Берн

Из Википедије, слободне енциклопедије
Disambig.svg
Уколико сте тражили насељено место у Француској, погледајте чланак Берн (Сома).
Берн
Bern-Berne-Berna

City of Berne.jpg
Знаменитости Берна: (редом) Историјски музеј, Здање Конфедерације, Стари део града

Грб
Основни подаци
Држава Застава Швајцарске Швајцарска
Кантон Кантон Берн
Основан 1191.
Становништво
Становништво 128.925
Густина становништва 2.481 ст/км²
Географске карактеристике
Координате 46°57′04″N 7°26′19″E / 46.951111, 7.438611
Надморска висина 542 м
Површина 51,6 км²
Берн на мапи Швајцарске
{{{alt}}}
Берн
Берн на мапи Швајцарске
Остали подаци
Градоначелник Александер Чепет
Веб-страна bern.ch


Координате: 46° 57′ 04" СГШ, 7° 26′ 19" ИГД
Берн (нем. Bern, фр. Berne, итал. Berna) је главни град у Швајцарске конфедерације, четврти по величини у (после Цириха, Женеве и Базела). Берн је и главни град и највеће насеље истоименог Кантона Берн.

Град Берн се већ годинама налази међу неколико првих места на списку градова по квалитету живота (уз Цирих и Женеву). Поред тога стари део града, који добро очуван и изузетно уређен, је стављен на списак Светске баштине УНЕСКОа.

Природни услови[уреди]

Снимак Берна из ваздуха

Берн се налази у средишњем делу Швајцарске, једнако удаљен и од Немачке и од Француске и од Италије. Од Цириха град је удаљен 125 км југозападно, од Женеве 165 км североисточно, а од Базела 100 км јужно.

Рељеф: Берн се сместио усред Швајцарске висоравни (450-600 м н. в.), која представља „житницу“ државе и њен најгушће насељен део. Јужно од града почињу се издизати прво ниже планине, а потом (30-40 км) и високе планине Алпа, које се овде називају Бернским Алпима. Сам град се налази на окуки реке Аре, на око 540 м надморске висине.

Клима: Клима области Берна је умерено континентална, али због знатне надморске висине има нешто оштрији облик.

Воде: Берн се образовао на брду изнад окуке реке Аре, која на овом делу тока прави усечену долину. Река и град су „срасли“ заједно, па се је Аре незаобилазни симбол града Берна.

Историја[уреди]

Приказ Берна из 17. века
Део старог Берна до реке Аре
Градска променада, улица Крамгасе
Трамвај „Комбино“ код Градске железничке станице

Прва насеља на месту Берна везују се за доба праисторије и келтска племена. Почетком нове ере ово подручје су запосели се Римљани и основали насеље на месту претходног, задржавши назив Бренодурум (лат. Brenodurum), из кога је изведен данашњи назив града. У каснијим вековима ово насеље је опустело.

Данашњи град Берн је 1191. године основао Бертхолд V назвавши га по медведу (нем. Bär) којег је убио. Насеље је брзо напредовало, па је 1211. године добило градска права.

Најзначајнија битка у Берну била је против уједињеног племства Бургундера 1339. године, а већ 1353. године град са околином се придружио тек успостављеној Швајцарској конфедерацији. Град је веома брзо постао најважније градско средиште Конфедерације.

Последњи велики рат протутњао је кроз град у време освајања Наполеона у разудбољу 1798-1815. године. Берн је постао главни град бернског кантона 1831. године, а 1848. године године и целе Швајцарске.

Током 20. века град је био поштеђен било каквог разарања и отворен за све људе, па је био место бројних сусрета и самита на међународном нивоу.

Становништво[уреди]

По проценама из 2008. године у Берну живи приближно 129.000 становника, а у градској зони око 350 хиљада становника. По оба показатеља то је четврти град у Швајцарској. 21,9% градског становништва чине људи без швајцарског држављанства.

Језик: Швајцарски Немци чине традиционално становништво града и немачки језик је званични у граду и у већем делу кантона. Међутим, градско становништво је током протеклих неколико деценија постало веома шаролико, па се на улицама Базела чују бројни други језици. Најчешћи други језици су француски (3,9%) и италијански језик (3,6%).

Вероисповест: Месни Немци су у 16. веку прихватили протестантизам. Међутим, последњих деценија у граду се знатно повећао удео римокатолика. Данашњи верски састав града је: протестанти 59%, римокатолици 20%, атеисти 13%, а муслимани, православци и јевреји чине остатак.

Привреда[уреди]

Као главни град државе Берн је првенствено управно, културно и образовно средиште, а захваљујући изваредно лепом старом градском језгру и важно туристичко средиште. У њему су амбасаде и представништва преко 120 земаља. Многи мањи постотак градског становништва је упошљен у индустрији и банкарству, саобраћају, нарочито у поређењу са другим великим градовима Швајцарске.

Знаменитости града[уреди]

Старо градско језгро Берна се великим делом сачувано од времена средњег века и стога је од 1983. године под заштитом је УНЕСКОа на списку Културне баштине Света. Поред старог градско језгра својом лепотом привлаче и долина реке Аре са лепим приобаљем и дипломатски део града са бројним управним здањима. Поред тога град има много мостова, који повезују стари део града са новим четрвтима Берна. Са њих се пружају веома лепе визуре на град и реку.

Од појединачних споменика највећи значај имају:

  • Часовник на кули Цитлоге (нем. Zytglogge) из 15. века,
  • Градска катедрала (нем. Münster) у готичком стилу, грађена од 15. до 19. века,
  • Стара градска кућа,
  • Ајнштанхаус (нем. Einsteinhaus), кућа у којој је почетком 20. века живео Алберт Ајнштајн. Радећи на универзитету у Берну и сам Алберт Ајнштајн је дошао до чувене теорије релативитета;
  • Медвеђа јама (на предања о настанку града), која постоји од 16. века, данас видиковац на стари Берн,
  • Здање федерације, грађено 1857—1902.. г, где је седиште државне скупштине,
  • Башта ружа је бивше гробље, које је 1913. године претворено у парк,
  • Нова градска фонтана је вероватно најновија занимљивост Берна, отворена 2004. године испред здања федерације,
  • Културни центар Пол Кле, једно од савремених здања града.
Панорама старог дела Берна
Панорама старог дела Берна

Галерија слика[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :

title=Википутовања

Википутовања имају више информација на вези: