Бернски пастирски пас

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Бернски пастирски пас
Othello.jpg
Бернски пастирски пас
Уобичајени надимци Бернер
Порекло Швајцарска
Особине
Тежина Мужјак 80—120 lb (35—55 kg)
Женка 70—110 lb (30—50 kg)
Висина Мужјак 24—28 in (61—71 cm)
Женка 22—26 in (56—66 cm)
Длака Дупла
Боја Тробојна (црна, жута и бела)
Величина окода просечно 5–7, до 15[1][2]
Животни век 7–8 година
Класификација / стандарди
ФЦИ Група 2, Секција 3 Swiss Mountain and Cattle Dogs #45 стандард
АКЦ Working стандард
АНКЦ Group 6 (Utility) стандард
ЦКЦ Group 3 (Working Dogs) стандард
КЦ (УК) Working стандард
НЗКЦ Utility стандард
УКЦ Guardian Dogs стандард
Домаћи пас (Canis lupus familiaris)

Бернски пастирски пас или Бернски планински пас је врста пастирског пса који потиче из околине Берна у Швајцарској.

Историја[уреди]

Врло стара пасмина, помиње се да је у римској војсци коришћен као борбени пас који је уносио немир у непријатељским редовима. Вековима је узгајан у пределу око Берна у подножју швајцарских Алпа, тачније око Бургдорфа. Коришћен је као пас чувар, гонич стоке и пас за вучу. По засеоку и кафани Durrbachler добио је и првобитно име - Durrbachler Прве изложбе, односно боље рећи смотре, направљене су 1902, 1904. и 1907. Новембра месеца 1907, године неколико одгајивача из Бургдорфа сакупило је своје псе и под будним оком професора Алберта Хеима почео је контролисани узгој ове пасмине. Тада је и основан Schweizerische Durrbachklub. 10. априла 1910. године ту је одржана изложба на којој је било 107 паса. Раса је стандардизована, као по боји тако и по карактеру. Агресивни и плашљиви пси су избацивани из приплода тако да је добијен пас изузетно стабилног карактера.

Данас се бернски планински пас највише користи као породични пас, пас чувар, пас за вучу, пас спасилац из рушевина и лавина.

Карактеристике[уреди]

Бернски планински пас - преглед

Величина: Средња до велика
Идеална тежина: 30-40 kg
Плећна висина: женка 58-66 cm и мужјак 64-70 cm
Длака: Умерено дуга, равна или мало валовита
Број штенади: 4-8
Просечни век: 7 до 12 година
Употреба: Пастирски пас, чувар, породични пас

Спољашњост[уреди]

Бернски планински пас

Изузетно снажан и атрактиван пас, јаког костура, медвеђе главе, дуге длаке, тробојан, врло покретан. Однос висине и дужине је 9:10, што значи да је више компактнији пас.

Темперамент[уреди]

Одличног темперамента, изузетно благ, добродушан, стрпљив, добро водљив, привржен породици посебно деци, пријатељски расположен према свим животињама у свом домаћинству које брижно чува.

Сигуран у своју снагу. врло жесток у одбрани, али не спада у уједљиве пасмине. Радо извршава све поверене задатке, воли да буде од користи, лако се дресира. Не спада у лајаве псе.

Добро подноси хладноћу и може да спава на отвореном. Воли отворен простор и зато није примеран за урбане средине и држање у кући. Али због благе нарави, прилагоди и на другачије услове.

Здравље[уреди]

Мужјак стар 12 година

Спада у чврсте и издржљиве псе. Иначе има релативно кратак век. Већ се сматра старим чим напуни 7 до 8 година. Друге расе сличне величине, имају дужи век, преко 10 година.[3] Болест од које најчешће оболијева је рак, али и реума је доста распрострањена. .[4]. Најдужи век једног Бернског планинца у Енглеској забележен је 2004. године, 15,2 године.[5]

У САД и Канади, скоро половина Бернских планинских паса угине од рака.[6] Исто тако имају високу смртност због мускулаторно-скелетних проблема. Артритис (посебно рамена), дисплазија кукова, проблеми са лигаментима нису ретки. Занимљиво је да се артритис код Бернског планинца појављује чак и кад је још млад, 4-5 година.

Власници Бернског планинског пса у просеку три пута више ће пријавити мускулаторно-скелетне проблеме својих паса него власници других великих паса.

Укратко, Бернски планински пас је нежног здравља тако да је потребно да му се обрати пуно пажње и неге.


Старост Бернског планинског пса 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11
Старост човјека 14 22 31 40 49 58 67 76 85 94 100


Извори[уреди]

  1. ^ Borge, K. S.; Tønnessen, R.; Nødtvedt, A.; Indrebø, A. (2011). „Litter size at birth in purebred dogs—A retrospective study of 224 breeds”. Theriogenology. 75 (5): 911—919. PMID 21196028. doi:10.1016/j.theriogenology.2010.10.034.  "n=137 litter size=6.4 range 1-15"
  2. ^ Leroy, G. G.; Phocas, F.; Hedan, B.; Verrier, E.; Rognon, X. (2015). „Inbreeding impact on litter size and survival in selected canine breeds”. The Veterinary Journal. 203: 74—8. PMID 25475165. doi:10.1016/j.tvjl.2014.11.008.  litter size=5.51 ± 2.7, longevity mean=7.74 ± 3.03 median=8.15
  3. ^ http://users.pullman.com/lostriver/survey_comparisons.htm Dog Longevity Web Site, Survey Comparisons page. Compiled by K. M. Cassidy., Приступљено 5. 7. 2007.
  4. ^ http://users.pullman.com/lostriver/breeddata.htm Dog Longevity Web Site, Breed Data page. Compiled by K. M. Cassidy., Приступљено 8. 7. 2007.
  5. ^ http://www.thekennelclub.org.uk/item/570 Kennel Club/British Small Animal Veterinary Association Scientific Committee. 2004. Purebred Dog Health Survey., Приступљено 5. 7. 2007.
  6. ^ http://www.bmdca.org/health/Miscellaneous/Health_Report.php 2000 BMDCA Health Survey, Bernese Mountain Dog Club of America, Приступљено 8. 8. 2007.

Спољашње везе[уреди]