Пређи на садржај

Биг Пан

С Википедије, слободне енциклопедије
Биг Пан
Лични подаци
Пуно имеКристофер Ли Риос
Друга именаБиг Панишер
Датум рођења(1971-11-10)10. новембар 1971.
Место рођењаЊујорк, Њујорк, САД
Датум смрти7. фебруар 2000.(2000-02-07) (28 год.)
Место смртиВајт Плејнс, Њујорк, САД
Занимање
  • репер
  • текстописац
  • глумац
СупружнициЛајза Риос
Деца3
Музички рад
Активни период1995—2000.
Жанрхип-хоп
Издавачке кућеЛауд рекордс
Остало
Повезани чланциТерор сквад
Потпис

Кристофер Ли Риос (енгл. Christopher Lee Rios; Њујорк, 10. новембар 1971 — Вајт Плејнс, 7. фебруар 2000), познат по уметничком имену Биг Пан (Big Pun; скраћено од Биг Панишер), био је амерички репер и текстописац порториканског порекла.[1][2] Биг Пан је био познат по технички сложеном реповању, контроли даха, алитерацији и употреби унутрашњих и вишесложних рима. На сцени се појавио раних деведесетих година 20. столећа као андерграунд репер из њујоршког Бронкса, а шире признање стекао је у другој половини деведесетих сарађујући с Фат Џоом и групом Терор сквад.

Биг Пана је првобитно открио Фат Џо када се појавио на његовом албуму Jealous One's Envy (1995). Године 1997. Биг Пан је потписао уговор с издавачком кућом „Лауд рекордс” као соло извођач, а потом објавио свој дебитантски студијски албум Capital Punishment (април 1998), који је номинован за Греми. Албум је наишао на позитиван пријем и достигао пето место на листи Билборд 200, а Биг Пан је постао први латиноамерички соло репер чији је албум добио платинасти сертификат.[3]

Рани живот

[уреди | уреди извор]

Кристофер Ли Риос је рођен у Бронксу, у граду Њујорку, од родитеља порториканског порекла. Одрастао је у Јужном Бронксу и имао је најмање две сестре и једнога брата.[4][5] Редовно је играо кошарку и тренирао бокс.[4]

Са 15 година напустио је мајчину кућу и једно време био бескућник.[6] Касније је добио велику одштету од градске администрације због несреће из 1976. године, када је сломио ногу играјући се у небезбедном парку.[7] Део тог новца искористио је да са супругом Лајзом, својом средњошколском љубави, започне заједнички живот у новој кући.

Риос се током живота суочавао с психичким проблемима и проблемима с телесном тежином. Према биографским приказима, између 18. и 21. године добио је приближно 60 килограма, достигавши око 140 кг, што је утицало на његово здравље.[4][6]

Каријера

[уреди | уреди извор]

Током касних 1980-их је почео да пише реп текстове. Касније је формирао андерграунд групу Фул-а-клипс с Лирикал Асасином, Џокер Џемзом и Тумом. Риос је с том групом направио неколико демо песама које никада нису објављене. Почетком 1990-их користио је псеудоним Биг Мун Дог (Big Moon Dawg).[8] Риос је 1995. званично постао Биг Панишер. Те године је и упознао колегу Фат Џоа, који је такође Порториканац, који га је позвао да гостује у песми „Watch Out” с његовог албума Jealous One's Envy (1995). То гостовање, као и учешће у песми „Off the Books” групе Битнатс, допринело је његовој препознатљивости.

Capital Punishment (1997—1998)

[уреди | уреди извор]

Године 1997. Биг Пан је почео да снима песме за свој деби студијски албум Capital Punishment. Раније те године, Шон Си, сарадник продуцента Нобадија, искористио је свој посао у издавачкој кући „Лауд рекордс” да Биг Пану представи Нобадијеву музику.[9] Импресиониран, репер је ангажовао Нобадија да ремиксује песму „I'm Not a Player”.[9] Ремикс под називом „Still Not a Player”, на којем гостује певач Џо, постао је Биг Панов први велики мејнстрим хит и важан успех за продуцента Нобадија.[10][9] Године 1998. објављен је албум Capital Punishment, први албум латиноамеричког соло репера који је добио платинасти сертификат[3] и достигао пето место на листи Билборд 200. Албум је номинован за Греми у категорији најбољег реп албума.

Сараднички албум с Терор сквадом (1999–2000)

[уреди | уреди извор]

Биг Пан је постао члан Терор сквада, групе репера са седиштем у Њујорку коју је основао Фат Џо и у којој су били и некадашњи чланови групе Фул-а-клипс. Терор сквад је 1999. објавио дебитантски албум The Album. Албум није постигао већи комерцијални успех, али је послужио као основа за самосталне пројекте чланова групе.

Здравствени проблеми и смрт

[уреди | уреди извор]

Риос се годинама борио с гојазношћу, уз коју су се у биографским приказима помињали и психички проблеми.[11] Са 18 година имао је 82 кг, а са 22 године око 140 кг. Током 1990-их његова телесна тежина знатно је варирала.[11] Године 1999. укључио се у програм мршављења при Универзитету Дјук и изгубио 36 килограма. Међутим, напустио је програм пре завршетка и поново добио на тежини.[11] Његова тежина била је честа тема разговора с пријатељима, па је, према извештајима, избегавао да једе у њиховом присуству.[11]

Дана 5. фебруара 2000. године Риос се повукао с планираног наступа с колегама Хиспаноамериканцима Фат Џоом и Џенифер Лопез у емисији Уживо суботом увече због здравствених проблема. Два дана касније, док је боравио у хотелу са својом породицом у Вајт Плејнсу, доживео је тешке здравствене проблеме повезане са срчаном инсуфицијенцијом, те је пребачен у болницу, у којој је преминуо са 28 година. Према тадашњим извештајима, имао је око 317 кг у тренутку смрти.[12][13] Иза Риоса је остала супруга Лајза и њихово троје деце:[14] Стар, Ванеса и Кристофер Млађи, који је доцније постао репер.[15]

Постхумна дела и заоставштина

[уреди | уреди извор]

Други албум Биг Пана Yeeeah Baby довршен је после његове смрти, објављен је у априлу 2000. Достигао је треће место на листи Билборд 200 и добио статус златне плоче у року од три месеца од објављивања. Постхумни компилацијски албум Endangered Species објављен је у априлу 2001. године. Обухватио је његове најпознатије песме, раније необјављени материјал, гостовања и ремиксе. Албум је достигао седмо место на листи Билборд 200, али је био комерцијално мање успешан од прва два. На постхумном албуму Ноторијуса Б. И. Џија Duets: The Final Chapter (2005) налази се песма „Get Your Grind On”, у којој су коришћени снимци Биг Пана, а гостују и Фат Џо и Фривеј.[16] Песма почиње снимком радио-интервјуа у којем Биг Пан говори о дуету с Бигијем.[17] Панови стихови су такође били објављени у песми „Bring 'Em Back” с другог албума Терор сквада True Story (2004) у којој се појављује и постхумни снимак репера Биг Ела.

Почетком маја 2001. Градско веће Града Њујорка је одбило планове и жељу становника да се један део кварта Роџерс Плејс преименује у знак почасти према Биг Пану. Они су одлуку описали да им се не свиђа вулгарност у хипхоп песмама извођача, као и референце на насиље и делање дроге.[18]

Други постхумни албум планирао је да објави „Сони” 2006, али је одложено због спора с продуцентом Џоном „Желибин” Бенитезом који је био власник права за објављивање многих песама с тог албума.[19] У јуну 2005, Лајза Риос, његова жена, ставила је на интернет акуцију Биг Панов пригодни медаљон (кајлу) Терор сквада вредности сто хиљада долара, наводећи као разлог финансијске потешкоће због тога што није примила никакав новац од продаја права за објављивања Панових албума и песама, иако му је законска супруга.[20]

Дана 22. марта 2021. године раскрсница улица Ист Фордам роуд и Гранд конкорс у Бронксу добила је име „Биг Пан плаза” у његову част. Свечаности су присуствовали чланови породице, пријатељи и локални политичари.[21]

Дискографија

[уреди | уреди извор]

Студијски албуми

[уреди | уреди извор]

Албуми с групом Терор сквад

[уреди | уреди извор]

Компилацијски албуми

[уреди | уреди извор]

Синглови

[уреди | уреди извор]
Наслов Датум објављивања Позиције на листама[23] Албум
САД САД R&B САД реп
„I'm Not a Player” 1997 57 19 3 Capital Punishment
„Still Not a Player” с Џоом 1998 24 6 13
„You Came Up” (гостује Нореага) — 49 43
„It's So Hard” (гостује Донел Џоунс) 2000 75 19 11 Yeeeah Baby
„100%” (гостује Тони Саншајн) — 64 —
„How We Roll” (гостује Ашанти) 2001 — 53 16 Endangered Species
„Lyrically Fit (The Bigger They R)” (гостује Крис Риверс, Кормега, Шакил О’Нил и Easy Mo Bee) 2014 — — — Bronx Legends Never Die (ЕП)
Наслов Датум објављивања Позиције на листама Албум
САД САД R&B САД реп
„Firewater” (Фат Џо; гостују Биг Пан, Рејквон и Армагедон) 1996 — — — Endangered Species
„Off the Books” (Битнатс; гостују Биг Пан и Кјубан Линк) 1997 86 52 12 Stone Crazy
„Some 1 2 Hold” (Вероника; гостују Биг Пан и Кјубан Линк) — 101 — Rise
„Western Ways Part II” (Делинквент хебитс; гостују Биг Пан и Џуџу) 1998 — 102 — Here Come the Horns
„I'll Be Around” (Рах Сан; гостују Биг Пан и Дјус) 125 89 30 It's Not a Game
„Bet Ya Man Can't (Triz)” (Фат Џо; гостују Биг Пан, Кјубан Линк и Трипл Сејс) — 54 37 Don Cartagena
„From N.Y. to N.O.” (Мистер Серв-Он; гостује Биг Пан) 1999 — — — Da Next Level
„On Point” (Хеви Ди; гостују Ејтбол и Биг Пан) — — — Heavy
„Symphony 2000” (Трак; гостују Биг Пан, Кул Џи Реп и КРС-Уан) 1999 — — 35 Неалбумски сингл
„Feelin' So Good” (Џенифер Лопез; гостују Фат Џо и Биг Пан) 2000 51 44 — On the 6
Наслов Датум објављивања Режија
„I'm Not a Player” 1997 Давид Перез Шади
„Twinz (Deep Cover '98)” 1998 Крис Робинсон[24]
„Still Not a Player” Дарен Грант[25]
„You Came Up”
„It's So Hard” 2000 Крис Робинсон[24]
„100%”
„How We Roll” 2001

Филмографија

[уреди | уреди извор]
Година Наслов Улога Напомене
1998 Moesha Биг Пан Потписан као Биг Панишер
1999 Thicker Than Water Пани
Urban Menace Кроу
Whiteboyz Дон Флип Кру Непотписан
2000 Boricua's Bond Биг Пан Потписан као Биг Панишер; постхумно
2002 Big Pun: Still Not a Player Биг Пан Архивски снимци; постхумно
Big Pun Live Биг Пан
2008 Big Pun: The Legacy Биг Пан
2010 Big Pun's Legacy: The Lost Files Биг Пан

Награде и номинације

[уреди | уреди извор]
Година Номинован рад Награда Исход
1999. Capital Punishment Најбољи реп албум Номинован[26]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ The Source: The Magazine of Hip-hop Music, Culture & Politics. Source Publications, Incorporated. 2000. стр. 235. Архивирано из оригинала 8. 11. 2020. г. Приступљено 9. 8. 2017. 
  2. ^ „Big Pun”. Biography.com. 9. 8. 2017. Архивирано из оригинала 10. 8. 2017. г. Приступљено 9. 8. 2017. 
  3. ^ а б „Gold & Platinum - Big Pun”. RIAA. Архивирано из оригинала 24. 9. 2015. г. Приступљено 15. 8. 2010. 
  4. ^ а б в „It's So Hard: Big Pun's Widow Liza Rios Speaks on His Life, Death, and Legacy - Mass Appeal”. 3. 4. 2015. Архивирано из оригинала 1. 12. 2017. г. Приступљено 22. 11. 2017. 
  5. ^ Valdes, Mimi (август 1998). „Pound for Pound”. Vibe. 6 (8): 108—111. Архивирано из оригинала 31. 12. 2013. г. Приступљено 21. 10. 2016. 
  6. ^ а б „The Rise And Fall of Big Pun”. 13. 4. 2015. Архивирано из оригинала 1. 12. 2017. г. Приступљено 22. 11. 2017. 
  7. ^ „Big Pun”. DeadPoetz.com. Архивирано из оригинала 25. 4. 2012. г. Приступљено 19. 10. 2011. 
  8. ^ Stavans, Ilan (29. 7. 2014). Latin Music: Musicians, Genres, and Themes. ABC-CLIO. стр. 332. ISBN 9780313343964. Архивирано из оригинала 6. 3. 2016. г. Приступљено 20. 2. 2015. 
  9. ^ а б в „Interview With Knobody”. HitQuarters. 27. 9. 2005. Архивирано из оригинала 19. 4. 2012. г. Приступљено 1. 7. 2010. 
  10. ^ „Capital Punishment — Big Pun”. MusicBrainz (на језику: енглески). Приступљено 2026-11-02. 
  11. ^ а б в г „Big Punisher Weighed 700 Pounds, Had Enlarged Heart”. SonicNet. 8. 2. 2000. Архивирано из оригинала 2. 3. 2000. г. Приступљено 17. 11. 2017. 
  12. ^ „Rapper Christopher 'Big Pun' Rios, 28”. The Washington Post (на језику: енглески). Associated Press. 2000-02-09. Приступљено 2026-11-02. 
  13. ^ Pareles, Jon (9. 2. 2000). „Christopher Rios, 28, Rapper Recorded Under Name Big Punisher”. The New York Times. Архивирано из оригинала 14. 5. 2009. г. Приступљено 20. 12. 2008. 
  14. ^ „Star Rios (Big Pun's Daughter) - The First Born (Documentary)”. DoggieDiamondsTV. 30. 12. 2016. Архивирано из оригинала 1. 8. 2019. г. Приступљено 2. 11. 2019. 
  15. ^ Harling, Danielle (5. 6. 2013). „Chris Rivers”. Hiphopdx.com. Архивирано из оригинала 17. 10. 2014. г. Приступљено 31. 7. 2014. 
  16. ^ „The Final Chapter (CD)”. Warner Music Australasia Store (на језику: енглески). Приступљено 2026-11-02. 
  17. ^ Juon, Steve (20. 12. 2005). „Notorious B.I.G: Duets: The Final Chapter”. RapReviews.com. Архивирано из оригинала 16. 1. 2009. г. Приступљено 20. 12. 2008. 
  18. ^ Cardwell, Diane (2. 5. 2001). „Bronx: No Street For Big Pun”. The New York Times. Архивирано из оригинала 2. 1. 2014. г. Приступљено 20. 12. 2008. 
  19. ^ Petipas, Jolene (5. 7. 2006). „Producer Delays Release of New Big Pun Album”. SOHH.com. Архивирано из оригинала 17. 7. 2006. г. Приступљено 17. 11. 2017. 
  20. ^ Cherry, Carl (29. 6. 2005). „Big Pun's Terror Squad Medallion on Sale at eBay for Diddely”. SOHH.com. Архивирано из оригинала 9. 9. 2006. г. Приступљено 5. 5. 2018. 
  21. ^ Ismael Ruiz, Matthew (22. 3. 2021). „Big Pun Honored With Bronx Street Corner”. Pitchfork. Приступљено 27. 3. 2021. 
  22. ^ „The Legacy: The Best of Big Pun”. Legacy Recordings (на језику: енглески). Приступљено 2026-11-02. 
  23. ^ „Big Punisher > Charts & Awards > Billboard Singles”. allmusic. Архивирано из оригинала 8. 11. 2020. г. Приступљено 15. 7. 2009. 
  24. ^ а б „Chris Robinson”. MVDBase.com. Архивирано из оригинала 12. 2. 2010. г. Приступљено 17. 5. 2010. 
  25. ^ Grant, Darren (director); Big Pun (performer); Joe (performer) (2000). Still Not a Player (Music video). Loud Records. Архивирано из оригинала 1. 1. 2014. г..  Звучни запис
  26. ^ „CNN - 41st annual Grammy nominees - January 5, 1999”. Архивирано из оригинала 1. 5. 2017. г. Приступљено 3. 3. 2017. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]