Бечки градски парк

Градски парк у Бечу (нем. Wiener Stadtpark), опште познат као Штатпарк, је велики општински парк који се протеже од Рингштрасе у Првом бечком округу до Хојмаркта (нем. Heumarkt - Пијаца сена) у трећем округу Ландштрасе. Парк је подељен на два дела реком Вин, и има укупну површину од 65.000 квадратних метара (6,5 хектара). По парку су раштркане статуе бечких уметника, писаца и композитора, укључујући Ханса Канона, Емила Јакоба Шиндлера, Јохана Штрауса Млађег, Франца Шуберта и Антона Брукнера. Зграда Курсалона (лековите бање) на улици Јоханесгасе, са својом широком терасом која сеже у парк, место је где се одржавају концерти, углавном валцери.

Историја

Још у периоду бидермајера, гласија испред Капије града Каролине (нем. Karolinenstadttor) била је популарно место забаве. Приликом рушења градских зидина и стварања бечке Рингштрасе на месту некадашњих зидина, тадашњи градоначелник Андреас Зелинка промовисао је пројекат стварања јавног парка. Парк је у стилу енглеских вртова дизајнирао пејзажни сликар Јозеф Селени, док је планове израдио градски баштован Рудолф Зибек. 21. августа 1862. године парк је отворен, поставши први јавни парк у Бечу.

На јужној обали реке Вин, 1863. године створен је Киндерпарк (Дечији парк), који се и данас користи углавном као игралиште и за рекреативни спорт. Мост Каролине (нем. Karolinenbrücke), који је изграђен 1857. (од 1918. познат је као (нем. Stadtparkbrücke - Мост у градском парку) повезује делове парка са обе стране реке.

Након регулације реке Вин, читаву речну област су обновили Фридрих Оман и Јозеф Хакофер између 1903. и 1907. године, са капијом из које тече река, павиљонима и степеницама.

Знаменитости у парку

Курсалон (лековита бања)

Код воденог гласија изграђен је бањски павиљон у коме се служила минерална вода са лековитим својствима. Садашња зграда Курсалона изграђена је између 1865. и 1867. године према плановима Јохана Гарбена. Раскошна зграда у историцистичком стилу италијанске ренесансе налази се поред улице Јоханесгасе. Уз њега је причвршћена широка тераса која сеже у парк.

Након што је Курсалон отворен 8. маја 1867. године, забава је првобитно била забрањена. Међутим, пошто тај концепт није прихваћен, промењен је и Јохан Штраус Млађи је овде одржао свој први концерт 15. октобра 1868. године. Курсалон је тако постао популарно место за концерте и плес, посебно у доба браће Штраус. Данас, након реновирања, и даље се користи за балове, концерте, догађаје у ноћним клубовима и конгресе. Унутар самог парка се налази и кафић - ресторан.

Споменици

Позлаћени бронзани споменик Јохану Штраусу Млађем представљен је јавности 26. јуна 1921. и уоквирен је мермерним рељефом који је направио Едмунд Хелмер. Позлата је скинута 1935. и поново постављена тек 1991. године.

Постоји неколико других споменика, нпр. Францу Шуберту, Францу Лехару, Роберту Штолцу и Хансу Макарту.

Споменик Францу Шуберту
Крупни план статуе Франца Шуберта
Споменик Јохану Штраусу Млађем
Биста Роберта Штолца
Споменик Андреасу Зелинки
Споменик Францу Лехару

Млекара (нем. Meierei),

Некадашња сала где се продавало и пило млеко подигнута је као део инсталација које окружују реку Вин. Млекара је изграђена према плановима Фридриха Омана и Јозефа Хакхофера у периоду од 1901. до 1903. године. Након великих оштећења током Другог светског рата, зграда је рестаурисана.

Биљке

Флору у парку карактерише широк спектар врста, засађених да цветају у свим годишњим добима. Стаза који се граничи са Рингштрасе смањује утицај буке и емисије штетних издувних гасова на парк. Неки шумарци су природне заштитне зоне, укључујући гинко, трновац, пирамидалну тополу и кавкаски орах.