Бигл зечар
| Бигл зечар
| ||||||
|---|---|---|---|---|---|---|
| Земља порекла | ||||||
 Француска
| ||||||
| Класификација и стандарди | ||||||
|
Бигл зечар (фр: beagle-harrier) је гонич пореклом из Француске. Пас је средње величине, између 45 и 50 цм, а тешки су између 19 и 21 кг.[1]
Историја[уреди | уреди извор]
Бигл зечар је узгајан у Францској у 19. веку. Угајани су за лов на зечеве и јелене у чопору. Историја ове пасмине прилично је непозната, стога се сматра да је бигл зечар највероватније настао укрштањем бигла и зечара или представља средишњу тачку између ове две пасмине. Међународна кинолошка федерација је ову расу признала 1974. године, а уједињени кинолошки савез је ову расу признао 1996. године. Данас се ова раса тешко може наћи у Француској, а још ређе у другим државама.[2]
Карактеристике пса[уреди | уреди извор]
Нарав[уреди | уреди извор]
Бигл зечар је послушан пас који ужива у друштву својим власника и чланова породице. Добро се слаже са децом и другим кућним љубимцима, укључујући и друге псе у породици, ако је на време извршена социјализација. С обзиром да је у питању гонич и ловачки пас, привлаче га разни мириси, па чак може доћи до тога да побегне ако га привуче мирис или траг. Током играња ловачких игара показивање ревност и енергију. Бигл зечар је одан, миран и опуштен и све га ово чини добрим породичним љубимцем. Међутим, због своје ревности, више им одговара рурално подручје и предграђе у поређењу са градовима.[3]
Општи изглед[уреди | уреди извор]
Лобања је истински широка и прилично пространа. Усне покривају доњу вилицу. Очи су добро отворене, тамне боје. Уши су кратке и средње широке. Усађене у висини линије очију. У средњем делу благо заобљене, падају равно на лобању и уврћу се у доњем делу у благи овал. Длака је прилично дебела, није прекратка али погегла. Бигл зечар је тробојан (лавља боја са црним седлом и бела), при чему седло није од великог значаја, са више или мање јакопламеном бојом. Може бити такође сив, тробојна (сиво или бело) сив пас.[4]
Нега и здравље[уреди | уреди извор]
Средње и велико ограђено двориште оптимално је за бигл зечара. Потребна му је активност како би се избегла лењост и деструктивно понашање. Трчање, шетање и играње се мора редовно спроводити. Што се тиче неге, потребна му је минимална нега. Купати га само када се испрља како би не би изгубио природна уља коже. Проверавати и чистити уши и очи на недељном нивоу како би се избегле инфекције. Што се тиче здравље, дисплазија кука је једини здравствени проблем који погађа бигл зечаре.[5]
Животни век ове пасмине је од 12 до 14 година.[6]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Бигл зечар - Цена, нарав и животни век”. Dogbreedslist.info (на језику: енглески). Приступљено 2022-05-29.
- ^ „Стандарди раса: Бигл зечар”. Уједињени кинолошки савез (на језику: енглески). Приступљено 2022-05-29.
- ^ „Бигл зечар - Информације, нарав, дресура, штенад, фотографије”. 101DogBreeds.com (на језику: енглески). 2016-07-05. Приступљено 2022-05-29.
- ^ „Бигл зечар”. Кинолошки савез Републике Србије (на језику: српски). Приступљено 2022-05-29.
- ^ „Бигл зечар - Историја, нарав, нега, дресура, исхрана и фотографије”. globaldogbreeds.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-05-29.
- ^ „Животни век бигл зечара”. Животни век паса (на језику: енглески). Приступљено 2022-05-29.