Бива (инструмент)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Бива

Бива (琵琶?) је традиционални јапански жичани инструмент, облика лауте кратког врата, богато декорисана орнаментима. Обично се користила за наративно певање и усмено преношење прича и митова. Бива је такође одабрани инструмент шинтоистичке богиње Бензајтен (богиња музике, елоквенције, поезије и образовања).

Тешко је тачно утврдити када је бива донесена у Јапан; неки научници тврде да води порекло још из Кофун периода (250-538 н.е.). Други опет сматрају да постоји могућност да је бива донесена током владавине цара Кинмеј, од стране слепих будистичких монаха познатих под именом мосо. Ови мосо монаси се спомињу и као извођачи на Кјушу-у током VII века, као и на царском двору током VIII века. Из ових записа се може закључити да је бива стигла у Јапан мало пре Нара периода (710-784) из династије Хан, где се звала пипа (琵琶). Убрзо постаје витални део гагаку тј. тогаку, музичког жанра и стила плесања са двора династије Танг. Током Едо периода се спомињу још и бива боши (琵琶法師) - бива монаси; будистички монаси који су зарађивали сталним путовањима по Јапану, рецитујући приче, историјске догађаје, легенде и митове уз хејкјоку (平曲) музику, свирану на биви.

Врсте инструмента бива[уреди]

Колекција изложених бива у јапанском музеју.
Трзалице за чикузен (лево) и сацума биве (десно).

Класична бива[уреди]

  • Гагаку бива (雅楽琵琶) - велика и тешка бива са четири жице и орнаментима, коришћена искључиво за гагаку, названа још и гаку бива(楽琵琶); не користи се за пратњу певања за разлику од хејке биве.
  • Гогенбива (五絃琵琶) - ова врста танг биве се користила и на јапанском и кинеском двору у оквиру гагаку, с тим што је нестала из употребе након стандардизације царског оркестра током касног X века. Не треба је помешати са веома сличном петожичаном и модерном варијантом биве - чикузен бива.
  • Мосо бива (盲僧琵琶) - садржи четири жице, и коришћена је за свирање будистичких мантри и песама. такође личи на чикузен биву, само што има уже тело.

Средњовековна бива[уреди]

  • Хејке бива (平家琵琶) - има четири жице и користила се за певање Хејке моногатари.
  • Сацума бива (薩摩琵琶) - има четири жице и потиче из области Сацума (префектура Кагошима) на Кјушу. Модерне биве за савремене композиције неретко имају и дупле жице.

Модерна бива[уреди]

  • Чикузен бива (筑前琵琶) - садржи четири или пет жица и постје популарна захваљујући Тачибана Сатосада, током Меиџи периода.
  • Нишики бива (錦琵琶) - садржи пет жица и постје популарна захваљујући Сујто Кинџо.

Музички правци[уреди]

  • Хогаку (邦楽) - је традиционална јапанска музика, и обично се односи на музику од XVII до XIX века уз честу пратњу вокала.
  • Гагаку (雅楽) - је јапанска царска музика или елегантна музика и односи се на музику пренешену из Кине и Кореје у Јапан током VI и VII века, свирану на царском двору, храмовима и светилиштима; дели се на стару музику (пре династије Танг) и нову музику (после династије Танг). Стара и нова музика се даље деле на музику левице (左楽 - Танг порекла) и музику деснице (右楽 - корејског порекла).
  • Шомјо (声明) - будистичко појање, обично извођено од стране мушког хора од почетка IX века.

Референце[уреди]

  • ALM Records ALCD-76