Манастир Свети Јован Бигорски

Из Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Бигорски манастир)
Манастир Свети Јован Бигорски
Бигорский монастырь.jpg
Основни подаци
Држава  Република Македонија

Манастир Свети Јован Бигорски је један од најзначајнијих верских и културних објеката у Македонији. Посвећен је светом Јовану Крститељу и потиче из 11. века.

Налази се на северозападу Републике Македоније, поред магистралног пута Дебар - Гостивар, лежи на падинама планине Бистре, на обали реке Радике између села Ростуше, Велебрдо, Битуше и Требишта.

Историја манастира[уреди]

Манастир на старој разгледници

Према летопису манастира из 1833. године, цркву је изградио 1020. године Јован I Дебранин, први архиепископ Охрида (1018 – 1037). Турци Османлије су порушили манастир у 16. веку. Манастир је обновио игуман Иларион 1743. године. Он је изградио и неколико конака за монахе.

Један век касније, у периоду 1812-1825 за време игумана Арсенија (1807—1838) из оближњег села Галичник, битно је проширен манастир.[1]

Једно од највреднијих манастирских уметничких блага је дрвени иконостас којег су израдили домаћи мајстори у периоду од 1829-1835 године. За овај иконостас важи да је један од најлепших и највреднијих кипарских дела Византијске уметности у Македонији. За икону са ликом светог Јована која је датирана у 1020. годину, верници тврде да има чудотворне исцелитељске моћи.

Игуман манастира архимандрит Харитон је 4. марта 1889. године у писму председнику Друштва Свети Сава написао:

Викицитати „Манастир Св. Јован „Бигорски” постоји на реци Радици, у Дебарској, на јужном шареном огранку. Он је задужбина српских краљева и царева, у колико нам стари причају, а зна се и по томе што се из поменика види , да су поклоници и приложници све сами околни Срби. Овом манастиру чинили су поклоне и милостињу и сви владаоци обновљене Србије. Њихова звона и данашњи дан својим гласом предсказују нам спасење и храбре нас на издржавање и трпљење до онога суђенога часа кад нам буде синуло чисто и јасно наше старо српско сунце.[2]

Најзад, да не бих много зборио и наше љуте ране озлеђивао, једном речју да потврдим: што су Дечани у северној Старој Србији, то је Св. Јован „Бигорски” у јужној Старој Србији.

У овом манастиру има нас калуђера преко 20, а још више сиротиње и слабих људи. Управо, ово је и црква и болница и богословија. За издржавање оваквог манастира треба да има повећих прихода, а оно, и што има више се изда Турцима и разним потурицама само да нас сачувају од већих зликоваца но што су они.

Па ради тога ме је братство изабрало и упутило овамо да колико толико помоћи приберем код слободне наше браће за шта имам и одобрење од надлежне власти. Ради тога ево пријављујем се и Друштву Св. Саве, да за наш манастир зна, да се о њему води мало већа брига, као што је о њему водио и први ослободилац Подунавске Србије неумрли Милош Т. Обреновић и на чију је реч султан издао ферман манастиру да Милошева звона слободно звоне.

Братство је наше чуло за Друштво Св. Саве и његову високу и свету идеју, па се тврдо нада да ће и нас наш општи покровитељ Св. Сава благословом својим обрадовати и дати нам духа и помоћи на даље трпљење.[3]

Манастирска црква је изграђена од туцаног камена - бигора, па се верује да се по томе и назива Биогорски. [4]

Данашњи манастирски комплекс састоји се од манастирске цркве, гробнице (костурнице) која се налази поред цркве, одбрамбене куле-звоника, зграде за боравак монаха и новоизграђеног дела за боравак гостију.

Извори[уреди]

Литература[уреди]

  • Васиљевић Хаџи, Јован (1936). Споменица Друштва Светога Саве, 1886-1936. Београд. 

Спољашње везе[уреди]