Бечка арбитража

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Бечке арбитраже)
Мапа Хортијеве Велике Мађарске која приказује територије прикључене Мађарској првом (1938) и другом (1940) Бечком арбитражом.

Бечка арбитража је назив за низ уговора којима су Румунија и Чехословачка уступиле дио своје територије Мађарској, под притиском нацистичке Њемачке, непосредно пред и на самом почетку Другог свјетског рата.

Прва арбитража[уреди | уреди извор]

Територије предате Мађарској (црвено) по Првој бечкој арбитражи.

По уласку њемачке војске у Чехословачку послије споразума у Минхену, и Мађарска је иступила са својим територијалним захтјевима. Њемачка и Италија су се наметнуле као арбитри, и прогласиле Прву бечку арбитражу 2. новембра 1938. По њој Чехословачка предала Мађарској дио Словачке и поткарпатске Украјине, укупно 11927 km² са 1.060.000 становника.

Друга арбитража[уреди | уреди извор]

Територије Румуније предате Мађарској по Другој бечкој арбитражи (жуто).

Друга арбитража од 30. августа 1940. је присилила Румунију да преда Мађарској сјеверну Трансилванију, укупно 43492 km² са 2.400.000 становника.

Поништење[уреди | уреди извор]

Уговором савезника са побијеђеном Мађарском 10. фебруара 1947. у Паризу, поништене су обје Бечке арбитраже.

Види још[уреди | уреди извор]

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]