Библиотека „Глигорије Возаровић“ Сремска Митровица

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Библиотека Глигорије Возаровић
Сремска Митровица 02.jpg
Оснивање1866.
ЛокацијаСремска Митровица
 Србија
Обим118.187
ДиректорРајко Секулић
АдресаВука Караџића 1
Веб-сајтБиблиотека Глигорије Возаровић

Библиотека Глигорије Возаровић је културна установа великог значаја у Сремској Митровици, основана је на темељима српске грађанске читаонице из 1886. године и једна је од најстаријих библиотека на подручју Срема. Представља једну од регионалних библиотека у библиотечко-информационом систему Републике Србије, а према решењу Министарства за културу обавља матичну функцију за библиотеке Срема. Добија име по познатом књиговесцу и издавачу Глиорију Возаровићу.

Установа Библиотеке Глигорије Возаровић у Сремској Митровици смештено је у здање Српског дома у самом срцу старог дела града.

Историја[уреди]

Главно здање библиотеке смештено је изнад велике куполе здања „Српског дома“ у самом срцу Сремске Митровице

Настанак Српске грађанске читаонице[уреди]

Српска грађанска читаоница у Митровици основана је 4. фебруара 1866. године.[1][2] Правила су усвојена 8./21. фебруара 1904. године на Главној редовној скупштини. Штампана су у митровачкој штампарији Мирослава Спајића. У шест поглавља је регулисан целокупан рад:

  • Наслов и циљ
  • Чланови
  • Друштвена управа
  • Општа опредељења
  • Престанак рада друштва
  • Обавезна моћ друштвених правила

Од Српског академског друшта Зора из Беча добила је 1906. 10.000 народних марака за оснивање Народне књижнице која би ширила образованост и писменост. Примање жена у Читаоницу била је реткост. Тек 1912. после краће дебате примљена је прва жена, а 1913. на предлог Јована Удицког жене су добиле дозволу за учлањење. [2]

Читаоница током Првог и Другог светског рата[уреди]

Први светски рат и пожар Књижнице који се догодио 6. септембра 1914. утицали су да Читаоница престане са радом 5 година. Године 1919. Читаоница се преселила у просторије Имовине општине и ту поново отпочела свој рад, а због нестабилних политичких ситуација и ратних година престаје са радом тридесетих година.

Почетак Другог светског рата је поново време страдања књиге. Поново се 1946.године оснива градска књижница и читаоница у Сремској Митровици, 1948. пресељена је у Дом културе, а 1949. у нове просторије у центру града. Тада броји 4.445 књига, док је број чланова био све већи, највише уписаних ђака и студената. Библиотека развија нове путеве на старим темељима, поново организује манифстације, предавања, књижевне вечери, наставља се рад покретне библиотеке.[2]


Градска библиотека Просвета[уреди]

Sremska Mitrovica Town Library.jpg

Иако је рад читаонице био различитог обима са повременим прекидима и тешкоћама које су и живот и суровости два рата доносили, она остаје племенити почетак и корен библиотекарства у граду. После Другог светског рата, 1946. године, долази до обједињавања књижних фондова у граду и стварања Народне књижнице и читаонице „Просвета“, која је имала 2.115 књига и била смештена у две просторије приватне зграде. На иницијативу библиотеке и Савета пионира се 1957. године оснива прво Дечје одељење. Одвојено је 2500 књига, и у првој години рада уписано око 500 читалаца. Током шездесетих година мрежа библиотека у Сремској Митровици била је неразвијена. Радила је само библиотека Просвета и имала је огранак у Општој болници. У околним селима су повремено радиле библиотеке, без средстава и стручног рада, а 1964. се отварају три огранка. Библиотека временом мења популистички карактер и окреће се задовољавању културних, просветних и информационих потреба свих слојева становништва, рад постаје законом регулисан и финансиран из јавнх средстава, а фондови се полако попуњавају стручном и научном литературом, поред белетристике и књига за децу. Библиотека је 13. октобра 1966. године добила нове просторије за Дечије одељење, које је бројало 8.390 књига. У априлу 1968. године библиотека је добила диплому и новчану награду за најбољу библиотеку у Војводини, а због изузетних успеха у раду са школском децом, Културно-просветна заједница Републике Србије, издавачка предузећа и Општинска заједница образовања за Срем, поклонили су Дечијем одељењу 5.200 књига. Године 1969. библиотека Просвета пресељена је у строги центар града, у Српски дом у којем је раније био смештен хотел Парк. На Дан ослобођења града, 1. новембра 1969. било је отварање библиотеке.[2]

Библиотека Глигорије Возаровић[уреди]

Седамдесете[уреди]

Седамдесетих година дошло је до развоја индустрије и мреже културно-образовних институција у граду, мењала се интелектуална и професионална структура корисника библиотеке што је захтевало попуњавање фондова литературом уже стручне садржине. Тако је издавањем енциклопедија, лексикона, речника, књижевне критике и њиховим смештањем у нови, наменски простор основано 1969. године Научно одељење. Године 1970. библиотека је добила и нови назив Глигорије Возаревић , по књиговесцу и издавачу који је рођен у Лежимиру, селу близу Сремске Митровице. Била је члан удужења Братство осам библиотека коју су чиниле и библиотека у Цетињу, Тетову, Чачку, Мостару, Крању, Карловцима и Косову . Седамдесетих година број читалаца је био недовољан, те је почела борба за нове књиге и читаоце. Упућена су писма радним организацијама, успостављена је сарадња са синдикатима, планирано је организовање културно-уметничких и образовних приредби и предавања. гостовање познатих уметника и писаца, такмчичења за ученике средњих школа. Такође, почела је и са радом покретна библиотека. Два пута месечно књижничари су носили кофер са књигама у фабрику Митрос, радници си узимали књиге на читање и уредно их враћали. Било је активно и Дечије одељење, које је за своје читаоце организовало низ културно-образовних програма. Године 1973. библиотека је отворила прву дискотеку са намером да шири музичку кутуру. Читаоницама је на располагању била колекција од 160 музичких плоча са различитим жанровима. У децембру, 1977. године, после дугогодишњих припрема дошло је до реализовања једног од до тада највећих акција библиотеке, Библиобус - покретна библиотека. Возач – књижничар је у комбију, сваког дана по утврђеном редоследу, са одређеним бројем књига из Одељења за одрасле и Одељења за децу, обилазио месне заједнице и радне организације. На овај начин је библиотека ушла у производне хале, мензе, клубове и приближила се радницима који су постли значајан део читалачке публике.[2]


Осамдесете[уреди]

Осамдесете су за библиотеку биле године јубилеја и награда. Године 1986. обележавало се 120 година од оснивања Српске грађанске читаонице и 40 година рада у слободи. Библиотека је 1980. располагала књижним фондом од 87.654 књига. За период од 1981- 1985. радна група Савеза библиотечких радника Срема усвојила је план развоја библиотека. Договорено је да стручна литература у библиотеци у Сремској Митровици буде специјализована за области медицине, месне, шумарске, и дрвопрерађивачке области. Усвојен је предлог да се изради Централни каталог стручне литературе. У 1983. години урађена је прва ревизија књига, која је успешно одрађена, тако да је фонд износио 90.424 књига. Крајем осамдесетих година донесени су многи закони о библиотекарству, који су јасно дефинисали положај и улогу библиотекара, те се библиотека суочила са новим променама.

Zgrada biblioteke u Sremskoj Mitrovici 1.jpg

Деведесете[уреди]

Деведесете су започете обележавањем 200 година од рођења Глигорија Возаровића. Књижни фонд у библиотеци бројао је 107.902 књига. Године 1994. библиотека у Сремској Митровици постала је једна од регионалних библиотека у библиотечко-информационом систему Републике Србије. Крајем 20. века библиотека је испуњавала професионалне, уметничке, јавне и културне функције.[2]

Библиотека у 21. веку[уреди]

Сремска Митровица 16.jpg

Библиотека је, поштујући традицију из које је проникла, за свој Дан изабрала 4. фебруар, дан када је настала Српска грађанска читаоница у Сремској Митровици и први пут га обележила 2002.године. Дечије одељење је 2003. штампало Књиготеку у којој је сваког месеца обавештавло децу о новим књигама и програмима. То је био први информативни лист овог одељења. Уведен је нови програм за обраду библиотечких фондова, 24. фебруара 2005. презентован је рад и одржана обука за библиотекаре који ће радити у БИСИС програму. Тако је после МПА и ВИНАЈСИС програма, поново почело стварање нове е-базе библиотечких фондова у БИСИС-у. Године 2006. обележавало се 140 година од оснивања Српске грађанске читаонице у Митровици, а од 18. до 25. маја 2007 пола века од оснивања Дечјег одељења које је бројало 39.115 књига обрађених у БИСИС програму. Године 2008. покренут је посебан програм за тинејџере и 11. јуна отоврен је омладински кутак Зона младих. То је било физички одвојено, урбано уређено, модерно опремљено и опуштено место у читаоници Одељења за одрасле. Грађа је прилагођена потребама младих, од романа, стрипова, приручника, популарних часописа до избора музике, рачунарских програма, игара и слично. Библиотека је 2009. отворила још једној посебној групи читалаца, а то су жене са села, пошто су се удружења жена организовала у разним селима митровачке општине са циљем да се негује етно-традиција. Од 2011. године корисницима су на располагању и рачунар и интернет. Данас Библиотека по својој развијености и функцији представља једну од регионалних библиотека у библиотечко-информационом систему Републике Србије. Библиотека располаже простором од 673 m2 који је раздвојен и налази се у склопу суседних зграда. У Библиотеци ради 24 запосленa, од тога 20 библиотечких радника. Књижни фонд броји преко 120.000 књига, док је у 2015. години износио 118. 187 књига.[3]


Одељења[уреди]

Унутрашња организација следи законске одредбе.[2]

Сремска Митровица 26.jpg

Матична служба[уреди]

Према решењу Министарства за културу Библиотека обавља матичну функцију за библиотеке Срема у општинама Инђија, Ириг, Пећинци, Рума, Стара Пазова и Шид од 1961. У својој надлежности има 6 народних, 32 основношколске, 12 средњошколских и пет специјалних библиотека, у којима ради 156 библиотечких радника.

Одељење за набавку и обраду књига[уреди]

Набавља и обрађује књиге за сва одељења и огранке. У одељењу се изграђују централни, ауторски, стручни, предметни и насловни каталог. Одељење располаже књижним фондом од 52.453 књиге из области науке, уметности и књижевности, 9 дневних новина и 4 часописа које користи 4.525 уписаних читалаца. Органиѕују се књижевни сусрети, потеске вечери, трибине и изложбе у читаоници одељења. Од 2005. води инвентар и обраду у БИСИС програму.

Одељење са стручном литературом[уреди]

Читаоцима даје на коришћење у свом простору богат фонд од 10.783 наслова из свих области науке, уметности и књижевности. Намењен корисницима који се бави научно-истраживачким, студијским и публицистичким радом.

Завичајно одељење[уреди]

Чува културну баштину Општине. Сакупља и обрађује сву књижну у некњижну грађу, која се своји садржајем, местом издања или ауторством односи на територију општине. Збирка броји 1.606 књига и 39 наслова новина, часописа, магазина и недељника.

Одељење за рад са децом и омладински кутак[уреди]

Преко разноврсних облика културно-васпитних активности и књижног фонда од 46.631 књига и 8.638 сликовница кроз свет књиге и читања води децу од предшколског узраста до завршетка основне школе. У одељењу, поред изнајмљивања жељене књиге они могу да учествују у такмичењима у цртању, рецитовању, писању, квизовима, креативним радионицама или присуствују књижевним сусретима. Огранци у Босуту, Јарку, Кузмину, Мартинцима, Чалми и Шашинцима својим књижним фондовима од 38456 књига и књижевним програмима задовољавају потребе за културом деце и мештана ових села.

Одељење за популаризацију књиге[уреди]

Одељење је у сарадњи са школским и предшколским установама, невладиним организацијама, предузећима, удружењима жена и пензионера. Програм обухвата широк круг читалаца, од којих је посебно значајан програм намењен младима Зона младих, који окупља кориснике средњих школа.

Одељење за рад са одраслима и фонд стране књиге[уреди]

Садржи грађу намењену корисницима старијим од 14 година. Њима је на располагању 79.580 књига и бесплатно коришћење интернета. У Одељењу се налази и збирка старе и ретке књиге која је електорнски обрађена. Збирка броји 4.006 књига на 11 страних језика.


Огранци[уреди]

Gradski park.jpg

Библиотека има организован рад у шест села: Шашинци, Чалма, Мартинци, Јарак, Босут и Кузмин. Располажу књижним фондом од 48.113 књига и 1293. сликовнице. Укупан број чланова износи 898 читалаца.[2]

Издавачка делатност[уреди]

Годишњак библиотека Срема је стручни часопис који су библиотекари Срема покренули 1997.године.[4] Оснивањем часописа тежили су да садржај и културни живот библиотеке буде доступан широј јавности. Часопис обухвата вести о стручним активностима, вредностима легата и збирки, портрете знаменитих стваралаца, успешне програме, прати развој сремских библиотека и сл. У сарадњи са Библиотеком, часопис издаје и Подружница библиотекара Срема.[3] Подружница библиотекара Срема јесте организација библиотечких радника, која је основана 1972. године, а сам назив Продужница добија 1992. године. Подружницу чине библиотечки радници народних, школских и специјалних библиотека Срема.

Референце[уреди]

  1. ^ Стаматовић, Десанка (2011). Читалишта у Србији у 19. веку. Панчево: Градска библиотека Панчево. стр. 247. 
  2. 2,0 2,1 2,2 2,3 2,4 2,5 2,6 2,7 Петровић, Весна (2015). Године, књиге, читаоци: Српска грађанска читаоница-Библиотека "Глигорије Возаровић" (1866-2016). Нови Сад: Сајнос. ISBN 978-86-85617-21-8. 
  3. 3,0 3,1 „Библиотека Глигорије Возаровић”. Званичан веб-сајт. Архивирано из оригинала на датум 19. 04. 2017. Приступљено 13. 4. 2017. 
  4. ^ „Годишњак библиотека Срема” (Сремска Митровица : Подружница библиотекара Срема Библиотека "Глигорије Возаревић"). 1997. Приступљено 13. 4. 2017. 

Литература[уреди]

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]