Биби Андерсон

Из Википедије, слободне енциклопедије
Биби Андерсон
Andersson 1957.jpg
Биби Андерсон 1957. године
Пуно име Берит Елизабет Андерсон"`UNIQ--ref-00000000-QINU`"
Датум рођења (1935-11-11)11. новембар 1935.(82 год.)
Место рођења Стокхолм
Шведска
Супружник Шел Греде (1960–73), 1 дете
Пер Алмарк (1979)
Габријел Баеза (2004)
Деца Јени Матилде Греде
Активни период 1951-данас
Занимање Глумица
IMDb веза

Биби Андерсон (швед. Bibi Andersson; Стокхолм, 11. новембар 1935.) је шведска глумица.

Ране Године[уреди]

Биби Андерсон је рођена као Берит Елизабет Андерсон у Стокхолму као ћерка Карин, социјалног радника, и Јосефа Андерсона, предузетника.[2][3][4] Студирала је глуму у Терсерус драмској школи и у Краљевском драмском позоришту у Стокхолму.

После завршене школе, пристала је да се придружи Краљевском драмском позоришту, у којем је глумила 30 година. Њена прва сарадња са Ингмаром Бергманом била је 1951, када је учествовала у продукцији рекламе за детерџент “Брис”. Током педесетих, шездесетих и седамдесетих година глумила је у више од десет Бергманових филмова, укључујући Седми печат, Дивље јагоде, Ивица живота, Мађионичар, Страст, Додир и Персона.

Каснија каријера[уреди]

1963. године на 13. Берлинском филмском фестивалу, Андерсононова је добила Сребрног медведа за најбољу глумицу за њену улогу у Шемановом филму Љубавница.[5]

Њена улога медицинске сестре Алме у филму из 1966. Персона довела је до повећања понуде за филмске улоге, и исте године глумила је у филму Двобој у Диаблу заједно са Џејмсом Гарнером и Сиднијем Поатјеом. За улогу у Персони добила је Златну бубу за најбољу глумицу.[6] Након тога уследила је даља сарадња са Бергманом као и сарадња са Џоном Хјустоном (Кремаљско писмо) и Робертом Алтманом (Квинтет). Свој први наступ у америчком позоришту остварила је 1973. године у Ремарковој представи Пун круг.

1990. године радила је као директорка позоришта у Стокхолму. Крајем осамдесетих и почетком деведесетих радила је углавном на телевизији и у позоришту. Била је надзорник хуманитарног пројекта Пут за Сарајево.[7]

Приватни живот[уреди]

1996. године објавила је аутобиографску књигу Трептај ока. Била је удата за режисера Шела Греде од 1960. до 1973. са којим има ћерку Јени, и, други пут, са политичарем и писцем Пером Алмарком. Од 2004. удата је за Габријела Баеза. 2009. године доживела ја тежак мождани удар и од када је хоспитализована, не може да прича.[8]

Референце[уреди]

  1. Lyon, Christopher; Doll, Susan; Vinson, James (1984). The International Dictionary of Films and Filmmakers: Actors and actresses. St. James Press. 
  2. Segrave, Kerry; Martin, Linda (јул 1990). The continental actress: European film stars of the postwar era--biographies, criticism, filmographies, bibliographies. McFarland. стр. 274. ISBN 978-0-89950-510-7. 
  3. Wilson, H.W. Current biography yearbook. H.W. Wilson Company. стр. 13. ISBN 0-8242-0997-4. 
  4. „Биби Андерсон, филмске референце”. Filmreference.com. 11. 11. 1935. Приступљено 3. 8. 2010. 
  5. „Берлински филмски фестивал: добитници награда”. berlinale.de. Приступљено 13. 2. 2010. 
  6. „Персона”. Шведски филмски институт. 1. 3. 2014. 
  7. Bibi Andersson | Ingmar Bergman
  8. Nu kämpar Bibi för att prata igen | Nyheter | Expressen

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]