Бернард Томић

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Бернард Томић

Бернард Томић на Ролан Гаросу 2019.
Бернард Томић на Ролан Гаросу 2019.


Професионална каријера:
2008–
Држава  Аустралија
Пребивалиште Монте Карло, Монако
Датум рођења (1992-10-21)21. октобар 1992.(28 год.)
Место рођења Штутгарт, Немачка
Висина 1,96 m
Маса 91 kg
Игра Десном руком; дворучни бекхенд
Зарада 6.091.971 $
Тренер Џон Томић
АТП профил
Званична презентација
Појединачно
Победе—порази: 185–180 (50,68 % у главним жребовима Гренд слем и АТП турнира, на Летњим олимпијским играма и у Дејвис купу)
Освојени турнири: 4 (3 челенџера)
Изгубљена финала: 2
Најбољи пласман: Бр. 17 (11. јануар 2016)
Тренутни пласман: Бр. 185 (23. децембар 2019)
Успех на гренд слем турнирима
ОП Аустралије 4К (2012, 2015, 2016)
Ролан Гарос 2К (2012, 2015, 2016)
Вимблдон ЧФ (2011)
ОП САД 3К (2015)
Олимпијске игре
Олимпијске игре 1К (2012)
Парови
Победе—порази: 18–52 (25,71 % у главним жребовима Гренд слем и АТП турнира)
Освојени турнири: 0
Изгубљена финала: 1
Најбољи пласман: Бр. 114 (24. јул 2017)
Тренутни пласман:
Успех на гренд слем турнирима
ОП Аустралије 1К (2010)
Ролан Гарос 1К (2012, 2016, 2017)
Вимблдон 1К (2013)
ОП САД 2К (2012, 2013)
Мешовити парови
Победе—порази: 2–8 (20 % на Гренд слем турнирима и Хопман купу)
Успех на гренд слем турнирима
ОП Аустралије 2K (2012)
Ролан Гарос
Вимблдон
ОП САД
Тимска такмичења
Дејвис куп ПФ (2015)
Хопман куп ГФ (2013, 2014)

Ажурирано: 23. децембар 2019.

Бернард Томић (енгл. Bernard Tomic, Штутгарт, Немачка, 21. октобар 1992) је аустралијски тенисер хрватског порекла.[1] Најбољи пласман на АТП листи у синглу остварио је у јануару 2016. када је био на 17. месту. Освајач је четири титуле у појединачној конкуренцији – једне у Сиднеју и Ченгдуу и две у Боготи.

Најзапаженији резултат на Гренд слем турнирима имао је на Вимблдону 2011. када је стигао до четвртфинала. Тако је постао најмлађи четвртфиналиста још од Бориса Бекера 1985. године.[1]

АТП финала[уреди | уреди извор]

Појединачно: 6 (4:2)[уреди | уреди извор]

Легенда
Гренд слем турнири (0:0)
Завршно првенство сезоне (0:0)
АТП мастерс 1000 (0:0)
АТП 500 (0:1)
АТП 250 (4:1)
Финала по подлози
Тврда (4:2)
Шљака (0:0)
Трава (0:0)
Финала по локацији
Отворено (4:2)
Дворана (0:0)
Исход Бр. Датум Турнир Подлога Противник Резултат
Победник 1. 12. јануар 2013. Сиднеј, Аустралија Тврда Јужноафричка Република Кевин Андерсон 6:3, 6:7(2:7), 6:3
Финалиста 1. 11. јануар 2014. Сиднеј, Аустралија Тврда Аргентина Хуан Мартин дел Потро 3:6, 1:6
Победник 2. 20. јул 2014. Богота, Колумбија Тврда Хрватска Иво Карловић 7:6(7:5), 3:6, 7:6(7:4)
Победник 3. 26. јул 2015. Богота, Колумбија (2) Тврда Француска Адријан Манарино 6:1, 3:6, 6:2
Финалиста 2. 28. фебруар 2016. Акапулко, Мексико Тврда Аустрија Доминик Тим 6:7(6:8), 6:4, 3:6
Победник 4. 30. септембар 2018. Ченгду, Кина Тврда Италија Фабио Фоњини 6:1, 3:6, 7:6(9:7)

Парови: 1 (0:1)[уреди | уреди извор]

Легенда
Гренд слем турнири (0:0)
Завршно првенство сезоне (0:0)
АТП мастерс 1000 (0:0)
АТП 500 (0:1)
АТП 250 (0:0)
Финала по подлози
Тврда (0:1)
Шљака (0:0)
Трава (0:0)
Финала по локацији
Отворено (0:1)
Дворана (0:0)
Исход Бр. Датум Турнир Подлога Партнер Противници Резултат
Финалиста 1. 9. октобар 2016. Пекинг, Кина Тврда Сједињене Америчке Државе Џек Сок Шпанија Пабло К. Буста
Шпанија Рафаел Надал
7:6(8:6), 2:6, [8:10]

Финала АТП челенџера и ИТФ фјучерса[уреди | уреди извор]

Појединачно: 6 (3:3)[уреди | уреди извор]

Легенда
Челенџери (3:2)
Фјучерси (0:1)
Финала по подлози
Тврда (3:2)
Шљака (0:1)
Трава (0:0)
Финала по локацији
Отворено (3:3)
Дворана (0:0)
Исход Бр. Датум Турнир Подлога Противник Резултат
Финалиста 1. 10. август 2008. Баликпапан, Индонезија, F2 Тврда Јапан Јуичи Сугита 3:6, 7:6(8:6), 3:6
Победник 1. 1. март 2009. Мелбурн, Аустралија Тврда Аустралија Маринко Матошевић 5:7, 6:4, 6:3
Победник 2. 7. фебруар 2010. Берни, Аустралија Тврда Аустралија Грег Џоунс 6:4, 6:2
Финалиста 2. 13. фебруар 2011. Калаундра, Аустралија Тврда Словенија Грега Жемља 6:7(4:7), 3:6
Финалиста 3. 13. мај 2018. Екс ан Прованс, Француска Шљака Аустралија Џон Милман 1:6, 2:6
Победник 3. 2. септембар 2018. Манакор, Шпанија Тврда Немачка Матијас Бахингер 4:6, 6:3, 7:6(7:3)

Остала финала[уреди | уреди извор]

Егзибициони турнири: 1 (1:0)[уреди | уреди извор]

Исход Бр. Датум Турнир Подлога Противник Резултат Извор
Победник 1. 14. јануар 2012. Мелбурн, Аустралија Тврда Сједињене Америчке Државе Марди Фиш 6:4, 3:6, 7:5 [2]

Учинак на турнирима у појединачној конкуренцији[уреди | уреди извор]

Легенда
О/И однос освајања турнира
и играња на турниру
Поб–пор однос побједа и пораза
НО турнир није одржан те године Н није учествовао на турниру
КВ изгубио у квалификацијама изгубио у првом колу
изгубио у другом колу изгубио у трећем колу
изгубио у четвртом колу ГФ изгубио у групној фази такмичења
ЧФ изгубио у четвртфиналу ПФ изгубио у полуфиналу
Ф изгубио у финалу П освојио турнир
Година 2008. 2009. 2010. 2011. 2012. 2013. 2014. 2015. 2016. 2017. 2018. 2019. 2020. О/И Поб:пор %
Аустралија ОП Аустралије КВ2 КВ3 0 / 10 17:10 63%
Француска Ролан Гарос Н Н 0 / 10 3:10 23%
Уједињено Краљевство Вимблдон Н КВ3 ЧФ 0 / 10 14:10 58%
Сједињене Америчке Државе ОП САД Н Н КВ2 КВ1 Н 0 / 7 6:6 50%
Поб:пор на г. с. 0:0 1:2 1:2 7:4 5:4 6:4 2:3 8:4 7:4 2:4 1:2 0:3 0:0 0 / 37 40:36 53%
Репрезентација
Olympic rings without rims.svg Олимпијске игре Н НО 1K НО Н НО 0 / 1 0:1 0%
Hopman Cup.jpg Хопман куп Није учествовао ГФ ГФ Није учествовао НО 0 / 2 5:1 83%
Davis Cup.jpg Дејвис куп Н Н ПО ПО ПО ПО Н ПФ Н Н Н 0 / 2 17:4 81%
Поб:пор 0:0 0:0 2:0 2:1 4:2 7:0 2:1 3:1 2:1 0:0 0:0 0:0 0:0 0 / 5 22:6 79%
АТП Мастерс 1000 серија
Сједињене Америчке Државе Индијан Велс Н Н Н Н ЧФ Н КВ1 0 / 6 6:5 55%
Сједињене Америчке Државе Мајами Н Н Н Н Н Н 0 / 6 4:6 40%
Монако Монте Карло Н Н КВ2 Н Н Н КВ1 0 / 5 2:5 29%
Шпанија Мадрид Н Н Н Н КВ2 Н КВ1 0 / 5 0:5 0%
Италија Рим Н Н Н Н Н КВ1 Н КВ2 0 / 4 1:4 20%
Канада Канада Н Н Н Н КВ1 0 / 7 6:7 46%
Сједињене Америчке Државе Синсинати Н Н Н КВ1 КВ1 ЧФ Н Н КВ1 0 / 4 6:4 60%
Кина Шангај НМС Н Н ЧФ Н Н КВ1 0 / 6 5:6 45%
Француска Париз Н Н Н КВ1 Н КВ2 Н Н Н Н 0 / 2 1:2 33%
Немачка Хамбург Н НМС 0 / 0 0:0 0%
Поб:пор на м. т. 0:0 0:0 0:1 4:4 6:8 2:7 0:4 12:8 6:6 0:4 0:0 1:2 0:0 0 / 45 31:44 41%
Пласман на крају године 763 286 208 42 52 51 56 18 26 140 83 6.091.971 $

Референце[уреди | уреди извор]

  1. 1,0 1,1 „Из Тузле на Ђоковића”. Политика. 27. 6. 2011. Приступљено 18. 4. 2016. 
  2. ^ „Tomic outlasts Fish in Kooyong final”. ABC. 14. 1. 2012. Приступљено 4. 4. 2017. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]