Бечка страначка школа

С Википедије, слободне енциклопедије

Бечка страначка школа у Пратерштрасе је најважнија и најбитнија установа образовања бечке Социјалдемократске партије Аустрије. Основана је 1924. године.[1]

Историја[уреди | уреди извор]

Бечка је школа основана 1924. године, међутим, већ је постојала једна школа (Страначка школа у Боденбаху 1910—1914) пре Првог светског рата. Бечка школа је постојала до 1934. године.[2] У двадесетим и тридесетим годинама 20. века обучавала је 60 до 100 апсолвената годишње.[3] Била је део образовног система, који је од окружних страначких школа, преко бечке страначке школе, ишао до виших разреда бечке радничке високе школе. Управник школе од 1927. до 1934. је био Франц Раушер, који је касније био државни секретар у савезном министарству за осигуравање имовине и планирање привреде.

Наставне теме и њихови наставници су били:

  • Марксистичке економске науке (у почетку Карл Ренер, касније савезни председник, а наследио га је Бенедикт Кауцки)
  • Социјална и економска слојевитост становништва Немачке Аустрије (Адолф Шерф, касније савезни председник)
  • Економске кризне појаве; Економски проблеми садашњости (Хелене Бауер, Кауцки)
  • Синдикални проблеми (Виктор Штајн)
  • Устав републике (Макс Адлер)

Карл Чернец је 1947. поново отворио школу.[4] У задње 72 године, преко 1000 функционера странке успешно је апсолвирало ову врсту образовања.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Das Gründungsdatum ist in der Literatur sowohl mit November 1923 als auch mit 1924 angegeben. Historische Begebenheiten sprechen jedoch für 1924.
  2. ^ Harald Troch: Wissen ist Macht!: zur Geschichte sozialdemokratischer Bildungsarbeit, S. 149 Online. Gernot Stimmer: Eliten in Österreich, Böhlau Verlag, 1997, S. 939 Online
  3. ^ Gernot Stimmer: Eliten in Österreich, Böhlau Verlag, 1997, стр. 628
  4. ^ Gernot Stimmer: Eliten in Österreich, Böhlau Verlag, 1997, стр. 995

Литература[уреди | уреди извор]

  • Benedikt Kautsky: Die Wiener Parteischule, In: Sozialistische Bildung. Hrsg. Sozialdemokratische Partei Deutschlands, Juni (1931). стр. 167 ff.
  • Dieter Langewiesche: Zur Freizeit des Arbeiters. стр. 314 Online
  • Zitiert nach: Dieter Langewiesche: Zur Freizeit des Arbeiters, Klett-Cotta. 1980. ISBN 978-3-12-911960-0. стр. 314.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]