Билирубин

Из Википедије, слободне енциклопедије
Билирубин
Bilirubin ZZ.png
Bilirubin-from-xtal-1978-3D-balls.png
Називи
Други називи
Феофитин
Идентификација
3D модел (Јмол)
ChEBI
ChemSpider
ECHA InfoCard 100.010.218
UNII
Својства
C33H36N4O6
Моларна маса 584,67 g·mol−1
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25 °C [77 °F], 100 kPa).
ДаY верификуј (шта је ДаYНеН ?)
Референце инфокутије

Билирубин (раније и хематоидин) је жучни пигмент,[1] жути распадни продукт нормалог хем катаболизма. Распадни је продукт полу-хемног хемоглобина и других хемопротеина, као што су цитохроми, каталазе, пероксидазе и триптофан пиролазе, као и мање количине слободног хема. Настао је разградњом еритроцитног хема, као и других хем пигмената.

Код људи, 250-400 mg билирубина се произведе дневно, од којих се око 20% произведу из нехемоглобинских извора.[2] Око 80% билирубина из хемоглобина настаје разградњом еритроцита (након 120 дана животног века еритроцита у крви) у ретикулоендотелном систему. Преосталих 20% дневно створеног билирубина из претходника еритроцита настаје у коштаној сржи и другим хем протеинима (миоглобин, цитохромима, каталаза). Билирубин се из организма елиминише путем фецеса, и делимично је одговоран за боју столице.[3]

Такође је пронађен и код неких биљака.[4]

Медицинска биохемија[уреди]

Референтне вредности билирубина у серуму крећу се од 6,8 до 20,5 mmol/L.[1] Повишена вредност може да се јави код екстрахепатичне опструкције, хемолизе, гилбертове болести и других обољења. Такозвана физиолошка хипербилирубинемија јавља се код новорођенчета услед различитих узрока.[1]

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 “Укупни билирубин”, Лекар инфо
  2. Namita Roy-Chowdhury, Yang Lu and Jayanta Roy-Chowdhury. METABLISM 165. 2.3.5 “Bilirubin metabolism” 2.3
  3. „Bilirubin”. WebMD. WebMD, LLC. 13. 5. 2010. стр. 1. Приступљено 17. 3. 2012. 
  4. Pirone, C; Quirke, JME; Priestap, HA; Lee, DW (2009). „The Animal Pigment Bilirubin Discovered in Plants”. Journal of the American Chemical Society. 131 (8): 2830. doi:10.1021/ja809065g. PMC 2880647Слободан приступ. PMID 19206232. 

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]