Бизерта

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Бизерта
بنزرت
Bizerte port.jpg
Лука Бизерта
Административни подаци
Држава  Тунис
Вилајет Вилајет Бизерта
Становништво
Становништво
 —  114.371
 — густина 3.363,85 ст./km2
Географске карактеристике
Координате 37°14′43″ СГШ; 9°47′29″ ИГД / 37.2454° СГШ; 9.7915° ИГД / 37.2454; 9.7915Координате: 37°14′43″ СГШ; 9°47′29″ ИГД / 37.2454° СГШ; 9.7915° ИГД / 37.2454; 9.7915
Ндм. висина 33 м
Површина 34 км2
Бизерта на мапи Туниса
Бизерта
Бизерта
Бизерта на мапи Туниса
Веб-сајт
commune-bizerte.gov.tn

Бизерта (арапски: بنزرت‎, француски: Bizerte) је град на крајњем северу Туниса. Главни је град истоименог вилајета и најсевернији град у Африци. У њему живи 114.371 становника.

Град је познат по лепим плажама и шумама. Туристичка сезона траје целе године.

Географија[уреди]

Бизерта је лука на обали Средоземног мора, близу острва Сардинија и Сицилија. Удаљена је 66 километара од града Туниса и 15 километара од рта Блан, најсеверније тачке Африке.

Историја[уреди]

Бизерту су основали су Феничани око 1100. године п. н. е. као своју трговачку испоставу. Током Пунских ратова град је био под утицајем Картагињана. Римљани су овај град звали латински: Hippo Zarytus. Када су тријумфовали у рату, разорили су град и препустили га савезницима из града Утика. Тиме је окончана 900 година стара историја пунске власти у овом региону.

Арапи су за време свог ширења на запад освојили овај град и дали му данашње име. Од средине 11. века овде се појавио ратнички племенски савез Бану хилал који је оставио јак утицај у култури. У 12. веку Бизерта је постала аутономна провинција.

До 19. века Бизерта је била стециште гусара. Због стратешки важног положаја Француска је 1880. године окупирала Бизерту и саградила поморску базу.

Српска војска у Бизерти током Првог светског рата[уреди]

У француској војној бази у Бизерти био је смештен део српске војске који је током Првог светског рата повукла из Србије. Ту су војници лечени и реорганизоване њихове јединице. Први војници су стигли почетком 1916, а последњи контингент је напустио Бизерту 1919. У спомен костурници на хришћанском гробљу у Бизерти сахрањено је 833 српских војника и официра[1].

Историја од Другог светског рата[уреди]

Око војне базе у Бизерти су се 1943. у тешким борбама сукобиле немачке и америчке трупе. После проглашења независности Туниса 1956. Француска је задржала контролу над Бизертом. Тунишани су блокирали и напали град 1961, на шта је Француска одговорила слањем 7000 падобранаца. Бивша колонијална сила је коначно напустила Бизерту 15. октобра 1963.

Становништво[уреди]

Популација (ист.)
Год.Поп.± %

Партнерски градови[уреди]

Референце[уреди]

Спољашње везе[уреди]