
Мушки 5 12 11 7 17
Женски 1 0 24 4 1
УКУПНО 6 12 35 11 18
Пол Финансијско посредовање Некретнине Државна управа и одбрана Образовање Здравствени и социјални рад
Мушки 0 1 8 3 2
Женски 1 3 4 11 7
УКУПНО 1 4 12 14 9
Пол Остале услужне активности Приватна домаћинства Екстериторијалне организације и тела Непознато
Мушки 10 0 0 21
Женски 3 0 0 7
УКУПНО 13 0 0 28

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в Марко В. Милошевић, Лексикон националних паркова Србије - Фрушка гора. . <Београд. 2016. pp. 35. 
  2. ^ Хорват, Рудолф. Сријем - насеља и становништво. Славонски Брод: Хрватски институт за повијест - Подружница за повијест Славоније, Сријема и Барање. стр. 38. ISBN 953-6659-04-2. 
  3. ^ "Школски лист", Сомбор 1. децембар 1866.
  4. ^ "Застава", Нови Сад 1885. године
  5. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  6. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  7. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Беркасово на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Беркасово&oldid=26180595”