Биоград на Мору

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Уколико сте тражили нешто друго, погледајте чланак Биоград (вишезначна одредница).
Биоград на Мору
BiogradNM1.JPG
Биоград на Мору
Административни подаци
Држава Хрватска
ЖупанијаЗадарска жупанија
Основан10. век
Становништво
Становништво
 — 2011.Раст 5.569
 — густина148 ст./km2
Географске карактеристике
Координате43°56′16″ СГШ; 15°26′40″ ИГД / 43.937720° СГШ; 15.444550° ИГД / 43.937720; 15.444550Координате: 43°56′16″ СГШ; 15°26′40″ ИГД / 43.937720° СГШ; 15.444550° ИГД / 43.937720; 15.444550
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина2 m
Површина35,5 km2
Биоград на Мору на мапи Хрватске
Биоград на Мору
Биоград на Мору
Биоград на Мору на мапи Хрватске
Остали подаци
ГрадоначелникИван Кнез (ХДЗ)
Поштански број23210
Позивни број(+385) 23
Веб-сајт
Службена презентација града

Биоград на Мору (познато још и као Zaravecchia[1] - "Стари Задар") је град у Хрватској, у Задарској жупанији. Према попису из 2001. Биоград на Мору је имао 5.259 становника.

Географија[уреди | уреди извор]

Биоград, град и лука у северној Далмацији, налази се 28 km јужно од Задра. Смештен је на малом полуострву и копну. На његовој северној страни је увала Бошана а на јужној Солине. Испред града су острва Планац и Св. Катарина (са светиоником). Просечна температура ваздуха у јануару је 7 а у јулу 24,5 °C, с просечним годишњим падавинама од 840 mm. У ували Солине налази се велика јавна, пешчана плажа окружена боровом шумом. Биоград је локални трговачки и прометни центар, с добрим везама према својем залеђу, околним обалним насељима и градићима и острвом Пашманом. Биоград је центар ревијере која обухвата Св. Петар на Мору, Турањ, Св. Филип и Јаков, Биоград, Пакоштане и Драге, као и више насеља на острву Пашману: Ткон, Крај, Пашман, Баротул, Мрљане, Невиђане, Добропољана, Бањ и Ждрелац, и Вргаду на истоименом острву.

Историја[уреди | уреди извор]

Биоград на Мору је хрватски краљевски град који се први пут спомиње средином X века, док је у XI веку био седиште хрватских краљева и бискупа. Највећи процват Биоград је доживео као престоница средњовековних хрватских владара, а године 1102. у њему је крунисан и угарски краљ Коломан. Године 1202. Биоград је уточиште бегунцима из Задра, те се назива и Zara vecchia. Од 1409. до 1797. је под влашћу Венеције. Страдао је у млетачко-турским ратовима, а 1521. и 1646. је порушен и запаљен. У 16. и 17. веку у Биограду је средиште хрватске народне војске која је имала велику улогу у ратовима против Турака.

Године 1838. "Стари Задар" је тек "убого село" са 105 домова и 450 становника.[1]

Туристички развој Биограда почео је између два светска рата. Први гости, Чеси, почели су долазити у Биоград током 1920-их. Први хотел саграђен је 1935. на месту данашњег хотела Илирија.

Становништво[уреди | уреди извор]

Према попису становништва из 2011. године, Биоград на Мору је имао 5.569 становника.[2]

Град Биоград на Мору[уреди | уреди извор]

Број становника по пописима[уреди | уреди извор]

Националност[3] 2001. 1991. 1981. 1971. 1961. 1953. 1948. 1931. 1921. 1910. 1900. 1890. 1880. 1869. 1857.
бр. становника 5.259 5.315 4.560 3.486 2.418 2.115 1.806 1.495 1.181 1.137 1.044 796 675 693 649
  • напомене:

Настао из старе општине Биоград на Мору.

Биоград на Мору (насељено место)[уреди | уреди извор]

Број становника по пописима[уреди | уреди извор]

Националност[3] 2001. 1991. 1981. 1971. 1961. 1953. 1948. 1931. 1921. 1910. 1900. 1890. 1880. 1869. 1857.
бр. становника 5.259 5.315 4.560 3.486 2.418 2.115 1.806 1.495 1.181 1.137 1.044 796 675 693 649
  • напомене:

До 1971. исказивано под именом Биоград.

Попис 1991.[уреди | уреди извор]

На попису становништва 1991. године, насељено место Биоград на Мору је имало 5.315 становника, следећег националног састава:

Попис 1991.‍
Хрвати
  
4.488 84,44 %
Срби
  
409 7,69 %
Југословени
  
125 2,35 %
Словенци
  
20 0,37 %
Муслимани
  
11 0,20 %
Македонци
  
10 0,18 %
Албанци
  
7 0,13 %
Црногорци
  
6 0,11 %
Мађари
  
5 0,09 %
Италијани
  
4 0,07 %
Немци
  
4 0,07 %
Бугари
  
3 0,05 %
Аустријанци
  
2 0,03 %
Пољаци
  
2 0,03 %
Словаци
  
2 0,03 %
Чеси
  
2 0,03 %
Румуни
  
1 0,01 %
остали
  
3 0,05 %
неопредељени
  
146 2,74 %
регион. опр.
  
10 0,18 %
непознато
  
55 1,03 %
укупно: 5.315

Индустрија[уреди | уреди извор]

Индустрија је базирана на пољопривреди, рибарству и туризму. Биоград је трајектна лука за острво Пашман.

Споменици и знаменитости[уреди | уреди извор]

  • Завичајни музеј града Биограда на Мору

Образовање[уреди | уреди извор]

  • Основна школа Марије Ешкиње
  • Средња школа Биоград на Мору

Спорт[уреди | уреди извор]

Спорски тимови :

  • Ватерполо пливачки клуб „Биоград"
  • Хрватски фудбалски клуб „Приморац"
  • Рукометни клуб „Биоград"
  • Атлетски спортски клуб „Маратон"
  • Атлетски клуб „Солине"
  • Карате клуб „Б"
  • Тениски клуб „Биоград"
  • Тениски клуб „Ас"
  • Једриличарски клуб „Биоград"
  • Ронилачки клуб „Албамарис"
  • Спортско-риболовно удружење„Подланица“
  • Пливачки клуб „Дупин"
  • Кошаркашки клуб „Биоград"
  • Одбојкашки клуб „Биоград"
  • Клуб одбојке на песку „Солине"
  • Јет ски клуб „Маестрал"

Партнерски градови[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  • ЦД-ром: „Насеља и становништво РХ од 1857—2001. године“, Издање Државног завода за статистику Републике Хрватске, Загреб, 2005.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б "Сербскиј народниј лист", Будим 1839. године
  2. ^ „Попис становништва 2011.”. Државни завод за статистику РХ. 2011. Приступљено 18. 07. 2013. 
  3. ^ а б Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Литература[уреди | уреди извор]

  • Gelo, Jakov (1998). Narodnosni i vjerski sastav stanovništva Hrvatske, 1880-1991: po naseljima. Zagreb: Državni zavod za statistiku Republike Hrvatske. ISBN 978-953-6667-07-9.