Беседа о ватри

С Википедије, слободне енциклопедије
Гајасиса или Брамајони брдо, где је беседа одржана.

Беседа о ватри (пали: Ādittapariyāya Sutta) је једна о најпознатијих Будиних беседа.

То је трећи говор који је Буда одржао после пробу­ђења. Хиљаду аскета којима се обраћа јесу аскете који су до тада обожавали ватру, те је њу Буда и одабрао као главну тему, јер им је она блиска.[1] Према Пали канону, још док је Буда говорио, умови окупљених хиљаду аскета постадоше ослобођени нечистоћа.[1]

Т. С. Елиот сматра да Будина проповед о ватри "по важности одговара Исусовој проповеди на гори".[2]

Садржај[уреди | уреди извор]

Монаси, све гори. Око гори. Ухо гори. Тело гори. Ум гори... Гори ватром страсти, ватром одбојности, ватром обмане.

Монаси, све гори. А шта је, монаси, то све што гори? Око гори. Облици горе. Свест о виђеном гори. Контакт ока и облика гори. И који год осећај да настане на основу контакта ока и облика – било да се доживљава као пријатан, болан, ни пријатан ни болан – он такође гори. А чиме гори? Гори ватром пожуде, ватром мржње, ватром обмане.[1]

— Буда

У Беседи о ватри Буда упозорава окупљење аскете да ”све гори”, односно шест чула, њихови предмети и утисци који на основу њих настају. Све гори ватром похлепе, мржње и заблуде.[3]

Извори[уреди | уреди извор]

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]