Билирубин

Из Википедије, слободне енциклопедије
Билирубин
Други називи Феофитин
Идентификација
PubChem[1][2] 5280352
ChemSpider
ChEBI
СМИЛЕС
InChI
Својства
Молекулска формула C33H36N4O6
Моларна маса 584.66 g mol−1

 ДаY (шта је ово?)   (верификуј)

Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање (25 °C, 100 kPa) материјала

Билирубин (раније и хематоидин) је жучни пигмент,[3] жути распадни продукт нормалог хем катаболизма. Распадни је продукт полу-хемног хемоглобина и других хемопротеина, као што су цитохроми, каталазе, пероксидазе и триптофан пиролазе, као и мање количине слободног хема. Настао је разградњом еритроцитног хема, као и других хем пигмената.

У људи, 250-400 mg билирубина се произведе дневно, од којих се око 20% произведу из нехемоглобинских извора.[4] Око 80% билирубина из хемоглобина настаје разградњом еритроцита (након 120 дана животног века еритроцита у крви) у ретикулоендотелном систему. Преосталих 20% дневно створеног билирубина из претходника еритроцита настаје у коштаној сржи и другим хем протеинима (миоглобин, цитохромима, каталаза). Билирубин се из организма елиминише путем фецеса, и делимично је одговоран за боју столице.[5]

Такође је пронађен и код неких биљака.[6]

Медицинска биохемија[уреди]

Референтне вредности билирубина у серуму крећу се од 6,8 до 20,5 mmol/L.[3] Повишена вредност може да се јави код екстрахепатичне опструкције, хемолизе, гилбертове болести и других обољења. Такозвана физиолошка хипербилирубинемија јавља се код новорођенчета услед различитих узрока.[3]

Референце[уреди]

  1. Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today 15 (23-24): 1052—7. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519.  edit
  2. Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  3. 3,0 3,1 3,2 “Укупни билирубин”, Лекар инфо
  4. Namita Roy-Chowdhury, Yang Lu and Jayanta Roy-Chowdhury. METABLISM 165. 2.3.5 “Bilirubin metabolism” 2.3
  5. „Bilirubin”. WebMD. WebMD, LLC. 13. 5. 2010. стр. 1. Приступљено 17. 3. 2012. 
  6. Pirone, C; Quirke, JME; Priestap, HA; Lee, DW (2009). „The Animal Pigment Bilirubin Discovered in Plants”. Journal of the American Chemical Society 131 (8): 2830. doi:10.1021/ja809065g. PMC 2880647. PMID 19206232. 

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]