Бил Нај (научник)

С Википедије, слободне енциклопедије
Бил Нај
Пуно имеВилијалм Станфорд Нај
Датум рођења(1955-11-27)27. новембар 1955. (68 год.)
Место рођењаВашингтон
 САД
СупружникLiza Mundy
РодитељиEdwin Darby Nye
Jacqueline Blanche Jenkins
Веб-сајтwww.billnye.com

Вилијалм Станфорд „Бил” Нај (27. новембар 1955. године –), познат као Бил Нај научник, је амерички промотер науке, комичар, водитељ, глумац, писац, научник и бивши инжењер, најпознатији као водитељ Дизни / ПБС дечије емисије Бил Нај научник (1993—1998). Касније се такође појављује у медијима као промотер науке.

Биографија и образовање[уреди | уреди извор]

Нај је рођен 27. новембра 1955, године, у Вашингтону[1][2]. Његова бака по мајци је била францускиња из Дансвоара.[3]

Након похађања Лафејт основне школе и Алис Дел школе, он почиње школовање са стипендијом у приватној школи, Сидвел Френдс, а завршава је 1973. године.[4][5] Студирао је машинство на Корнел универзитету (где је похађао астрономију код познатог астронома Карла Сејгана), а завршава студије са дипломирао из машинства 1977. године.[6] Нај се повремено враћа у Корнел као гост предавач на катедрама за астрономију и људску екологију.[7]

Каријера[уреди | уреди извор]

Нај је започео своју каријеру у Сијетлу, где је радио за компанију  Боинг и глумио у филмовима. За време рада у Боингу је развио резонансу за хидраулични притисак Боинга 747. Касније је радио као консултант у аеро индустрији. Године 1999. он је рекао Сент Питерсбург тајмсу да се пријавиљивао НАСА-и да буде астронаут, али је увек одбијан.[8]

Бил Нај научник[уреди | уреди извор]

Нај је започео своју професионалну каријеру забављача као писац / глумац на телевизијској емисији, Скоро уживо!. Водитељ емисије, Рос Шафер, му је предложио на направи неке научне демонстрације у сегменту од шест минута, са надимком „научник”.[9] 

Од 1991. до 1993. године се појавио у образовним сегментима разних ТВ емисија. Популарност ових сегмената је довела до до настанка емисије Бил Нај научник, коју је он водио од 1993. до 1998. Свака од 100 епизода је имала циљ да објасни одређену тему у науци млађој публици, али је емисија ипак привукла и одраслу публику.[10] Са својим комични тоном, емисија је постала популаран као наставно средство у школама. Када је глумио „научника”, Нај је увек носио плави лабораторијски мантил и лептир-машну.

Нај је написао неколико књига, као што је Научник. Поред вођења емисије, био је и писац и продуцент. Цела емисија је била снимљена у Сијетлу.

Забава/образовање[уреди | уреди извор]

Нај на додели награде 2011. године.

Нај је остао заинтересован за научно образовање кроз забаву. Он је глумио професора науке у Дизни филму Директор иде на одмор, 1998. године; у ком је направио ховерборд како би приказао науку на необичан начин. Од 2000. до 2002. године, Нај је био технички експерт у БетлБотсу. У 2004. и 2005. години, Нај је водио 100 Највећих открића, ТВ емисију продукције Дискавери канала. Он је такође водио серију Највећа открића са Бил Најом. Такође је гостовао и глумио у много других серија и емисија.[11][12]

Нај је гостовао неколико пута у емисији Лери Кинг Лајв, говорећи о темама као што су глобално загревање и НЛО. Он је тврдио да је глобално загревање проблем којим се сви треба бавити и који се мора ускоро решити. Што се НЛО-а тиче, он је скептичан и тврди да постоје рационална објашњења за Розвел и остала НЛО виђења.

Нај се појављује у сегментима емисије Код Климе, где говори о својим личним начинима уштеде енергије. Он се још увек редовно појављује у емисији и често постављао квиз питања. Јесени 2008. године, Нај се појављује периодично на дневном квизу Ко жели да постане милионер у оквиру поново уведеног „Питајте експерта”. У 2008. години, је такође био домаћин емисије Ствари се дешавају. У новембру 2008. године глуми себе у петој сезона "Брејн Сторм" заједно са колегом, астрофизичарем, Нилом Деграсом Тајсоном.[13]

Сегменти емисије Бил Нај научник, су коришћени као текст музичко-образовног пројекта, Симфонија науке. Такође је снимио кратак Јутуб видео, где заговара коришћење чисте енергије.[14] Бил се придружио америчкој Оптометријској Асоцијацији у мултимедијалној рекламној кампањи.[15]

У септембру 2012. године, Нај тврди да креационистички ставови прете научном образовању и иновацијама у САД.[16][17][18] У фебруару 2014. године учествује у дебати са креационистон Кеном Хемом у Музеју креационизма, на тему да ли је стварање одржив модел настанка живота.[19]

У фебруару 2014. године, Нај посећује Белу кућу у оквиру филмског фестивала студената.[20]

Научни рад[уреди | уреди извор]

Нај држи говор 2010. године.

У раним 2000-им, Нај помаже у развоју малог сунчаног сата који ће бити укључен у Марс ровер мисију.[1] Сат је познат као  МарсДајл.[21] Од 2005. до 2010. године је био потпредседник Планетарног Друштва, организације која се залаже за свемирско истраживање и истраживање других планета, посебно Марса.[22] Он је постао други извршни директор организације у септембру 2010. године, након оставке Луиса Фридмена.[23][24]

У новембру 2010. године, Нај постаје заштитно лице нове сталне поставке у Чабот свемирском и научном центра у Оукленду. У интервјуу за изложбе је рекао: „Све у изложби је усмерено томе да прикаже величину проблема климатских промена. Приказује вам пуно о коришћењу енергије ... То је велика прилика ... Потребни су нам људе, предузетници, проналазачи, млади иноватори, како би променили свет.”[25]

Бил Нај на конференцији 2011. године.

Нај је донирао соларни сат Корнел универзитету 27. августа 2012. године, након јавног предавања које је напунило салу од 715 седишта. Нај говорио о очевој страсти за сатове, о свом времену на Корнел универзитету и о његовом раду на Марс роверу. [26] Нај је водио Q&A сесију након слетања Марс ровера 2012. године.[27]

Говор Бил Наја у априлу 2015. године.

Нај је власник неколико патента,[28] укључујући један за балетанке [22] и други за лупу направљену од пластичне кесе са водом.[29][30] Нај је подржао рекласификацију Плутона као патуљасте планете 2006. године.[31]

У интервјуу Јохна Раела, Нај је изјавио да је његова „забринутост сада научна неписменост ... ви [јавност] немате довољног основно знање о универзуму."[32] У новембру 2012. године, Нај је покренуо Кикстартер пројекат за образовну игру, АЕРО 3Д, али није прикупио довољно новца.[33] Његова књига, Непобитно: Еволуција и наука Креације је објављена 4. новембра 2014.[34] Његова друга књига, Незаустављиво: укроћивање науке за промену света, ће бити објављена 2015. године.

На Дан Земље 2015. године, Нај се састао са америчким председником Обамом да заједно посете национални парк Еверглејдс на Флориди и разговарају о климатским променама и научном образовању.[35][36][37]

Плесање са звездама[уреди | уреди извор]

Нај је био такмичар у 17. сезони Плесања са звездама 2013. године, у са новајлијом Тином Стецклеин. Они су на почетку сезоне елиминисан након што је Нај претрпео повреду тетиве, након само 3 наступа.[38]

Плес Резултат Музика Елиминација
Cha-cha-cha 14(5-4-5) "Weird Science"—Oingo Boingo Без Елиминације
Paso Doble 17(6-5-6) "Symphony No. 5"—Ludwig van Beethoven Безбедан
Jazz 16(6-5-5) "Get Lucky"—Daft Punk feat. Pharrell Williams Елиминисан

Лични живот[уреди | уреди извор]

Од 2014. године, Нај је живео у околини Лос Анђелеса и на Менхетну, али је имао и кућу на Мерсер Ајленду. Од јула 2007. године, Нај и еколошки активиста Ед Бегли се ангажује у пријатељском такмичењу „да виде ко може да има најнижу емисију угљен-диоксида”.[39] У интервјуу 2008. године, Нај се нашалио да жели да „победи Ед Беглија” у овом такмичењу.[40] Нај и Беглеи су комшије у Лос Анђелесу, а понекад вечерају заједно у локалном вегетаријанском ресторану.[40] Нај се често појављује на Беглијевој емисији Зелена Планета. Нај ужива у бејзболу и повремено ради експерименте који укључују физику ове игре. Он је тренирао алтимет док је студирао и живео у Сијетлу.[41] У јулу 2012. године подржава председника Барака Обаму на председничким изборима.[42]

Нај је објавио своју веридбу 2006. године. Он је био верен са музичарком Блер Тиндел 7 недеља.[43] Прекинуо је везу након што је веридба прогчашена неважећом.[44] Поднео је пријаву против своје бивше веренице 2007. године.[45]

Нај је страствени плесач[46] и себе сматра агностиком.[47]

Награде и почасти[уреди | уреди извор]

У мају 1999. године, Нај је био говорник на Ренселер Политехничком институту где му је додељен почасни докторат.[48] Додељен му је и почасни докторат Универзитета Џонс Хопкинс у мају 2008. године.[49] У мају 2011. године, добија и почасни докторат од Универзитета Виламет.[50] У мају 2015, Рутгерс Универзит му уручује почасни докторат и додељује му награду од $ 35,000.[51][52] Поред тога, такође је добио почасни докторат педагогије од Лехигх Универзитета 20. маја 2013.[53] Нај добија 2010. године награду најбољег хуманисте од Америчког Удружења Хуманиста.[54]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б Schwartz, John (17. 6. 2013). „Firebrand for Science, and Big Man on Campus”. The New York Times. Приступљено 18. 6. 2013. 
  2. ^ "Bill Nye".
  3. ^ „Interview with S.S. (Bud) Jenkins”. UNCW Archives and Special Collections Online Database. 8. 10. 2003. Архивирано из оригинала 05. 07. 2017. г. Приступљено 12. 7. 2015. 
  4. ^ Nye, Bill (21. 1. 2009). „My School Days – The Crazy Luck”. The Huffington Post. Приступљено 30. 6. 2009. 
  5. ^ Sidwell Authors Архивирано на сајту Wayback Machine (5. април 2009) lists Nye as a '73 graduate.
  6. ^ „Janet Reno and Bill Nye appointed CU Rhodes Class of '56 Professors”. Cornell Chronicle. Cornell University. 19. 6. 2001. Приступљено 17. 1. 2014. 
  7. ^ „Bill Nye, the Science Guy, at Cornell”. Everything Science. 14. 3. 2006. Архивирано из оригинала 04. 10. 2013. г. Приступљено 3. 10. 2013. 
  8. ^ Davis, Pamela (11. 10. 1999). „Bill Nye, the successful guy”. St. Petersburg Times. Архивирано из оригинала 5. 3. 2008. г. Приступљено 26. 1. 2008. 
  9. ^ „Bill Nye the Science Guy Interview”. Приступљено 15. 3. 2014. 
  10. ^ A Study of Bill Nye The Science Guy:Outreach and Image (PDF). стр. 10. Приступљено 23. 11. 2012. 
  11. ^ „Bill Nye”. Internet Movie Database. Приступљено 30. 6. 2009. 
  12. ^ „The Numb3rs Guy”. Time. 4. 12. 2005. Приступљено 2. 9. 2014. 
  13. ^ Woerner, Meredith (15. 8. 2008). „First Pics Of Jewel Staite's Hot Date On Atlantis”. io9. Приступљено 30. 6. 2009. 
  14. ^ „Repower America – Bill Nye, The Science Guy”. YouTube. Приступљено 24. 3. 2011. 
  15. ^ „Make Eye Exams Part of the Back to School Routine”. YouTube. Приступљено 24. 3. 2011. 
  16. ^ Luvan, Dylan (24. 9. 2012). „Bill Nye Warns: Creation Views Threaten U.S. Science”. Associated Press. Приступљено 24. 9. 2012. 
  17. ^ Fowler, Jonathan; Rodd, Elizabeth (23. 8. 2012). „Bill Nye: Creationism Is Not Appropriate For Children”. YouTube. Приступљено 24. 9. 2012. 
  18. ^ Kuo, Lily (28. 8. 2012). „Bill Nye the Science Guy says creationism not good for kids”. Toronto Sun. Reuters. Приступљено 22. 10. 2012. 
  19. ^ DelVISCIO, Jeffrey (3. 11. 2004). „A Fight for the Young Creationist Mind”. The New York TImes. Приступљено 28. 10. 2015. 
  20. ^ „Students Are Stars at White House Film Festival”. NBC News. Приступљено 26. 3. 2015. 
  21. ^ Friend, T. (January 5, 2004).
  22. ^ а б Rahner, Mark (26. 4. 2005). „Eye to eye with Bill Nye the Science Guy”. The Seattle Times. Приступљено 30. 6. 2009. 
  23. ^ „Bill Nye Signs on as Planetary Society's New Executive Director” (Саопштење). The Planetary Society. 7. 6. 2010. Архивирано из оригинала 28. 11. 2010. г. Приступљено 6. 12. 2010. 
  24. ^ „Bill Nye Biography”. The Planetary Society. Приступљено 6. 12. 2010. 
  25. ^ „Bill Nye's Climate Lab at Chabot Space & Science Center”. Video. YouTube. Приступљено 21. 4. 2011. 
  26. ^ Wilensky, Joe (29. 8. 2011). „Cornell Chronicle: Bill Nye '77 dedicates Solar Noon Clock”. News.cornell.edu. Приступљено 11. 7. 2012. 
  27. ^ Bardin, Jon; Soon-Shiong, Nika (5. 8. 2012). „Mars rover Q&A with Bill Nye the Science Guy”. Los Angeles Times. 
  28. ^ „William S. Nye”. Google Patent search. Приступљено 21. 10. 2012. 
  29. ^ Holder, Justin (19. 2. 2002). „Bill Nye 'The Science Guy' to headline engineering open house”. News Bureau. University of Illinois at Urbana–Champaign. Приступљено 30. 6. 2009. 
  30. ^ US patent 5515203, William S. Nye, "Educational lens", issued 1996-05-07 
  31. ^ "'Science Guy' Likes Pluto Change", ABC News, August 27, 2006.
  32. ^ Bill Nye interview (part 2 of 2) на сајту YouTube (Be Skeptical episode 3) IIG West.
  33. ^ „AERO 3D Bird Flight Game with Bill Nye and GameDesk”. Kickstarter.com. 28. 11. 2012. Приступљено 1. 10. 2013. 
  34. ^ Deiviscio, Jeffrey (3. 11. 2014). „A Fight for the Young Creationist Mind - In ‘Undeniable’, Bill Nye Speaks Evolution Directly to Creationists”. The New York Times. Приступљено 4. 11. 2014. 
  35. ^ Mooney, Chris (24. 4. 2015). „Bill Nye: Climate change is "not something you should be debating or denying"”. Washington Post. Приступљено 5. 5. 2015. 
  36. ^ Holst, Lindsay (22. 4. 2015). „Follow Along: Earth Day 2015”. The White House. Приступљено 5. 5. 2015. 
  37. ^ „Bill Nye on Twitter”. Twitter. 21. 4. 2015. Приступљено 5. 5. 2015. 
  38. ^ „Dancing with the Stars Sends Bill Nye Home”. PEOPLE.com. Архивирано из оригинала 29. 11. 2014. г. Приступљено 26. 3. 2015. 
  39. ^ Kerley, David (25. 7. 2007). „Eco-Friendly Competition: Who Can Go Greener?”. ABC News. Приступљено 30. 6. 2009. 
  40. ^ а б Lewine, Edward (20. 4. 2008). „Greener Pastures”. The New York Times. Архивирано из оригинала 25. 4. 2008. г. Приступљено 28. 4. 2008. 
  41. ^ Booth, Tina. „12 Things You Didn't Know About Bill Nye, the Ultimate Guy”. Ultiworld. Приступљено 26. 8. 2014. 
  42. ^ „Bill Nye's guy: Popular TV show scientist throws support behind President Obama.”. Fosters.com. 19. 7. 2012. Архивирано из оригинала 22. 02. 2014. г. Приступљено 22. 10. 2012. 
  43. ^ „Bill Nye, the Science Guy, gets hitched”. MSNBC. Associated Press. 8. 2. 2006. Архивирано из оригинала 16. 11. 2007. г. Приступљено 12. 10. 2007. 
  44. ^ „Bill Nye's Withered Romance”. CBS News. 11. 2. 2009. Приступљено 19. 5. 2012. 
  45. ^ „"The Science Guy" Wants to Send "Wife" to the Moon”. http://www.tmz.com. Приступљено 26. 3. 2015.  Спољашња веза у |work= (помоћ)
  46. ^ Lewine, Edward (20. 4. 2008). „Greener Pastures: Bill Nye”. The New York Times. Приступљено 19. 6. 2013. 
  47. ^ Hallowell, Billy. „‘Science Guy’ Bill Nye Responds to Claim He Attacked Christians, Says ‘It’s Difficult to Respect What Seems Like Irrational Thinking’”. The Blaze. Приступљено 7. 2. 2014. „To me, I point out to everybody the cosmic scheme of things. You can’t know. I’m an agnostic. With that said the Earth's not 6,000 years old.” 
  48. ^ Arenson, Karen W. (31. 5. 1999). „Recognizing Achievement, Adding Glitz”. The New York Times. Приступљено 31. 12. 2014. 
  49. ^ „JHU Honorary Degrees Awarded [Listed in Alphabetical Order]”. Johns Hopkins University. мај 2014. Приступљено 31. 12. 2014. 
  50. ^ „Willamette University announces commencement speakers and honorary degree recipients” (Саопштење). Willamette University. 9. 3. 2011. Архивирано из оригинала 12. 03. 2011. г. Приступљено 31. 12. 2014. 
  51. ^ Clark, Adam (18. 5. 2015). „Bill Nye tells Rutgers grads to 'change the world' at 2015 commencement”. NJ.com. New Jersey On-Line LLC. Приступљено 22. 5. 2015. „Nye received an honorary Doctor of Science degree, and the school paid him a $35,000 speaking fee.” 
  52. ^ Bastasch, Michael (18. 5. 2015). „Bill Nye Paid $35K To Tell Students To Dismiss Global Warming 'Skeptics'”. dailycaller.com. The Daily Caller. Приступљено 22. 5. 2015. „Rutgers paid Nye $35,000 to speak at this year’s graduation at its New Brunswick campus. Nye was also given an honorary Doctor of Science degree during the ceremony.” 
  53. ^ Harbrecht, Linda (5. 4. 2013). „Bill Nye "The Science Guy" to deliver commencement address”. Lehigh University. Приступљено 31. 12. 2014. 
  54. ^ „Humanists hold 69th annual conference San Jose, California”. Website AHA. American Humanist Association. 3. 6. 2010. Приступљено 31. 12. 2014. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Бил Нај на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Бил_Нај_(научник)&oldid=27491713”