Беркасово

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Уколико сте тражили чланак под истим именом, погледајте чланак Беркасово.
Беркасово
Berkasovo 471.jpg
Дом културе
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Србија
Аутономна покрајина Војводина
Управни округСремски
ОпштинаШид
Становништво
 — 2011.Пад 1115
 — густина60/км2
Географске карактеристике
Координате45°09′01″ СГШ; 19°15′26″ ИГД / 45.150333° СГШ; 19.257166° ИГД / 45.150333; 19.257166Координате: 45°09′01″ СГШ; 19°15′26″ ИГД / 45.150333° СГШ; 19.257166° ИГД / 45.150333; 19.257166
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина149 м
Површина20,6 км2
Беркасово на мапи Србије
Беркасово
Беркасово
Беркасово на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број22242
Позивни број022
Регистарска ознакаŠI

Беркасово (панонскорусински: Беркасов ) је насеље у Србији у општини Шид у Сремском округу. Према попису из 2011. било је 1115 становника. У његовој близини се налазе остаци истоимене тврђаве из средњег века.

Овде се налазе Српска православна црква Светих Петра и Павла у Беркасову и Манастир Свете Петке. У близини се налази излетиште Липовача.

Географија[уреди | уреди извор]

Насеље Беркасово је смештено у делу долине потока Шидина где почиње сремска лесна зараван, на просечно 149 м н.в. Основа насеља уздуженог је облика и линеарне структуре. Обухвата три дела : Гладнош, Старо Беркасово и Ново Беркасово. Територија суседног Шида се проширила обухватајући и део Беркасова.[1]

Историја[уреди | уреди извор]

Старо насеље први пут се спомиње у папским документима из XIII века; у XV в. то је град са тврђавом под називом Деспотовац. Савремено село помиње се 1733. године.[1] Припадало је у 18. веку унијатском владичанству у Шиду.[2] Место је 1885. године припадало Ердевичком изборном срезу са својих 572 житеља.[3]

Манифестације[уреди | уреди извор]

У Беркасову се традиционално одржавају манифестације "Дани Св. Петке" и "Сремска винијада".[1]


Демографија[уреди | уреди извор]

У насељу Беркасово живи 987 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 40,9 година (39,4 код мушкараца и 42,2 код жена). У насељу има 490 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,51.

Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века
Демографија[4]
Година Становника
1948. 1.156
1953. 1.235
1961. 1.214
1971. 1.213
1981. 1.217
1991. 1.103 1.088
2002. 1.228 1.258
Етнички састав према попису из 2002.[5]
Срби
  
841 68,48 %
Русини
  
184 14,98 %
Југословени
  
51 4,15 %
Хрвати
  
47 3,82 %
Словаци
  
21 1,71 %
Мађари
  
6 0,48 %
Руси
  
2 0,16 %
Роми
  
2 0,16 %
Украјинци
  
1 0,08 %
Муслимани
  
1 0,08 %
Македонци
  
1 0,08 %
непознато
  
61 4,96 %


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в Марко В. Милошевић, Лексикон националних паркова Србије - Фрушка гора. <Београд: 2016. стр. 35.
  2. ^ "Школски лист", Сомбор 1. децембар 1866.
  3. ^ "Застава", Нови Сад 1885. године
  4. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  5. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  6. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]