Биоетика
Биоетика је дисциплина која проучава људско деловање у односу на живот. То је интердисциплинарно размишљање о темама људског здравља, смрти, живота, околине, односа према животињама, развоја науке, политике и економије у контексту живота. Теме од посебног интересовања укључују генетички инжењеринг, репродуктивну психологију, репродуктивне технологије, употребу и злоупотребу медицинских и ментално-здравствених третмана, самоубиство и права пацијента.[1]
Историја
[уреди | уреди извор]Порекло речи
[уреди | уреди извор]Термин биоетика (грч. bios, живот; ethos, понашање) је први употребио немачки филозоф Фриц Јар 1926. године у чланку „Наука о животу и понашању“ где је биоетику конципирао као етичку одговорност према животу у целини, те је формулисао, по узору на Канта, биоетички императив: "Поштуј свако живо биће у начелу као сврху у себи и по могућности поступај с њим као таквим!" Термин је проширио у употреби амерички канцеролог Ван Ренселер Потер 1970. године.[2]
Проблеми биоетике
[уреди | уреди извор]У поље биоетике спадају, најпре, проблеми који се тичу ограничавања живота (нпр. абортус и еутаназија), вештачке оплодње, донације органа, или одбијања медицинске неге из верских или културолошких разлога. Сами биоетичари се често међусобно не слажу око тога шта све потпада под њихову дисциплину: док неки сматрају да би биоетика требало да се бави моралном проценом свих поступака у биологији или медицини, други би тај спектар значајно сузили. Такође, остају спорења око тога да ли се биоетика тиче само поступака према људима, или свим бићима способним да осећају страх..[3]
Сфера проблема којима се биоетика бави се шири напретком биотехнологије, те сада у њу спадају и питања која се тичу клонирања, генетске терапије, продужетка живота, генетског инжењеринга, астроетике и живота у свемиру[4], као и управљања основним биолошким принципима кроз измену ДНК и протеина.[5]
Најчешће теме
[уреди | уреди извор]Главне теме којима се биоетика бави су:
- Абортус
- Алтернативна медицина
- Вантелесна оплодња
- Донација органа
- Еугеника
- Еутаназија
- Клонирање
- Контрацепција
- Плацебо ефекат
- Права животиња
- Транссексуалност
- Трансфузија крви
- Самоубиство
- Фармакогенетика
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Делови чланка су преузети из књиге Ивана Видановића „Речник социјалног рада“, уз одобрење аутора.
- ^ Vallero, Daniel (1. 04. 2011). Biomedical Ethics for Engineers: Ethics and Decision Making in Biomedical and Biosystem Engineering. Academic Press. стр. 18. ISBN 978-0-08-047610-0.
- ^ Muzur, Amir (2014). . „The nature of bioethics revisited: A comment on Tomislav Bracanović”. Developing World Bioethics. 14 (1): 109—110. PMID 23279218. doi:10.1111/dewb.12008.
- ^ „Astroethics”. Приступљено 21. 12. 2005.
- ^ Freemont, P. F.; Kitney, R. I. (2012). Synthetic Biology. New Jersey: World Scientific. ISBN 978-1-84816-862-6.
Литература
[уреди | уреди извор]- Vallero, Daniel (1. 04. 2011). Biomedical Ethics for Engineers: Ethics and Decision Making in Biomedical and Biosystem Engineering. Academic Press. стр. 18. ISBN 978-0-08-047610-0.
- Freemont, P. F.; Kitney, R. I. (2012). Synthetic Biology. New Jersey: World Scientific. ISBN 978-1-84816-862-6.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Ресурси о биоетици Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (16. мај 2008)
