Библиотека „Милутин Бојић“

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Библиотека Милутин Бојић
Library Milutin Bojic Logo.jpg
Оснивање1957.
ЛокацијаБеоград
 Србија
Координате44°48′44″ СГШ; 20°28′17″ ИГД / 44.812248° СГШ; 20.471257° ИГД / 44.812248; 20.471257
Врстајавна библиотека
ДиректорЈовица Кртинић
Превозаутобус 23, тролејбуси 28,41
АдресаИлије Гарашанина 5, Београд
Веб-сајтБиблиотека Милутин Бојић

Библиотека Милутин Бојић је основана Решењем Народног одбора општине Палилула, број: 0111/41, од 16. октобра 1957. године као Централна библиотека општине Палилула под називом Народна библиотека „Милутин Бојић“, а „са циљем да пропагира и приближава књигу народу и, на тај начин, васпитава народне масе и подиже њихов културни ниво у духу напредних идеја, да прикупља, обрађује и чува библиотечку грађу..."

О Библиотеци[уреди]

Библиотека је правно лице уписано у регистар код Окружног привредног суда у Београду под бројем: УС 1482/73, од 27.12.1974. године.[1]

Библиотека Милутин Бојић је самостална библиотека, односно није у систему Библиотеке града Београда, с обзиром да запослени на референдуму одржаном 1988. нису прихватили `Самоуправни споразум о удруживању у Библиотеку града Београда".

Оснивач Библиотеке „Милутин Бојић“ је Град Београд.[2]

Огранци библиотеке[уреди]

Данас, Библиотека Милутин Бојић има следећу организациону структуру:

„Матично одељење", Илије Гарашанина 5;

Огранци:

  • „Хаџипоповац", Приморска 22;
  • „Стара Карабурма", Вишњичка 50;
  • „Ново насеље", Патриса Лумумбе 43;
  • „Маријана Грегоран", одељење обраде и класификације књига, Салвадора Аљендеа 18;
  • „Перо Ћетковић", Пере Ћетковића 10;
  • „Дунавски венац", Зрењанински пут 44;
  • „Котеж", Трајка Грковића 5;
  • „Борча", Косте Манојловића бб;
  • „Овча", Михаила Еминескуа 78;
  • „Падинска скела", Тржни центар бб.


Завичајно одељење[уреди]

У оквиру Матичног одељења формирано је завичајно одељење са циљем да прикупља, обрађује и чува библиотечку грађу везану за песника Милутина Бојића и Градску општину Палилула.

Рукопис песме „Плава гробница"[уреди]

2014. приликом чишћења једног од сефова библиотеке у необележеној фасцикли пронађен је оригинални рукопис песме Плава гробница. С обзиром на то да је хартија била у „начетом" стању, стручњаци Народне библиотеке Србије обавили су рестаурацију и тако заштитили ову јединствену грађу непроцењиве вредности која је сада највреднији део завичајне збирке.

Изложба 100 година Плаве гробнице[уреди]

Поводом стогодишњице смрти песника Милутина Бојића 8. новембра 2017. године у атријуму Народне библиотеке Србије отворена је изложба „100 година Плаве гробнице" ауторке Олге Јечменице. Изложба је била представљена у Крушевцу, Обреновцу и Панчеву.

Одељење библиотека целина и легата[уреди]

Библиотека „Милутин Бојић“ установила је 2017. године одељење библиотека целина и легата, у којем се чува књижна заоставштина угледних јавних делатника коју су они или њихови наследници даривали нашој установи. Библиотека има следеће легате:

Библиотека је формирала посебан каталог легата.

Одељење за дигитални развој[уреди]

Од марта 2014. године библиотека почиње процес дигитализације и унапређивања рада у дигиталном окружењу. Крајем године представљена је и дигитална библиотека које је једна од првих која је применила прилагодљив веб дизајн. Објављује е-збирку поезије Милутина Бојића, формира специјализоване е-каталоге, поставља једну од првих претраживих дигиталних библиотека. Постаје активни члан заједнице која развија софтвер отвореног кода. Дигитална завичајна збирка постављена је на платформи РесКарта.

Референце[уреди]

  1. ^ „Библиотека Милутин Бојић. Званичан сајт града Београда. Приступљено 04. 11. 2018. 
  2. ^ „Библиотека "Милутин Бојић". Приступљено 02. 11. 2018. 

Спољашње везе[уреди]