Билине (књижевност)

Из Википедије, слободне енциклопедије

Билине (рус. Были́ны), (у српској књижевности - епске народне песме), у руској књижевности представљају херојско-патриотске песме-сказања, у којима се говори о подвизима богатира, и оне показују живот Старе, Кијевске Русије 9. — 13. века. Оне су вид усменог народног стваралаштва, којем је карактеристичан песничко-епски начин одраза стварности. Основни сиже билине, представља неки херојски догађај или значајна епизода руске историје (отуда народни назив "былины" — «ста́рина», који подразумева да се догађај, о ком се говори, десио у прошлости).

Билине су, по правилу, написане тонским стихом са два-четири акцента.

Термин «билине» први уводи Иван Сахаров у зборнику «Песме руског народа», 1839. Он је овај назив предложио, ослањајући се на изразе «по билинама», који се појављују у делу «Слово о Игоровом походу», што је значило «према (по) чињеницама».

Порекло[уреди]

Први и најстарији жанр херојског епа су билине. У летописима и билинама спомињу се места: Кијев, Чернигов, Суздаљ, Новгород. У билинама се говори о политичким везама и трговини с Византијом, Блиским истоком, Индијским царством. Спомињу се историјске личности, које се често спомињу и у летописима (Иља Муромец, Аљоша Попович, Добриња Никитич, три најпознатија руска богатира).

Билине су херојски еп Кијевске Русије настао у кнежевској епоси, у периоду промене старог погледа на свет. То се види у садржајима билина: постоје 2 погледа на свет – митолошки и хришћански.

Неке личности билина имају особине старих словенских божанстава: Иља Муромец има карактеристике Перуна, бога-громовника, Микула Сељанович бога-орача, кнез Владимир Дажбога, бога-Сунца.

Конкретне историјске личности билина имају особине митских хероја. Нпр. Иља Муромец сам побеђује непријатељску војску, побеђује митско биће – Соловја-разбојника, може да прође кроз непроходну шуму, једном руком чупа храстове, а другом прави мостове.

Билине су с бајкама најстарији руско-украјински еп где је сачуван митолошки поглед Старих Словена. И у билинама с елементима бајки преовлађује историјска реалност: тачно се наводи место догађаја, имена кијевских кнежева и њихових наследника, а сваком се приписују подвизи. Садржај билина се поклапа с подацима из летописа о делатности и личном животу неког кнеза.

Билине су епско-историјска дела већ доста раширена у кнежевско време. У њима се спомињу историјски догађаји и личности Руси 10.-14. в., што потврђују летописи и документи тог доба.

Жанр[уреди]

И пре писмености у Руси има богатог усменог народног стваралаштва: обредне песме, приче, лирска и епска поезија. Посебне су епске песме – билине', извођене уз музику у рецитативу.

У билинама је приказана историјска судбина Руси. Песме су посвећене историјским догађајима и личностима. јунак билина је Иља-Муромец, сељански син, идеал војника-патриоте који штити земљу, сирочад и удовице, сиромашне, не желећи награду. Неки су реалне историјске личности.

Билине су повезане с народном обредном поезијом (коледарске, свадбене песме) и мотивима легенди. Композицијски је свака билина подељена на 3 дела: почетак, излагање и завршетак. Карактеристике билина чини епитет, поређење, паралелизам, метафора. Билине ствара и изводи народ, односно најталентованији људи из народа тзв. певачи-приповедачи. Најпознатији су Бојан и Митус.

Циклуси епоса билина[уреди]

  • У митолошком циклусу има сижеа бајки, митских бића. Централна личност је Волга (син Змаја по очевој линији и поседује натприродне моћи). Без обзира на те елементе билина, сви догађаји из њих имају историјску основу. Име „Вольга» се односи на кнеза Олега и кнегињу Олгу, а поход Волге у Индијско царство је у ствари поход на Константинопољ 907. г.
  • Више историјске реалности има у билинама Кијевског циклуса. Хронолошки је први херој ту Добриња Никитич. У летописима се спомиње да се кнегиња Олга после смрти мужа сурово осветила Древљанима: убила им кнеза, а његову кћи Малушу је узела за кључарницу.
  • У билинама Галичко-Волињског циклуса има паралела с билинама Кијевског циклуса. «Билина про Дунай» је о најистакнутијем кнезу Волињске кнежевине - Владимиру Васиљковичу.
  • Билине Новгородског циклуса се разликују по уметничком уређењу. Настале су касније и изражавају трговачки, не кнежевски дух. Хероји су витезови, коњаници и пешаци, који се крећу и ратују на води. Новгород је други град Кијевске Руси. Ликови: гуслар Садко, Васиљ Бруслаєв.
  • Билине бајколико-новелистичког циклуса немају јасну историјску основу и створене су као бајке на сижее из свакодневног живота. Најпознатија је „Глеб Володијевич» о новгородском кнезу.

Поетика билина[уреди]

Личности билина живе у једном времену (епско време) које обухвата 5-6 векова. Личности су у реалној историјској стварности (описи грађевина, природе, свакодневни живот).

Поетски језик је употреба устаљених епитета (чистое поле, ясное солнце), метафора, метонимија, хипербола, а ту су и поређење (јунак убија непријатеље као да коси траву), паралелизми, и идеализација.

У прошлости билине су извођене уз пратњу жичаног народног инструмента (најчешће гусле).