Берковица

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Берковица
BerkovitsaSquare.jpg
Главни трг у Берковици
Административни подаци
Држава  Бугарска
Област Монтанска област
Становништво
Становништво
 — 2007. 14.492
Географске карактеристике
Координате 43°14′00″ СГШ; 23°07′00″ ИГД / 43.233333° СГШ; 23.116667° ИГД / 43.233333; 23.116667Координате: 43°14′00″ СГШ; 23°07′00″ ИГД / 43.233333° СГШ; 23.116667° ИГД / 43.233333; 23.116667
Ндм. висина 371 м
Берковица на мапи Бугарске
Берковица
Берковица
Веб-сајт
www.berkovitsa.dir.bg

Берковица (Берковац[1]) град је у Републици Бугарској, у крајње северозападном делу земље, седиште истоимене општине Берковица у оквиру Монтанске области.

Град Берковица се налази близу границе са Србијом.

Природни услови[уреди]

Положај: Берковица се налази у северозападном делу Бугарске, близу границе са Србијом — 15 km западно. Од престонице Софије град је удаљен 100 km северно, а од обласног средишта, (Монтане град је удаљен 25 km јужно.

Рељеф: Област Берковице се налази на северним падинама Старе Планине. Град се сместио у омањој котлини, на око 370 метара надморске висине.

Клима: Клима у Берковици је континентална.

Воде: Кроз град протиче истоимена Берковска река. У области Берковице има више мањих потока.

Историја[уреди]

Област Берковице је првобитно било насељено Трачанима, а после њих овом облашћу владају стари Рим и Византија. Јужни Словени ово подручеје насељавају у 7. веку. Од 9. века до 1373. године област је била у саставу средњовековне Бугарске.

Крајем 14. века област Берковице је пала под власт Османлија, који владају облашћу 5 векова. Године 1870. Берковица је каза (срез) у Видинском санџаку.

Јусуф-ага из Берковице је поражен током Првог српског устанка од војводе Добрњца на Џимвиџибари.

Берковчани су у лето 1833. године тражили допуштење од српског кнеза Милоша да им допусти да и они сами дигну устанак. Било је то у време када су Срби ослобађали Тимочку крајину. Берковчани су намеравали да се ослободе од турске власти и попут Тимочана и Крајинаца прикључе Србији.[2] Буне су дизали 1836, 1837. и 1841. године.

1878. године град је постао део савремене бугарске државе. Насеље постоје убрзо средиште окупљања за села у околини, са више јавних установа и трговиштем.

Срби у Берковици[уреди]

Родио се 3. октобра 1834. године у месту будући Митрополит зворнички Дионизије II. Отац је му био Шоп[3] (Србин) а мајка Гркиња. Након завршетка православне богословије на Халки код Цариграда, рукоположен је за свештеника. Између 1854-1860. године одређен је за архијерејског заступника у Берковици. Зворнички митрополит је постао 1865. године.

У Берковици се јављају 1858. године Срби читаоци једне мудре књиге, коју је приредио "нишевачки" учитељ Петровић.[4]

По бугарском званичном попису било је у "срезу Берковици" 1900. године само 3 Србина, а што није одговарало истини.[5]

Становништво[уреди]

Демографија

По проценама из 2007. године Берковица је имала око 14.500 становника. Огромна већина градског становништва су етнички Бугари. Остатак су махом Роми. Последњих деценија град губи становништво због удаљености од главних токова развоја у земљи.

Претежна вероисповест месног становништва је православна.

Галерија слика[уреди]

Градови побратими[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Ђорђевић 1908, стр. 257.
  2. ^ Владимир Стојанчевић: "Србија и Бугарска од Санстефанског мира до Берлинског конгреса", Београд 1986.
  3. ^ "Источник", Сарајево 1904.
  4. ^ Атанасије Петровић: "Пресад мудрости", Београд 1858. године
  5. ^ "Дело", Београд 1909.

Литература[уреди]

  • Ђорђевић, Владан (1908). Историја Српско-бугарског рата 1885. Томови 1-2. Београд. 

Спољашње везе[уреди]