Били Ајлиш

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Били Ајлиш
Billie Eilish 2019 by Glenn Francis.jpg
Основне информације
Пуно имеБили Ајлиш Пајрет Бајрд О’Конел
Датум рођења(2001-12-18)18. децембар 2001.(18 год.)
Место рођењаЛос Анђелес, Калифорнија, САД
Активни период2015—данас
Занимањекантауторка
Жанр(ови)поп, електропоп, инди поп
Инструментивокал
Издавачке кућеDarkroom · Interscope
Веб-сајтwww.billieeilish.com

Били Ајлиш Пајрет Бајрд О’Конел (енгл. Billie Eilish Pirate Baird O'Connell; Лос Анђелес, Калифорнија, 18. децембар 2001) америчка је певачица и текстописац позната по атрактивним видео и аудио ефектима.

Живот и каријера[уреди | уреди извор]

Рођена је и одрасла у породици музичара. Са 8 година се придружила хору, а већ са 11 је почела да пише и сама изводи своје песме. Њен старији брат, Финеас О Конел је имао највећи значај у почетку њеног пута до славе. Он је имао свој бенд и написао песму Ocean Eyes. Били ју је 2015. извела и поставила на Јутјуб. Песма је за кратко време добила преко 10 милиона прегледа и лајкова. Брат јој је помогао да сними сингл Bellyache. Затим је снимила песму са насловом 'Bored' која је укључена у официјелну листу песама познате Нетфликс серије 13 разлога зашто.[1] Касније те године избацила је EP Don't Smile At Me у августу 2017. После појаве ЕП-а на неколико националних и интернационалних топ листа, Епл ју је прогласио за новог уметника у успону. Исте године, сарађивала је са Винс Степлс (енгл. Vince Staples) и објавила ремикс своје песме Watch који је преименован у Burn. Да би себе више промовисала, кренула је на турнеју у јануару 2018. године. Турнеја се завршила у августу 2018. У 2018. години, објавила је синглове Bitches Broken Hearts и You Should See Me In A Crown. Почетком 2019. године изашао је албум When We All Fall Asleep Where Do We Go и постигао велике успехе на плејлистама, нарочито песме Bad Guy и Bury A Friend које садрже веома контроверзне спотове.[1]

Године 2020. је добила чак четири Греми награда: за песму године, композицију године, албум године и награду за најбољег новог извођача.[2]

Критике[уреди | уреди извор]

Били је константно изложена критикама због ексцентричног стила облачења, али она каже да је ове критике не дотичу. Такође, карактеристично за њу је то да се никада не смеје на сликама, јер како каже сматра да је осмех чини беспомоћном и слабом.

Дискографија[уреди | уреди извор]

Студијски албуми[уреди | уреди извор]

Спотови[уреди | уреди извор]

Спот Година Режисер
Ocean Eyes 2016 Меган Томпсон
Bellyache 2017 Miles and AJ
Bored 2017 Били Ајлиш
Watch 2017 Меган Парк
Lovely 2018 Taylor Cohen, Matty Peacock
You Should See Me In a Crown 2018 Били Ајлиш
Hostage 2018 Henry Scholfield
When the Party's Over 2018 Карлос Лопез Естрада
Bury a Friend 2019 Мајкл Чавез
Bad Guy 2019 Дејв Мејерс
All the Good Girls Go to Hell 2019 Рич Ли
xanny 2019 Били Ајлиш
everything i wanted 2020 Били Ајлиш
my future 2020 Ендрју Онорато

Референце[уреди | уреди извор]

  1. 1,0 1,1 „Били Ајлиш”. wikipedia. 8. 4. 2019. Приступљено 8. 4. 2019. 
  2. ^ „Veliki trijumf Bili Ajliš”. Приступљено 27. 1. 2020. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Медији везани за чланак Били Ајлиш на Викимедијиној остави