Берлински зборник
Берлински зборник је средњевековни рукопис с краја 13. и почетка 14. века. Рукопис има мешовити садржај, доминирају апокрифи и фикција.
Најзначајнији делова Берлинског зборника су:
- рађање Исуса и историја о Насону и његовом сину,
- прича о изабирању Исуса за свештеника,
- прича о Лонгину и циклус о цару Авгару,
- распеће Исуса на крсту.
Рукопис се чува у Берлинској државној библиотеци под бројем 48, па отуда и назив [1]. Открио га је и објавио Вук Караџић у белешкама на 135 пергаментних листова (четвртина). После њега, Ватрослав Јагић је открио још један примерак рукописа, који се данас чува у Руској националној библиотеци у Санкт Петербургу у збирци Александра Хилфердинга на броју 42 [2].
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ https://www.ziereis-faksimiles.de/faksimiles/berlinski-sbornig Ziereis Faksimiles Berlinski Sbornig
- ^ Турилов А. А. Берлинский сборник // Православная энциклопедия. — М., 2002. — Т. IV : «Афанасий — Бессмертие». — С. 665. — 752 с. — 39 000 экз. — ISBN 5-89572-009-9
