Бечка офанзива
| Бечка офанзивна операција | |||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Део Други светски рат | |||||||||
 | |||||||||
| |||||||||
| Сукобљене стране | |||||||||
 Црвена армија Отаџбински фронт |
 Вермахт | ||||||||
| Команданти и вође | |||||||||
|
командант Прве бугарске армије генерал Владимир Стојчев командант Другог украјинског фронта маршал Родион Малиновски командант Трећег украјинског фронта маршал Фјодор Толбухин | командант 6. тенковска армија СС генерал Лотар Рендулић | ||||||||
| Укључене јединице | |||||||||
| Други украјински фронт, Трећи украјински фронт и Прва бугарска армиja | 6. тенковска армија СС | ||||||||
| Јачина | |||||||||
| 750.000 бораца | 410.000 бораца | ||||||||
| Жртве и губици | |||||||||
| 41.259 борца | око 130.000 заробљених | ||||||||
Бечка офанзива је војна операција Другог украјинског фронта са командантом Родионом Малиновским и Треће украјинске фронте са командантом Фјодором Толбухином. Одржао се између 16. марта и 15. априла 1945, до преузимања Беча. На путу ка главном граду Аустрије поражена је 6. тенковска армија СС-а. 13. априла 1945. освојен је Беч. Успешна борбена дејства Прве бугарске армије у оквиру тзв Чаковске операције осигурале су јужни бок 3. украјинског фронта током вођења бечке операције.[1]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Венская наступательная операция 16 марта — 15 апреля 1945 г.; Министарство одбране Руске Федерације”. Архивирано из оригинала 19. 07. 2020. г. Приступљено 27. 10. 2019.
