Бешанковичи

Из Википедије, слободне енциклопедије
Бешанковичи
Бешанковічы; Бешенковичи
Beshenkovichi 2a.jpg
Поглед на насеље са десне обале Западне Двине
Застава
Застава
Грб
Грб
Административни подаци
Држава  Белорусија
Област  Витепска област
Рејон Бешанковички рејон
Основан први помен 1503.
Становништво
Становништво
 — 2014. процена 6.806
Географске карактеристике
Координате 55°02′00″ СГШ; 29°27′00″ ИГД / 55.033333° СГШ; 29.45° ИГД / 55.033333; 29.45Координате: 55°02′00″ СГШ; 29°27′00″ ИГД / 55.033333° СГШ; 29.45° ИГД / 55.033333; 29.45
Временска зона UTC+3
Бешанковичи на мапи Белорусије
Бешанковичи
Бешанковичи
Поштански број 211361
Позивни број +375 2131
Регистарска ознака 2
Веб-сајт
beshenkovichi.vitebsk-region.gov.by

Бешанковичи или Бешенковичи (блр. Бешанковічы; рус. Бешенковичи) насељено је место са административним статусом варошице (городской посёлок) у централном делу Витепске области, на северу Републике Белорусије. Административно је центар Бешанковичког рејона.

Према проценама о броју становника из 2014. у вароши је живело 6.806 становника.

Географија[уреди]

Бешанковичи леже на левој обали реке Западне Двине, на око 51 км западно од административног центра Витепске области, града Витепска, и некадашња је важна речна лука.

Историја[уреди]

Током раног 16. века Бешанковичи су били малено насеље у границама Велике Кнежевине Литваније у којем су 1552. постојале свега 34 куће. До убрзаног развоја насеља долази након 1630. када је цела област постала поседом вилњуског војводе Казимира Сапеге на чије залагање је место добило Магдебуршко право 1634. године.

Насеље постаје делом Руске Империје након прве поделе Пољске 1772. године. Према подацима сверуског пописа становништва из 1897. у насељу је живело 4.423 становника, постојало је 1.099 грађевина укључујући и пошту, телеграф, болницу и 4 школе. Од тог броја скоро 3.200 становника су били Јевреји.

Варошица је готово у целости разрушена током немачке окупације у Другом светском рату, када је побијено преко 10.000 становника овог места и околине (укључујући и целокупну јеврејску популацију).[1]

Демографија[уреди]

Према резултатима пописа из 2009. у вароши је живело 7.900 становника.[2]

Кретање броја становника
1897. 1969. 1970. 1979. 1989. 2009. 2014.
4.423 4.700 --- 5.500 --- 7.900 6.806*

Напомене - * Резултат процене статистичког завода Белорусије.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

Литература[уреди]

  • Асвея // Памяць: гісторыка-дакументальная хроніка Верхнядзвінскага раёна : у 2 кн. / рэдкал.: У. С. Богаў [і інш.]. — Мн., 2000. — Кн. 2. — С. 334—335.
  • Край Асвейскіх азёр = Край Освейских озер / А. Ф. Бубала, В.І. Рудой; фота А. Ф. Бубала, А. У. Маладзечкін, В. Л. Салаўёў. — Наваполацк, 2007. — 44 с.
  • Мандрык, І. Асвея — паселішча незвычайнае / І. Мандрык // Белорусская нива. — 2003. — 18 окт. — С. 8.
  • Освея // Республика Беларусь : энциклопедия : в 6 т. / редкол.: Г. П. Пашков [и др.]. — Мн., 2006. — Т. 5. — С. 623.
  • Понизник, С. С. Освейская трагедия : Кн. нар. памяти / С. С. Понизник. — Минск : Юнацтва, 1992. — 170 с.

Спољашње везе[уреди]