Биновац

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Биновац
Binovac, Mesna zajednica, 01.jpg
Месна заједница у Биновцу
Административни подаци
Држава Србија
Управни округПодунавски
ГрадСмедерево
Становништво
 — 2011.Пад 428
Географске карактеристике
Координате44°34′14″ СГШ; 20°52′08″ ИГД / 44.5705° СГШ; 20.869° ИГД / 44.5705; 20.869Координате: 44°34′14″ СГШ; 20°52′08″ ИГД / 44.5705° СГШ; 20.869° ИГД / 44.5705; 20.869
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Ндм. висина126 м
Биновац на мапи Србије
Биновац
Биновац
Остали подаци
Позивни број026
Регистарска ознакаSD

Биновац је насељено место града Смедерева у Подунавском округу. Према попису из 2011. било је 428 становника (према попису из 2002. било је 444 становника). У селу се налази основна школа „Илија Милосављевић Коларац“.

Историја[уреди]

Биновац се налази југозападно од варошице Колара, у њеној непосредној близини. Судећи по топониму Манастириште који се налази северозападно од села, а где је по предању био манастир кога су Турци до темеља срушили, може се претпоставити да је овде и раније било насеље. Али о томе нема података, као што нема ни сигурних података о оснивању данашњег насеља. Први подаци о Биновцу постоје с почетка 19. века. У арачким списковима спомиње се Биновац који је имао 1818. године 15 кућа, а 1822. 18 кућа. Године 1846. село је имало 30 кућа, а по попису из 1921. г. Биновац је имао 109 кућа са 667 становника.

По предању, први колац су ударили у селу преци Делијокића (који данас имају разна презимена), непознатог порекла, досељени крајем 18. или почетком 19. века. У то време и нешто касније доселиле су се породице пореклом са Косова, из Рашке, Накучана, Старог Влаха, Црне Горе, Груже и Лепенице. У старе породице рачунају се и Суботићи (данас са разним презименима) чији је предак дошао из космајског Рајковца, затим Калаџићи (са разним презименима) старином из старог Влаха.

Биновац је до 1896. г. чинио једну општину са суседним Суводолом, када се одвојио и образовао самосталну општину. (подаци крајем 1921. године).[1] [2]

Демографија[уреди]

У насељу Биновац живи 370 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 45,4 година (44,3 код мушкараца и 46,5 код жена). У насељу има 90 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 4,75.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[3]
Година Становника
1948. 827
1953. 857
1961. 848
1971. 769
1981. 732
1991. 720 644
2002. 444 514
2011. 428
Етнички састав према попису из 2002.[4]
Срби
  
431 97,07 %
Роми
  
12 2,70 %
Муслимани
  
1 0,22 %
непознато
  
0 0,0 %


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Референце[уреди]

  1. ^ Подаци су узети из: „Насеља“ књ.19. др. Б. М. Дробњаковић (1925 г.)Смедеревско Подунавље и Јасеница)
  2. ^ Литература „Летопис Подунавских места“(Беч 1998) период 1812 – 1935 г. Летописа, по предању, Подунавских места и обичаји настанак села ко су били Досењеници чиме се бавили мештани
  3. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  4. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  5. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Коришћена Литература[уреди]

  • Извор Монографија Подунавске области 1812-1927 саставио Др, Владимир Марган бив. Председник Обласног одбора Комесар Обласне Самоуправе, објавјено (1927 г.)„Напредак Панчево,,
  • „Летопис“: Подунавска места и обичаји Марина (Беч 1999 г.).

Летопис период 1812 – 2009 г. Саставио од Писаних трагова, Летописа, по предању места у Јужној Србији, места и обичаји настанак села ко су били Досењеници чиме се бавили мештани

  • Напомена

У уводном делу аутор је дао кратак историјски преглед овог подручја од праисторијских времена до стварање државе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Највећи прилог у овом делу чине ,»Летописи« и трудио се да не пропусти ниједну важну чињеницу у прошлости описиваних места.

Иначе Монографија Подунавске области (Панчево, 1929 г.) коју је саставио др Владимир Марган сачињена је од три дела и представља и данас једно од незаобилазних дела за проучавање Србије и Баната.

Спољашње везе[уреди]