Библиотекар

Библиотекар је стручњак који ради у библиотеци или библиотечко-информационој делатности, одговоран за набавку, обраду, организовање, чување и давање на коришћење књига, периодике, дигиталних извора и друге библиотечке грађе.^[1] Улога библиотекара у савременом друштву превазилази традиционално схватање чувара књига; данашњи библиотекар је и информациони стручњак, едукатор, културни посредник и менаџер информационих ресурса.

Етимологија и дефиниција

Реч "библиотекар" потиче од речи "библиотека", која је изведена из грчких речи biblion (βιβλίον – књига) и theke (θήκη – спремиште, кутија). Дакле, етимолошки, библиотекар је онај који се стара о "спремишту књига". Професионално, библиотекар је особа са одговарајућим образовањем и вештинама за обављање стручних послова у библиотечко-информационој делатности. Ови послови обухватају широк спектар активности, од рада са корисницима до управљања збиркама и промоције читања и учења.

Историјски развој професије (кратак преглед)

Улога чувара знања и писаних докумената постоји од најстаријих цивилизација.

У античком свету, библиотекари су били учени људи, често филозофи или писци, који су радили у великим библиотекама попут Александријске библиотеке или Пергамске библиотеке.
У средњем веку у Европи, монаси у манастирским скрипторијумима и библиотекама били су главни чувари и преписивачи књига.
Са проналаском штампарије у XV веку и ширењем писмености, улога библиотекара почиње да се мења и професионализује.
У XIX веку долази до оснивања великог броја јавних и националних библиотека, што доводи до потребе за формалним образовањем библиотекара и развојем библиотечке струке.
У XX и XXI веку, са појавом информационог доба и дигиталних технологија, улога библиотекара се значајно трансформише, постављајући пред њих нове изазове и захтеве.

Кључне одговорности и задужења

Послови библиотекара су разноврсни и могу се груписати у неколико кључних области:^[2]

Изградња и управљање збиркама:
- Селекција и набавка књига, периодике, електронских извора и друге грађе у складу са потребама корисника и профилом библиотеке.
- Каталогизација и класификација грађе према међународним стандардима (нпр. УДК, MARC).
- Инвентарисање и отпис (ревизија) фонда.
- Физичка заштита и конзервација библиотечке грађе.
Рад са корисницима:
- Пружање информационих услуга и помоћ корисницима у проналажењу информација и грађе (референтна делатност).
- Обука корисника за коришћење библиотечких ресурса и информациону писменост.
- Међубиблиотечка позајмица.
- Организовање културних и образовних програма (промоције књига, изложбе, радионице, предавања).
Организациони и стручни послови:
- Планирање и развој библиотечких услуга.
- Праћење нових технологија и трендова у библиотекарству.
- Учешће у стручним удружењима и континуирано стручно усавршавање.
- Вођење библиотечке документације и статистике.
- У зависности од позиције, може укључивати и руководеће и административне послове.

Библиотекар на основу праћења литературе и ослушкивања потреба корисника планира и изграђује фонд библиотеке.

Врсте библиотекара и области специјализације

Професија библиотекара може бити специјализована према типу библиотеке или врсти послова:

Библиотекар у јавној (народној) библиотеци: Ради са широком популацијом, пружајући услуге свим узрасним групама.
Академски (универзитетски/факултетски) библиотекар: Пружа подршку наставном и научноистраживачком раду на универзитетима и факултетима.
Школски библиотекар: Ради са ученицима и наставницима у основним и средњим школама.
Библиотекар у специјалној библиотеци: Ради у библиотекама које су специјализоване за одређену област (нпр. медицинске, правне, техничке, музејске, архивске библиотеке).
Дечји библиотекар: Специјализован за рад са децом и промоцију читања у најранијем узрасту.
Каталогизатор: Стручњак за обраду и каталогизацију библиотечке грађе.
Референтни библиотекар: Пружа директну помоћ корисницима у проналажењу информација.
Дигитални библиотекар: Бави се дигитализацијом, управљањем дигиталним збиркама и електронским изворима.

Образовање и вештине

За обављање послова библиотекара обично је потребно високо образовање из области библиотекарства и информатике или сродних друштвено-хуманистичких наука (нпр. филологија, историја, педагогија), уз положен стручни испит за библиотекара. У Србији се образовање библиотекара стиче на Катедри за библиотекарство и информатику Филолошког факултета Универзитета у Београду и другим акредитованим програмима.^[3]

Кључне вештине за библиотекара укључују:

Познавање информационих извора и метода претраживања.
Организационе способности и пажња према детаљима.
Комуникацијске и интерперсоналне вештине.
Информатичка писменост и познавање савремених технологија.
Способност едукације и преношења знања.
Љубав према књизи и читању, као и посвећеност слободном приступу информацијама.

Професионална етика и удружења

Библиотекари се у свом раду руководе принципима професионалне етике, који укључују обезбеђивање слободног и једнаког приступа информацијама за све, заштиту интелектуалне слободе и приватности корисника. У Србији, кључно струковно удружење је Библиотекарско друштво Србије (БДС), које ради на унапређењу струке, организовању едукација и заступању интереса библиотекара.^[4]

Библиотекари у савременом добу

У савременом дигиталном добу, улога библиотекара се значајно мења и проширује. Поред традиционалних послова, они постају и водичи кроз интернет ресурсе, едукатори за информациону и медијску писменост, организатори дигиталних збирки и промотери културе у онлајн окружењу. Изазови укључују праћење брзог технолошког развоја, обезбеђивање финансијских средстава и прилагођавање услуга променљивим потребама корисника.

Види још

Референце

^ ১/activities-and-groups/professional-units/education-and-training/guidelines-for-professional-library-and-information-science-lis-programmes/ „IFLA Guidelines for Professional Library and Information Science (LIS) Programmes (general context of LIS profession)” Проверите вредност параметра |url= (помоћ). IFLA (на језику: енглески). Приступљено 30. мај 2025.
^ „Librarian - Career Paths - American Library Association”. ala.org (на језику: енглески). Приступљено 30. мај 2025.
^ „Библиотекарство и информатика - Основне студије - Филолошки факултет Универзитета у Београду”. fil.bg.ac.rs. Приступљено 30. мај 2025.
^ „О нама - Библиотекарско друштво Србије”. bds.rs. Приступљено 30. мај 2025.

Спољашње везе

Међународна федерација библиотечких асоцијација и институција (IFLA) (језик: енглески)
Америчка библиотечка асоцијација (ALA) (језик: енглески)
ALIA: Careers in Library and Information Management (језик: енглески)^[1]
Occupational Outlook Handbook: Librarians (U.S. Bureau of Labor Statistics) (језик: енглески)
SLA's Competencies for Information Professionals (језик: енглески)

^ „ALIA: Careers in Library and Information Management”. alia.org.au (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 22. нов 2021. г. Приступљено 30. мај 2025. Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |archive-date= (помоћ)

[IFLA_LibrarianDef-1] ১/activities-and-groups/professional-units/education-and-training/guidelines-for-professional-library-and-information-science-lis-programmes/ „IFLA Guidelines for Professional Library and Information Science (LIS) Programmes (general context of LIS profession)” Проверите вредност параметра |url= (помоћ). IFLA (на језику: енглески). Приступљено 30. мај 2025.

[ALA_LibrarianRoles-2] „Librarian - Career Paths - American Library Association”. ala.org (на језику: енглески). Приступљено 30. мај 2025.

[Filoloski_Bibliotekarstvo-3] „Библиотекарство и информатика - Основне студије - Филолошки факултет Универзитета у Београду”. fil.bg.ac.rs. Приступљено 30. мај 2025.

[BDS_O_Nama_Rev-4] „О нама - Библиотекарско друштво Србије”. bds.rs. Приступљено 30. мај 2025.

[ALIA_Careers_Ref-5] „ALIA: Careers in Library and Information Management”. alia.org.au (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 22. нов 2021. г. Приступљено 30. мај 2025. Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |archive-date= (помоћ)

[1]

[2]

[3]

[4]

[1]