Бершићи

Бершићи
Бершићи;
Административни подаци
Држава	Србија
Управни округ	Моравички
Општина	Горњи Милановац
Становништво
— 2022.	194
Географске карактеристике
Координате	44° 03′ 16″ С; 20° 19′ 25″ И / 44.054333° С; 20.323666° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	414 m
	Бершићи Бершићи на карти Србије
Остали подаци
Поштански број	32305
Позивни број	032
Регистарска ознака	GM

Бершићи су насеље у Србији у општини Горњи Милановац у Моравичком округу. Према попису из 2022. било је 194 становника. Село припада општини Брезна. Удаљено je 15 км од Горњег Милановца на старом путу за Пожегу. Налази се на 370-680 м надморске висине и на површини од 1.080 ха.^[1]

Историја

Бершићи су први пут поменути у турском попису 1525. године и тада су имали 17 домова.^[1]

Становништво се пред најездом Турака иселило. Нови насељеници су се доселили у 18. веку и то из Црне Горе, Босне, Херцеговине и Македоније. Они су се населили у брдима у рејону Галича. Касније, од 1880. године, почели су се се спуштају са брда у долину реке Дичине.^[1]

У пописима село је 1910. године имало 680 становника, 1921. године 660, а у 2002. години било их је 363.^[1]

Истакнута личност родом из Бершића за време владавине кнеза Милоша био је кнез Васа Поповић, учесник на договору у Такову 1815. године, а од 1819. главни кнез Пожешке нахије и пријатељ Милошев. Био је брат од ујака књегиње Љубице.

Поред њега, у Бершићима је рођен и Атанаско Михаиловић, учесник Првог и Другог српског устанка, кнез црногорске кнежевине, судија и депутат. Његова кћер Круна била је прва супруга Јована Обреновића, брата кнеза Милоша.^[1]

Сеоска преслава је на друге Тројице; има више записа, и то су већином липе. До 1945. је одржаван вашар на Ивањдан. Овде се налазе Стари надгробни споменици у Бершићима, Крајпуташ у Бершићима и Крајпуташ на Галичу, село Бершићи.

Кроз село пролази друм Горњи Милановац-Прањани, од кога се одвајају краци за Горње Бранетиће и Горње Бањане (оба даље воде ка Љигу), и око друма и тих раскршћа развила се варошица.

У ратовима у периоду од 1912. до 1918. године село је дало 120 ратника. Погинуло их је 61 а 59 је преживело.^[1]

Галерија

Демографија

У насељу Бершићи живи 293 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 46,5 година (44,3 код мушкараца и 48,9 код жена). У насељу има 122 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,88.

Ово насеље је у потпуности насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија^[2]
Година	Становника
1948.	798
1953.	765
1961.	680
1971.	561
1981.	488
1991.	417	399
2002.	351	363
2011.	266

Етнички састав према попису из 2002.‍^[3]

Срби	351	100,0%
непознато	0	0,0%

Становништво према полу и старости^[4]


	м	ж
?	1	0
80+	10	6
75—79	9	15
70—74	19	18
65—69	11	18
60—64	10	11
55—59	10	10
50—54	3	15
45—49	22	11
40—44	5	11
35—39	14	5
30—34	13	10
25—29	6	7
20—24	6	6
15—19	15	11
10—14	6	9
5—9	6	6
0—4	13	3
Просек :	44,3	48,9

Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	166	170	178	158	151	135	122

Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	32	32	20	15	8	11	3	1	0	0	2,88

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	154	43	97	11	2	1
Женски	154	22	93	37	2	0
УКУПНО	308	65	190	48	4	1

Становништво по делатностима које обавља, попис 2002.
Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	82	45	0	1	14
Женски	60	32	0	0	8
Укупно	142	77	0	1	22

Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	0	2	4	1	9
Женски	0	0	7	2	0
Укупно	0	2	11	3	9

Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	0	2	1	1	2
Женски	1	2	0	2	6
Укупно	1	4	1	3	8

Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	0	0	0	0
Женски	0	0	0	0
Укупно	0	0	0	0

Види још

Општина Горњи Милановац

Референце

^ ^а ^б ^в ^г ^д ^ђ Ђуковић, Исидор (2005). Рудничани и Таковци у ослободилачким ратовима Србије 1912-1918. године. Горњи Милановац: Музеј Рудничко-таковског краја. стр. 77.
^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Литература

Миленко С. Филиповић: Таково, Српски етнографски зборник, 1960.

Спољашње везе

[:0-1] а ^б ^в ^г ^д ^ђ Ђуковић, Исидор (2005). Рудничани и Таковци у ослободилачким ратовима Србије 1912-1918. године. Горњи Милановац: Музеј Рудничко-таковског краја. стр. 77.

[2] „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.

[3] „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.

[4] „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

[1]

[2]

[3]

[4]