Библиотекарско друштво Србије
Библиотекарско друштво Србије | |
---|---|
![]() Званичан лого Библиотекарског друштва Србије | |
Датум оснивања | 14. децембар 1947. |
Седиште | ![]() |
Подручје деловања | библиотекарство |
Председник | Јелена Глишовић |
Генерални секретар | Никола Петаковић |
Веб-сајт | Библиотекарско друштво Србије |
Библиотекарско друштво Србије основано је 14. децембра 1947. године у Београду у Универзитетској библиотеци „Светозар Марковић“ као струковно удружење библиотечких радника свих типова библиотека у Србији. Према Статуту из 2011. године седиште Друштва је у Народној библиотеци Србије у Београду.[1]
O Друштву[уреди | уреди извор]

Библиотекарско друштво Србије основано је 14. децембра 1947. године на иницијативу скупа библиотекара у Универзитетској библиотеци Светозар Марковић. Мисија Друштва је да унапређује и развија библиотечко-информациону делатност, да је модернизује и приближи новим светским библиотечким стандардима и трендовима. Друштво 2009. окупља преко 1600 чланова библиотекара јавних, специјалних, националних, високошколских библиотека. Школски библиотекари су основали Друштво школских библиотекара Србије 2006. године и струковно су усмерени на сарадњу са Библиотекарским друштвом Србије.
Подстицање перманентног развоја и повезивања библиотека и библиотечких радника, њихова едукација и стручно усавршавање организовањем стручних саветовања, научних скупова, конференција и семинара, представаљају приоритетне циљеве Друштва. Подизање и развој свести о важности и вредности библиотекарства као науке и струке, професионално деловање и промоција у јавности јесу неодвојив чинилац свих активности Библиотекарског друштва Србије.
Историјат[уреди | уреди извор]
Друштво је основано под називом Друштво библиотекара Народне Републике Србије. Решењем Народне Републике Србије, Министарства унутрашњих послова од 16. јануара 1948. године одобрено је оснивање и рад Друштва са седиштем у Београду, а са подручјем делатности на територији Народне Републике Србије.[2] Пред библиотекама су били нови задаци и неопходно је било реорганизовати рад у већ постојећим, као и усмерити развој новооснованих библиотека. Било је потребно да се кадар оспособи и уздигне на ниво струке.
Прва група стручњака положила је стручни библиотекарски испит тек 1928. године и до почетка рата у читавој Југославији било је свега око 30 стручних библиотекара.[3]
Један од важних задатака Друштва била је и помоћ библиотекарима на селу.
У својој историји Друштво је било више или мање активно. Почетком двехиљадитих Друштво је радило повремено. На седници јуна 2004. године изабрана је нова управа и почела је ревитализација Друштва. Тада се започело са доношењем нових правних аката, обнављањем организационе структуре, ревитализацијом самих подружница, успостављањем комисија и секција, обнављањем чланства итд.[4]
После Другог светског рата основано је и отворено више нових јавних библиотека него што их је било у бившој Југославији. Требало је плански организовати и учврстити мрежу библиотека. Потребно је било и да се издвоје типови библиотека као и да им се одреди задатак и функција.[3]
Многе научне библиотеке појединих института поставиле су основе за систематско прикупљање научних и стручних збирки како би се надокнадио уништен фонд. Скоро све уништене и оштећене семинарске и факултетске библиотеке поново су оспособљене за рад, а формирано је и много нових.[3]
Оснивачка скупштина Друштва библиотекара Народне Републике Србије[уреди | уреди извор]
Оснивачку скупштину Друштва чинио је скуп библиотекара већином из Универзитетске библиотеке Светозар Марковић, Народне библиотеке Србије и Градске библиотеке у Београду (данас Библиотека града Београда). Поред библиотекара из Београда и његове околине било је и библиотекара широм НР Србије.[5]
Друштво југословенских библиотекара[уреди | уреди извор]
Друштво југословенских библиотекара основано је 1930. године после више организационих састанака. Министарство унутрашњих послова је одобрило 25. новембра 1930. године Правила новооснованог Друштва, а Министарство просвете Краљевине СХС 1. новембра 1931. године. Друштво је покушало да реши нека важна питања библиотечке струке као што су: изједначавање стручног рада у свим библиотекама истог типа, успостављање међубиблиотечке позајмице и помагање око стручног оспособљавања библиотекара.[3][6][7][8] Настојало је да се донесе уредба о обавезном примерку, Закон о библиотекарима, зидање одговарајуће зграде за Народну библиотеку и сл. Друштво није успело да подигне струку ни да донесе било какву уредбу. Због политичких прилика какве су биле пред сам рат почео је да се осипа број чланова и да престаје да функционише као удружење.[3] При Југословенском друштву библиотекара постојале су секције у Љубљани, Загребу и Београду.
Секција Београд ДЈБ[уреди | уреди извор]
Оснивачка скупштина библиотекара са територије Београда одржана је 4. априла 1931. године, а том приликом основана је Секција Београд и изабрана прва управа. Прва седница управе Секције Београд ДЈБ одржана је 5. априла 1931. године. На првој седници прва тачка дневног реда била је примање у чланство.[8] За председника изабран је Урош Џонић, управник Универзитетске библиотеке.[9]
Године 1937. одржан је други Конгрес Друштва југословенских библиотекара, а Народна библиотека у Београду и Универзитетска библиотека приредиле су велику изложбу рукописа и новина из богатих колекција обе библиотеке.[10]
Промена имена[уреди | уреди извор]
Током постојања Друштво је мењало назив.[11]
- Друштво библиотекара НР Србије 1947—1964.
- Друштво библиотекара СР Србије 1964—1974.
- Савез библиотечких радника СР Србије 1975—1985.
- Друштво библиотечких радника Србије 11. јун 1985—1992.
- Библиотекарско друштво Србије 14. децембар 1992-данас
Организација[уреди | уреди извор]
Друштво је организовано према територијалном принципу, обухватајући све округе Републике Србије и оне су окупљене у подружнице. Стручни рад Друштва се одвија по комисијама формираних према одређеној стручној области као и у секцијама, формираних према типу библиотека.
- Подружнице
- Секције
Управа[уреди | уреди извор]
- Председник Друштва
- Потпредседник Друштва
- Скупштина Друштва
- Управни одборКомисије
- Управа
- Надзорни одбор
- Секретар Друштва
Скупштина Друштва[уреди | уреди извор]
Скупштина Друштва је највиши орган управљања и чине је прадставници свих чланова Друштва. Сваку подружницу на Скупштини заступају по четири представника: председник подружнице и три изабрана представника из саме подружнице.
Председници Друштва[уреди | уреди извор]
- Један од оснивача Друштва и његов први председник од 1947. до 1956. године, а потом његов доживотни председник била је Милица Продановић.
- Милутин Иванушић, Библиографски институт ФНРЈ (1957—1958)
- Владимир Питовић, Универзитетска библиотека Светозар Марковић (1959—1960)
- Чедомир Миндеровић, Народна библиотека Србије (1961—1963, 1964—1965); 1963. године је дао оставку на место председника и оно је за ту годину било упражњено[11]
- Олга Перић, Библиотека града Београда (1965)
- Милорад Панић—Суреп, Народна библиотека Србије (1966—1968)
- Ђуза Радовић, Библиотека САНУ (1968—1970)
- Станија Глигоријевић, Библиотека Ђорђе Јовановић Београд, од 1975. ради у Универзитетској библиотеци Светозар Марковић (1970—1978)
- Милан Јанковић, Библиотека Доситеј Обрадовић, Београд (1978—1981)
- Бранислава Поповић, делегат специјалних библиотека (1981—1985)
- Драган Ћировић, Народна библиотека Србије (1985—1990)
- Добривоје Младеновић, Библиотека Вук Караџић Београд (1990—1992, 1993—1999)[12]
- Радован Мићић, Библиотека Матице српске, Нови Сад (2000—2004)
- Председник Друштва је од јуна 2005. до јуна 2009. била др Александра Вранеш, редовни професор на Катедри за библиотекарство и информатику Филолошког факултета у Београду.
- Од јуна 2009. до 2011. године председник Друштва је др Жељко Вучковић, професор на групи за школско библиотекарство Педагошког факултета у Сомбору.
- Од априла 2011. до 2015. године председник Друштва била је Јасмина Нинков,[13] дипломирани политиколог и библиотекар саветник, од 2009. године директор Библиотеке града Београда.
- Од фебруара 2016. до 2023. године председник Друштва је био др Богдан Трифуновић, директор Градске библиотеке Владислав Петковић Дис у Чачку.[14]
- Од априла 2023. године председник Друштва је Јелена Глишовић, дипломирани библиотекар саветник у Народној библиотеци Србије.
Професионални секретар Друштва од 2005. године је Весна Црногорац из Ниша. Секретар Друштва од маја 2016. године била је је Бојана Вукотић, библиотекар саветник Народне библиотеке Србије.[14] Од 2019. године секретар Друштва је Никола Петаковић.
Дан библиотекара Србије и награде Друштва[уреди | уреди извор]
На скупштини Друштва у Аранђеловцу 15. и 16. јуна 1972. године библиотекари доносе одлуку да се 14. децембар сваке године обележава као Дан библиотекара Србије.[11] На тај дан се додељују награде које је установило Друштво.
Награда Стојан Новаковић[уреди | уреди извор]
Највећа награда коју Друштво додељује појединцу или групи аутора за објављено дело на српском језику из области библиотечко-информационе делатности (теоријски оглед, историјску студију, компаративну анализу, библиографију, штампани каталог и др.) које представља допринос библиотекарству јесте награда Стојан Новаковић.
Награда је утемељена 1972, а први пут је додељена 1997. године. Уручује се сваке године 14. децембра, на Дан библиотекара Србије. Ауторско односно коауторско дело треба да буде објављено у последње две године у односу на годину у којој се додељује.[15]
Награда Запис[уреди | уреди извор]
Награда Запис је успостављена 28. фебруара 2012. године. Додељује се појединцу заслужном за развој и унапређење библиотечко-информационе делатности. Награда се додељује појединцу за дугогодишњи рад и изузетне резултате на унапређењу библиотечке струке.[16]
Награда Најбољи библиотекар[уреди | уреди извор]
Награда Најбољи библиотекар се додељује једном годишње стручњаку запосленом у билиотечко-информационој делатности. Награда се додељује члановима Библиотекарског друштва Србије за значајне резултате на унапређењу библиотечке струке.[17]
Чланство у међународним организацијама[уреди | уреди извор]
- Библиотекарско друштво Србије је члан највеће светске федерације библиотечких удружења и институција (IFLA)[18] од 1950. године. Због познатих општих прилика у Србији деведестих година 20. века, Друштво је тај статус замрзло, да би захваљујући подршци Министарства културе Републике Србије од 2007. године обновило своје чланство.
- Библиотекарско друштво Србије је од 2011. године члан ЕБЛИДА-е.[13]
Стручни часопис[уреди | уреди извор]
Друштво издаје стручни часопис Библиотекар, који излази два пута годишње.[19]
Друштво библиотекара НР Србије покренуло је свој часопис Библиотекар, одмах по оснивању Друштва, са идејом да се библиотекарство постави на чврсте темеље и да му се омогући даљи правилан развој у складу са новим потребама у земљи.[3] Идеја часописа је била да обухвати све врсте библиотека и да се на једном месту дискутује о савременим проблемима библиотекарства.
Часопис је на неки начин и хроника Друштва, историјска читанка за теорију и праксу библиотекарства у Србији, Југославији и свету.[20]
Годишња конференција Друштва[уреди | уреди извор]
Друштво на годишњем нивоу организује међународне конференције. Зборници конференција са комплетним радовима штампају се увек наредне године.
- Интелектуална слобода и савремене библиотеке, 2004.[21]
- Економска улога библиотека у савременом друштву, 2005.
- Деца и библиотеке, 2006.
- Лидерство у библиотекама : спона науке, културе и привреде, 2007.
- Информациона писменост и доживотно учење, 2008.
- Електронска библиотека, 2009.
- Темељне вредности савременог библиотекарства, 2010.
- Стандардизација и квалитет библиотечких услуга, 2011.
- Хоризонти светског/ европског библиотекарства у дигиталном добу, 2012.
- Отворен приступ знању у библиотекама, 2013
- Медијска и информациона писменост у друштву знања и библиотека, 2014.
- Корисници библиотечких услуга: историјска перспектива и савремене тенденције, 2016.
- О чему говорим када говорим о библиотекама: заговарање, промовисање, лобирање, 2017.
- ИНОВАЦИЈЕ И ТРЕНДОВИ У БИБЛИОТЕКАРСТВУ, 2018.
- МАЛЕ БИБЛИОТЕКЕ У ВЕЛИКОМ ДИЈАЛОГУ ЗА ПРОМЕНЕ, 2019.
- Мобилно библиотекарство: до удаљених корисника путем мобилних апликација, услуга и идеја, 2020.
- После 2020: Нове прилике и перспективе, 2021.
- Удруживање, повезивање и умрежавање библиотекара, 2022.
- Библиотечки простори у физичком и виртуелном окружењу, 2023.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Статут Библиотекарског друштва Србије” (PDF). Библиотекарско друштво Србије. Архивирано из оригинала (PDF) 17. 02. 2018. г. Приступљено 17. 2. 2018.
- ^ Трифуновић, Богдан. „Оснивање и прва година рада Друштва библиотекара НР Србије: 1947—1948. - У: Библиотекар, год. 59, св. 2, стр: 9—50” (PDF). Библиотекарско друштво Србије. Архивирано из оригинала (PDF) 13. 02. 2018. г. Приступљено 12. 2. 2018.
- ^ а б в г д ђ Продановић, Милица (1948). „Пред новим задацима”. Библиотекар. Год. 1, бр. 1: 1—7.
- ^ Црногорац, Весна (2007). „Библиотекарско друштво Србије: Рад Друштва у периоду 2004—2007”. Библиотекар. Год. 49, св.1—2: 225—258.
- ^ Питовић, Владимир (1958). „Поводом десетогодишњице "Библиотекара"”. Библиотекар. Год. 10, бр. 4: 225—232.
- ^ Архива Универзитетске библиотеке „Светозар Марковић”, Документација Друштва југословенских библиотекара 1931–1940, Позив.
- ^ Архива Универзитетске библиотеке „Светозар Марковић”, Документација Друштва југословенских библиотекара 1931–1940, Историјат постанка Друштва југословенских библиотекара.
- ^ а б Стокић Симончић, Гордана. „Друштво југословенских библиотекара и Библиотекарско друштво Србије: континуитет професионалног удруживања. - У: Читалиште (2017), год.31, стр:56—61”. Читалиште, часопис. Архивирано из оригинала 18. 02. 2018. г. Приступљено 18. 2. 2018.
- ^ Управа Београдске секције ЈДБ. - У: Правда, 24. децембар 1932, стр. 5
- ^ „200 година библиотекарства”. Народна библиотека Србије. Приступљено 19. 2. 2018.
- ^ а б в Друштво библиотекара Србије 1948—2004. - У: Библиотекар (2007), год.49, св.1—2, стр:17—164
- ^ Црногорац, Весна (2007). „Библиотекарско Друштво Србије: 1998—2004.”. Библиотекар. Год. 49, бр. 1-2: 175—177.
- ^ а б „ИЗВЕШТАЈ О РАДУ БДС ЗА 2011 ГОДИНУ” (PDF). Службена страница. Библиотекарско друштво Србије. Архивирано из оригинала (PDF) 09. 01. 2018. г. Приступљено 8. 1. 2018.
- ^ а б „Управа БДС”. Службена страница. Библиотекарско друштво Србије. Приступљено 8. 1. 2018.
- ^ „Правилник о додели награде "Стојан Новаковић"” (PDF). Библиотекарско Друштво Србије. Архивирано из оригинала (PDF) 17. 02. 2018. г. Приступљено 17. 2. 2018.
- ^ „Правилник о додели награде "Запис"” (PDF). Библиотекарско друштво Србије. Архивирано из оригинала (PDF) 26. 02. 2018. г. Приступљено 25. 2. 2018.
- ^ „Правилник о додели награде "Најбољи библиотекар"” (PDF). Библиотекарско друштво Србије. Архивирано из оригинала (PDF) 09. 01. 2018. г. Приступљено 25. 2. 2018.
- ^ International Federation of Library Associations and Institutions (IFLA), Приступљено 5. 5. 2013.
- ^ Библиотекар : орган Друштва библиотекара НР Србије / одговорни уредник Милица Продановић. - Год. 1, бр. 1 (1948/1949)-год. 47, бр. 1/2 (1997) ; Год. 48, бр. 1/4 (2006)- . - Београд : Друштво библиотечких радника Србије, 1948-1997; 2006- .COBISS.SR 427270
- ^ Вранеш, Александра (2007). „Реч о Друштву”. Библиотекар. Год. 49, св. 1-2: 5—8.
- ^ Интелектуална слобода и савремене библиотеке : зборник радова са међународног научног скупа одржаног у Београду од 25. до 27. септембра 2003. године. Београд: Филолошки факултет Универзитета : Народна библиотека Србије : Библиотекарско друштво Србије. стр. 398.COBISS.SR 117223692
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Веб сајт Библиотекарског друштва Србије
- Пред Први конгрес југословенских библиотекара у Загребу. - У: Време, 27. новембар 1931.
- Прва годишња скупштина Београдске секције Друштва југословенских библиотекара. - У: Време, 7. новембар 1931.
- Друга годишња скупштина Београдске секције Друштва југословенских библиотекара. - У: Правда, 23. децембар 1932.
- Међународни конгрес библиотекара у Берну. - У: Правда, 26. јун 1932.
- Други конгрес Друштва југословенских библиотекара: Београдске општинске новине, 7. август, 1937,
- Дан библиотекара Србије, Блиц, 2012. година
- Дан библиотекара Србије, Министарство културе и информисања, 14.12.2017.