Библиотекарско друштво Србије

С Википедије, слободне енциклопедије
Библиотекарско друштво Србије
Званичан лого Библиотекарског друштва Србије
Датум оснивања14. децембар 1947.
СедиштеСрбија Београд, Србија
Подручје деловањабиблиотекарство
ПредседникЈелена Глишовић
Генерални секретарНикола Петаковић
Веб-сајтБиблиотекарско друштво Србије

Библиотекарско друштво Србије основано је 14. децембра 1947. године у Београду у Универзитетској библиотеци „Светозар Марковић“ као струковно удружење библиотечких радника свих типова библиотека у Србији. Према Статуту из 2011. године седиште Друштва је у Народној библиотеци Србије у Београду.[1]

O Друштву[уреди | уреди извор]

Скупштина Библиотекарског друштва Србије, 23. фебруар 2018. године, излагање председника Друштва Богдана Трифуновића

Библиотекарско друштво Србије основано је 14. децембра 1947. године на иницијативу скупа библиотекара у Универзитетској библиотеци Светозар Марковић. Мисија Друштва је да унапређује и развија библиотечко-информациону делатност, да је модернизује и приближи новим светским библиотечким стандардима и трендовима. Друштво 2009. окупља преко 1600 чланова библиотекара јавних, специјалних, националних, високошколских библиотека. Школски библиотекари су основали Друштво школских библиотекара Србије 2006. године и струковно су усмерени на сарадњу са Библиотекарским друштвом Србије.

Подстицање перманентног развоја и повезивања библиотека и библиотечких радника, њихова едукација и стручно усавршавање организовањем стручних саветовања, научних скупова, конференција и семинара, представаљају приоритетне циљеве Друштва. Подизање и развој свести о важности и вредности библиотекарства као науке и струке, професионално деловање и промоција у јавности јесу неодвојив чинилац свих активности Библиотекарског друштва Србије.

Историјат[уреди | уреди извор]

Друштво је основано под називом Друштво библиотекара Народне Републике Србије. Решењем Народне Републике Србије, Министарства унутрашњих послова од 16. јануара 1948. године одобрено је оснивање и рад Друштва са седиштем у Београду, а са подручјем делатности на територији Народне Републике Србије.[2] Пред библиотекама су били нови задаци и неопходно је било реорганизовати рад у већ постојећим, као и усмерити развој новооснованих библиотека. Било је потребно да се кадар оспособи и уздигне на ниво струке. Прва група стручњака положила је стручни библиотекарски испит тек 1928. године и до почетка рата у читавој Југославији било је свега око 30 стручних библиотекара.[3] Један од важних задатака Друштва била је и помоћ библиотекарима на селу.
У својој историји Друштво је било више или мање активно. Почетком двехиљадитих Друштво је радило повремено. На седници јуна 2004. године изабрана је нова управа и почела је ревитализација Друштва. Тада се започело са доношењем нових правних аката, обнављањем организационе структуре, ревитализацијом самих подружница, успостављањем комисија и секција, обнављањем чланства итд.[4] После Другог светског рата основано је и отворено више нових јавних библиотека него што их је било у бившој Југославији. Требало је плански организовати и учврстити мрежу библиотека. Потребно је било и да се издвоје типови библиотека као и да им се одреди задатак и функција.[3] Многе научне библиотеке појединих института поставиле су основе за систематско прикупљање научних и стручних збирки како би се надокнадио уништен фонд. Скоро све уништене и оштећене семинарске и факултетске библиотеке поново су оспособљене за рад, а формирано је и много нових.[3]

Оснивачка скупштина Друштва библиотекара Народне Републике Србије[уреди | уреди извор]

Оснивачку скупштину Друштва чинио је скуп библиотекара већином из Универзитетске библиотеке Светозар Марковић, Народне библиотеке Србије и Градске библиотеке у Београду (данас Библиотека града Београда). Поред библиотекара из Београда и његове околине било је и библиотекара широм НР Србије.[5]

Друштво југословенских библиотекара[уреди | уреди извор]

Друштво југословенских библиотекара основано је 1930. године после више организационих састанака. Министарство унутрашњих послова је одобрило 25. новембра 1930. године Правила новооснованог Друштва, а Министарство просвете Краљевине СХС 1. новембра 1931. године. Друштво је покушало да реши нека важна питања библиотечке струке као што су: изједначавање стручног рада у свим библиотекама истог типа, успостављање међубиблиотечке позајмице и помагање око стручног оспособљавања библиотекара.[3][6][7][8] Настојало је да се донесе уредба о обавезном примерку, Закон о библиотекарима, зидање одговарајуће зграде за Народну библиотеку и сл. Друштво није успело да подигне струку ни да донесе било какву уредбу. Због политичких прилика какве су биле пред сам рат почео је да се осипа број чланова и да престаје да функционише као удружење.[3] При Југословенском друштву библиотекара постојале су секције у Љубљани, Загребу и Београду.

Секција Београд ДЈБ[уреди | уреди извор]

Оснивачка скупштина библиотекара са територије Београда одржана је 4. априла 1931. године, а том приликом основана је Секција Београд и изабрана прва управа. Прва седница управе Секције Београд ДЈБ одржана је 5. априла 1931. године. На првој седници прва тачка дневног реда била је примање у чланство.[8] За председника изабран је Урош Џонић, управник Универзитетске библиотеке.[9]

Године 1937. одржан је други Конгрес Друштва југословенских библиотекара, а Народна библиотека у Београду и Универзитетска библиотека приредиле су велику изложбу рукописа и новина из богатих колекција обе библиотеке.[10]

Промена имена[уреди | уреди извор]

Током постојања Друштво је мењало назив.[11]

  • Друштво библиотекара НР Србије 1947—1964.
  • Друштво библиотекара СР Србије 1964—1974.
  • Савез библиотечких радника СР Србије 1975—1985.
  • Друштво библиотечких радника Србије 11. јун 1985—1992.
  • Библиотекарско друштво Србије 14. децембар 1992-данас

Организација[уреди | уреди извор]

Друштво је организовано према територијалном принципу, обухватајући све округе Републике Србије и оне су окупљене у подружнице. Стручни рад Друштва се одвија по комисијама формираних према одређеној стручној области као и у секцијама, формираних према типу библиотека.

  • Подружнице
  • Секције

Управа[уреди | уреди извор]

  • Председник Друштва
  • Потпредседник Друштва
  • Скупштина Друштва
  • Управни одборКомисије
  • Управа
  • Надзорни одбор
  • Секретар Друштва

Скупштина Друштва[уреди | уреди извор]

Скупштина Друштва је највиши орган управљања и чине је прадставници свих чланова Друштва. Сваку подружницу на Скупштини заступају по четири представника: председник подружнице и три изабрана представника из саме подружнице.

Председници Друштва[уреди | уреди извор]

  • Један од оснивача Друштва и његов први председник од 1947. до 1956. године, а потом његов доживотни председник била је Милица Продановић.
  • Милутин Иванушић, Библиографски институт ФНРЈ (1957—1958)
  • Владимир Питовић, Универзитетска библиотека Светозар Марковић (1959—1960)
  • Чедомир Миндеровић, Народна библиотека Србије (1961—1963, 1964—1965); 1963. године је дао оставку на место председника и оно је за ту годину било упражњено[11]
  • Олга Перић, Библиотека града Београда (1965)
  • Милорад Панић—Суреп, Народна библиотека Србије (1966—1968)
  • Ђуза Радовић, Библиотека САНУ (1968—1970)
  • Станија Глигоријевић, Библиотека Ђорђе Јовановић Београд, од 1975. ради у Универзитетској библиотеци Светозар Марковић (1970—1978)
  • Милан Јанковић, Библиотека Доситеј Обрадовић, Београд (1978—1981)
  • Бранислава Поповић, делегат специјалних библиотека (1981—1985)
  • Драган Ћировић, Народна библиотека Србије (1985—1990)
  • Добривоје Младеновић, Библиотека Вук Караџић Београд (1990—1992, 1993—1999)[12]
  • Радован Мићић, Библиотека Матице српске, Нови Сад (2000—2004)
  • Председник Друштва је од јуна 2005. до јуна 2009. била др Александра Вранеш, редовни професор на Катедри за библиотекарство и информатику Филолошког факултета у Београду.
  • Од јуна 2009. до 2011. године председник Друштва је др Жељко Вучковић, професор на групи за школско библиотекарство Педагошког факултета у Сомбору.
  • Од априла 2011. до 2015. године председник Друштва била је Јасмина Нинков,[13] дипломирани политиколог и библиотекар саветник, од 2009. године директор Библиотеке града Београда.
  • Од фебруара 2016. до 2023. године председник Друштва је био др Богдан Трифуновић, директор Градске библиотеке Владислав Петковић Дис у Чачку.[14]
  • Од априла 2023. године председник Друштва је Јелена Глишовић, дипломирани библиотекар саветник у Народној библиотеци Србије.

Професионални секретар Друштва од 2005. године је Весна Црногорац из Ниша. Секретар Друштва од маја 2016. године била је је Бојана Вукотић, библиотекар саветник Народне библиотеке Србије.[14] Од 2019. године секретар Друштва је Никола Петаковић.

Дан библиотекара Србије и награде Друштва[уреди | уреди извор]

На скупштини Друштва у Аранђеловцу 15. и 16. јуна 1972. године библиотекари доносе одлуку да се 14. децембар сваке године обележава као Дан библиотекара Србије.[11] На тај дан се додељују награде које је установило Друштво.

Награда Стојан Новаковић[уреди | уреди извор]

Највећа награда коју Друштво додељује појединцу или групи аутора за објављено дело на српском језику из области библиотечко-информационе делатности (теоријски оглед, историјску студију, компаративну анализу, библиографију, штампани каталог и др.) које представља допринос библиотекарству јесте награда Стојан Новаковић.

Награда је утемељена 1972, а први пут је додељена 1997. године. Уручује се сваке године 14. децембра, на Дан библиотекара Србије. Ауторско односно коауторско дело треба да буде објављено у последње две године у односу на годину у којој се додељује.[15]

Награда Запис[уреди | уреди извор]

Награда Запис је успостављена 28. фебруара 2012. године. Додељује се појединцу заслужном за развој и унапређење библиотечко-информационе делатности. Награда се додељује појединцу за дугогодишњи рад и изузетне резултате на унапређењу библиотечке струке.[16]

Награда Најбољи библиотекар[уреди | уреди извор]

Награда Најбољи библиотекар се додељује једном годишње стручњаку запосленом у билиотечко-информационој делатности. Награда се додељује члановима Библиотекарског друштва Србије за значајне резултате на унапређењу библиотечке струке.[17]

Чланство у међународним организацијама[уреди | уреди извор]

  • Библиотекарско друштво Србије је члан највеће светске федерације библиотечких удружења и институција (IFLA)[18] од 1950. године. Због познатих општих прилика у Србији деведестих година 20. века, Друштво је тај статус замрзло, да би захваљујући подршци Министарства културе Републике Србије од 2007. године обновило своје чланство.
  • Библиотекарско друштво Србије је од 2011. године члан ЕБЛИДА-е.[13]

Стручни часопис[уреди | уреди извор]

Друштво издаје стручни часопис Библиотекар, који излази два пута годишње.[19]

Друштво библиотекара НР Србије покренуло је свој часопис Библиотекар, одмах по оснивању Друштва, са идејом да се библиотекарство постави на чврсте темеље и да му се омогући даљи правилан развој у складу са новим потребама у земљи.[3] Идеја часописа је била да обухвати све врсте библиотека и да се на једном месту дискутује о савременим проблемима библиотекарства.
Часопис је на неки начин и хроника Друштва, историјска читанка за теорију и праксу библиотекарства у Србији, Југославији и свету.[20]

Годишња конференција Друштва[уреди | уреди извор]

Друштво на годишњем нивоу организује међународне конференције. Зборници конференција са комплетним радовима штампају се увек наредне године.

  • Интелектуална слобода и савремене библиотеке, 2004.[21]
  • Економска улога библиотека у савременом друштву, 2005.
  • Деца и библиотеке, 2006.
  • Лидерство у библиотекама : спона науке, културе и привреде, 2007.
  • Информациона писменост и доживотно учење, 2008.
  • Електронска библиотека, 2009.
  • Темељне вредности савременог библиотекарства, 2010.
  • Стандардизација и квалитет библиотечких услуга, 2011.
  • Хоризонти светског/ европског библиотекарства у дигиталном добу, 2012.
  • Отворен приступ знању у библиотекама, 2013
  • Медијска и информациона писменост у друштву знања и библиотека, 2014.
  • Корисници библиотечких услуга: историјска перспектива и савремене тенденције, 2016.
  • О чему говорим када говорим о библиотекама: заговарање, промовисање, лобирање, 2017.
  • ИНОВАЦИЈЕ И ТРЕНДОВИ У БИБЛИОТЕКАРСТВУ, 2018.
  • МАЛЕ БИБЛИОТЕКЕ У ВЕЛИКОМ ДИЈАЛОГУ ЗА ПРОМЕНЕ, 2019.
  • Мобилно библиотекарство: до удаљених корисника путем мобилних апликација, услуга и идеја, 2020.
  • После 2020: Нове прилике и перспективе, 2021.
  • Удруживање, повезивање и умрежавање библиотекара, 2022.
  • Библиотечки простори у физичком и виртуелном окружењу, 2023.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Статут Библиотекарског друштва Србије” (PDF). Библиотекарско друштво Србије. Архивирано из оригинала (PDF) 17. 02. 2018. г. Приступљено 17. 2. 2018. 
  2. ^ Трифуновић, Богдан. „Оснивање и прва година рада Друштва библиотекара НР Србије: 1947—1948. - У: Библиотекар, год. 59, св. 2, стр: 9—50” (PDF). Библиотекарско друштво Србије. Архивирано из оригинала (PDF) 13. 02. 2018. г. Приступљено 12. 2. 2018. 
  3. ^ а б в г д ђ Продановић, Милица (1948). „Пред новим задацима”. Библиотекар. Год. 1, бр. 1: 1—7. 
  4. ^ Црногорац, Весна (2007). „Библиотекарско друштво Србије: Рад Друштва у периоду 2004—2007”. Библиотекар. Год. 49, св.1—2: 225—258. 
  5. ^ Питовић, Владимир (1958). „Поводом десетогодишњице "Библиотекара"”. Библиотекар. Год. 10, бр. 4: 225—232. 
  6. ^ Архива Универзитетске библиотеке „Светозар Марковић”, Документација Друштва југословенских библиотекара 1931–1940, Позив.
  7. ^ Архива Универзитетске библиотеке „Светозар Марковић”, Документација Друштва југословенских библиотекара 1931–1940, Историјат постанка Друштва југословенских библиотекара.
  8. ^ а б Стокић Симончић, Гордана. „Друштво југословенских библиотекара и Библиотекарско друштво Србије: континуитет професионалног удруживања. - У: Читалиште (2017), год.31, стр:56—61”. Читалиште, часопис. Архивирано из оригинала 18. 02. 2018. г. Приступљено 18. 2. 2018. 
  9. ^ Управа Београдске секције ЈДБ. - У: Правда, 24. децембар 1932, стр. 5
  10. ^ „200 година библиотекарства”. Народна библиотека Србије. Приступљено 19. 2. 2018. 
  11. ^ а б в Друштво библиотекара Србије 1948—2004. - У: Библиотекар (2007), год.49, св.1—2, стр:17—164
  12. ^ Црногорац, Весна (2007). „Библиотекарско Друштво Србије: 1998—2004.”. Библиотекар. Год. 49, бр. 1-2: 175—177. 
  13. ^ а б „ИЗВЕШТАЈ О РАДУ БДС ЗА 2011 ГОДИНУ” (PDF). Службена страница. Библиотекарско друштво Србије. Архивирано из оригинала (PDF) 09. 01. 2018. г. Приступљено 8. 1. 2018. 
  14. ^ а б „Управа БДС”. Службена страница. Библиотекарско друштво Србије. Приступљено 8. 1. 2018. 
  15. ^ „Правилник о додели награде "Стојан Новаковић" (PDF). Библиотекарско Друштво Србије. Архивирано из оригинала (PDF) 17. 02. 2018. г. Приступљено 17. 2. 2018. 
  16. ^ „Правилник о додели награде "Запис" (PDF). Библиотекарско друштво Србије. Архивирано из оригинала (PDF) 26. 02. 2018. г. Приступљено 25. 2. 2018. 
  17. ^ „Правилник о додели награде "Најбољи библиотекар" (PDF). Библиотекарско друштво Србије. Архивирано из оригинала (PDF) 09. 01. 2018. г. Приступљено 25. 2. 2018. 
  18. ^ International Federation of Library Associations and Institutions (IFLA), Приступљено 5. 5. 2013.
  19. ^ Библиотекар : орган Друштва библиотекара НР Србије / одговорни уредник Милица Продановић. - Год. 1, бр. 1 (1948/1949)-год. 47, бр. 1/2 (1997) ; Год. 48, бр. 1/4 (2006)- . - Београд : Друштво библиотечких радника Србије, 1948-1997; 2006- .COBISS.SR 427270
  20. ^ Вранеш, Александра (2007). „Реч о Друштву”. Библиотекар. Год. 49, св. 1-2: 5—8. 
  21. ^ Интелектуална слобода и савремене библиотеке : зборник радова са међународног научног скупа одржаног у Београду од 25. до 27. септембра 2003. године. Београд: Филолошки факултет Универзитета : Народна библиотека Србије : Библиотекарско друштво Србије. стр. 398. COBISS.SR 117223692

Спољашње везе[уреди | уреди извор]