Биби Андерсон

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Биби Андерсон
Bibi Andersson (1961).jpg
Биби Андерсон 1961. године
Пуно имеБерит Елизабет Андерсон
Датум рођења(1935-11-11)11. новембар 1935.(83 год.)
Место рођењаСтокхолм
Шведска
Датум смрти15. април 2019.(2019-04-15) (83 год.)[1]
СупружникШел Греде (1960–73), 1 дете
Пер Алмарк (1979)
Габријел Баеза (2004)
ДецаЈени Матилде Греде
Активни период1951—2009
ЗанимањеГлумица
IMDb веза

Берит Елизабет Андерсон (швед. Berit Elisabeth Andersson; Стокхолм, 11. новембар 193515. април 2019), позната под именом Биби Андерсон (швед. Bibi Andersson), била је шведска глумица.

Младост[уреди]

Биби Андерсон је рођена као Берит Елизабет Андерсон у Стокхолму као ћерка Карин, социјалног радника, и Јосефа Андерсона, предузетника.[2][3][4][5] Студирала је глуму у Терсерус драмској школи и у Краљевском драмском позоришту у Стокхолму.

После завршене школе, пристала је да се придружи Краљевском драмском позоришту, у којем је глумила 30 година. Њена прва сарадња са Ингмаром Бергманом била је 1951. године, када је учествовала у продукцији рекламе за детерџент “Брис”. Током педесетих, шездесетих и седамдесетих година глумила је у више од десет Бергманових филмова, укључујући Седми печат, Дивље јагоде, Ивица живота, Мађионичар, Страст, Додир и Персона.

Каснија каријера[уреди]

Године 1963. на 13. Берлинском филмском фестивалу, Андерсононова је добила Сребрног медведа за најбољу глумицу за њену улогу у Шемановом филму Љубавница.[6]

Њена улога медицинске сестре Алме у филму Персона из 1966. године, довела је до повећања понуде за филмске улоге, и исте године глумила је у филму Двобој у Диаблу заједно са Џејмсом Гарнером и Сиднијем Поатјеом. За улогу у Персони добила је Златну бубу за најбољу глумицу.[7] Након тога уследила је даља сарадња са Бергманом као и сарадња са Џоном Хјустоном (Кремаљско писмо) и Робертом Алтманом (Квинтет). Свој први наступ у америчком позоришту остварила је 1973. године у Ремарковој представи Пун круг.

Године 1990. радила је као директорка позоришта у Стокхолму. Крајем осамдесетих и почетком деведесетих радила је углавном на телевизији и у позоришту. Била је надзорник хуманитарног пројекта Пут за Сарајево.[8]

Приватни живот[уреди]

Године 1996. објавила је аутобиографску књигу Трептај ока. Била је удата за режисера Шела Греде од 1960. до 1973. године са којим има ћерку Јени, и, други пут, за политичара и писца Пер Алмарка. Од 2004. године удата је за Габријела Баеза. Године 2009. доживела ја тежак мождани удар због чега је била хоспитализована и није могла да прича.[9]

Референце[уреди]

  1. ^ „Умрла Биби Андерсон: Била је једна од најдражих глумица Ингмара Бергмана”. b92. Приступљено 15. 4. 2019. 
  2. ^ Lyon, Christopher; Doll, Susan; Vinson, James (1984). The International Dictionary of Films and Filmmakers: Actors and actresses. St. James Press. 
  3. ^ Segrave, Kerry; Martin, Linda (1990). The continental actress: European film stars of the postwar era--biographies, criticism, filmographies, bibliographies. McFarland. стр. 274. ISBN 978-0-89950-510-7. 
  4. ^ Wilson, H.W. Current biography yearbook. H.W. Wilson Company. стр. 13. ISBN 978-0-8242-0997-1. 
  5. ^ „Биби Андерсон, филмске референце”. Filmreference.com. 11. 11. 1935. Приступљено 3. 8. 2010. 
  6. ^ „Берлински филмски фестивал: добитници награда”. berlinale.de. Приступљено 13. 2. 2010. 
  7. ^ „Персона”. Шведски филмски институт. 1. 3. 2014. 
  8. ^ Bibi Andersson | Ingmar Bergman
  9. ^ Nu kämpar Bibi för att prata igen | Nyheter | Expressen

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]