Пређи на садржај

Бети фон Ротшилд

С Википедије, слободне енциклопедије
Бети фон Ротшилд
Портрет Бети фон Ротшилд 1848.
Име по рођењуБети Саломон де Ротшилд
хебр. בטי סלומון דה רוטשילד
Датум рођења(1805-06-15)15. јун 1805.
Место рођењаФранкфурт, Свето римско царство
Датум смрти1. септембар 1886.(1886-09-01) (81 год.)
Место смртиБулоњ Бијанкур, Француска
Место укопаПер Лашез (Француска)
Држављанствонемачко
француско
СупружникЏејмс Мајер де Ротшилд (в. 1824)
ДецаШарлот, Мајка Алфонс, Густав Самуел, Саломон Џејмс, Едмонд Бенжамен
РодитељиСаломон Мајер фон Ротшилд
Каролина Штерн
РодбинаАнселм Саломон фон Ротшилд (брат)
Ротшилди

Бети фон Ротшилд (хебр. בטי דה רוטשילד, фр. Betty von Rothschild, Baronne de Rothschild) је била немачка Јеврејка, аустријска бароница и филантроп из аустријске лозе богате банкарске породице Ротшилд, такође салонски уметник и покровитељ уметности.

Биографија

[уреди | уреди извор]

Бети фон Ротшилд је рођена у Франкфурту на Мајни, од родитеља јеврејског аустријског банкара Саломона Мајера фон Ротшилда и Каролине Штерн. Њен једини брат био је њен брат Анселм Саломон фон Ротшилд. Године 1824, у доби од 19 година, Бети се удала за свог ујака, париског банкара Џејмса Мајера де Ротшилда (1792-1868). И Саломон и Џејмс били су синови Мајера Амшела Ротшилда, оснивача династије Ротшилд.[1][2]

У Паризу је била позната по свом салону и покровитељству уметности. Убрзо након његовог доласка у Париз, обезбедила је услуге Фредерика Шопена као учитеља клавира за своју породицу,[3] а 1841. године је наручила портрет од Жан-Огиста-Доминика Енгра, иако је портрет завршен тек 1848. године. Године 1842. уметница је написала пријатељу: „У уторак имам састанак са госпођом де Ротшилд, а он је дошао по цени од десетак детињастих и искрених писама. Живели портрети! Нека им Бог проклетство нанесе..“[4] Такође је постала пријатељица Марије-Амелије, супруге краља Луја Филипа.[1] Међу осталима који су посећивали њен салон у улици Лафит у 9. париском арондисману били су Хајнрих Хајне, Оноре де Балзак, Ђоакино Росини и браћа Гонкур. Од 1850-их, она и Џејмс су проводили време у дворцу Феријер ван Париза, који је Џејмс наручио од Џозефа Пакстона, где су се често организовале спектакуларне забаве, укључујући хор Париске опере којим је дириговао Росини.[5]

За разлику од свог мужа, она је одржавала јеврејске традиције у домаћинству: наводи се да је Џејмс рекао „Pour le judaïsme, voyez ma femme (Када је реч о јудаизму, обратите се мојој жени).“[5] Бети је имала петоро деце са Џејмсом:

Након смрти Џејмса де Ротшилд 1868. године, проводила је неколико месеци сваке године у Кану. Године 1881. купила је и обновила Вилу Марија-Тереза[7] у Кану. Умрла је у дворцу Булоњ 1886. године и сахрањена је на гробљу Пер Лашез.[1][8]

Њен син Едмонд, који је био ватрени циониста, основао је 1889. године насеље у османској Палестини (сада Израел) Бат Шломо (хебр. בָּת שְׁלֹמֹה, дословно Соломонова кћи), названо у њено сећање.[9]

Филантропија

[уреди | уреди извор]

Бети фон Ротшилд је сарађивала са својим супругом на оснивању Болнице Ротшилд у Паризу, отворене 1852. године, првобитно за потребе јеврејске заједнице. Остале активности су укључивале обезбеђивање социјалног становања, сиротишта, помоћ онима који пате од туберкулозе и развој јавне помоћи. Такође је подржала сличне иницијативе у Кану.[8][10]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б в „Betty von Rothschild (1805-1886)”. The Rothschild Archive. Rothschild Research Forum. Приступљено 2. 12. 2020. 
  2. ^ „Genealogy 3:2”. The Rothschild Archive. Rothschild Research Forum. Приступљено 2. 12. 2020. 
  3. ^ Conway 2012, стр. 208
  4. ^ Tinterow 1999, стр. 416
  5. ^ а б Robert, Françoise (2020). „Betty de Rothschild 1805-1886”. 9e Histoire (на језику: француски). Association 9ème Histoire. Приступљено 2. 12. 2020. 
  6. ^ „Genealogy 3:15”. The Rothschild Archive. Rothschild Research Forum. Приступљено 2. 12. 2020. 
  7. ^ „Berühmte Villen der Belle Epoque in Cannes und Umgebung”. 26. 1. 2024. 
  8. ^ а б „Cannes : les VMF 06 en visite chez Betty de Rothschild et Lord Brougham” (PDF). VMF (на језику: француски). VMF Patrimoine. Приступљено 2. 12. 2020. 
  9. ^ Steinberg, Jessica (27. 7. 2012). „After a century, Baron Rothschild's Bat Shlomo vineyards are flourishing again”. Times of Israel. Приступљено 2. 12. 2020. 
  10. ^ „L'hôpital Rothschild hier”. rothschild.aphp.fr (на језику: француски). Приступљено 2. 12. 2020. 

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Conway, David (2012). Jewry in Music: Entry to the Profession from the Enlightenment to Richard Wagner. Cambridge: Cambridge University Press. ISBN 978-1107-01538-8. 
  • Tinterow, Gary; Conisbee, Philip; Naef, Hans (1999). Portraits by Ingres: Image of an Epoch. New York: Harry N. Abrams. ISBN 0-8109-6536-4. .

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Бети_фон_Ротшилд&oldid=30407109”