Биргер Јарл

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Биргер Јарл
Portrait of Birger Jarl.jpg
Биргер Јарл
Датум смрти1. октобар 1266.
Место смртиВесетрготланд
СлужбаШведска
Године службе(1240—1266.)
Чинјарл шведске
Битке/ратовиНевска битка

Биргер Јарл (1210. — 21. октобра 1266, Весетрготланд) је био јарл Шведске, тј. de facto краљ Шведске (1248—1266.) и зет шведског краља Ерика XI. Био је из породице Фолкунга и основао је династију Бјалбо, која ће се угасити тек 1384. године

De facto краљ Шведске[уреди]

Године 1238. Биргер је оженио Ингеборг, сестру неспособног, хромог и муцавог шведског краља Ерика XI.

Године 1240. Биргер је повео крсташки рат против Финске и Неве, тежећи да освоји њено ушће и завлада балтичком трговином с Русијом, такмичећи се с Немцима у тим освајањима. Док су Финци поражени и покрштени на Неви је ситуација била другачија. Ту су Шведске освајачке тежње наишле на одлучан отпор Карелаца и Руса. 15. јула 1240. године Швеђане је на Неви потпуно разбио новгородски кнез Александар, који је за то добио надимак Невски и тако је задуго од области Новгорода удаљио Швеђане. У тој бици Александар је ранио у лице Биргера.[тражи се извор]

Краљ Шведске[уреди]

После Ерикове смрти 1250. године за краља је био изабран Биргеров син Валдемар, али је власт фактички и даље остала у рукама Биргера. У време његове владе Шведска је ступила у тешње везе с Данском и Немачком. Немачки досељеници су припомогли да се у Шведској развије рударство (тамо је одавно копан бакар и гвожђе). Биргер је закључио трговачки уговор с Либеком и развијао је трговину са Новгородом.

Реформе[уреди]

За време Биргерове владавине односи учинили су велики корак напред. Знатан део сељаштва лишен је земљишне својине и пао у зависност крупних земљопоседника, и духовних и световних. Та је зависност појачавана због тога што су краљеви обилато делили имунитетна права. Војна служба је све више поверавана ритерима; сељаштво је већ морало да даје краљу низ натуралних дажбина и обавеза. Продирање феудалних односа и установа у Шведску било је делом у вези с немачким утицајем.

Донео је нове законе који су штитили права жена и удвостручио је казне за злочине против цркве и злочине против краљевих саветника.[тражи се извор]

Градови[уреди]

Тада су почели у Шведској да ничу градови. Трговина почиње да игра све већу улогу у животу земље. Али се трговина, углавном, налазила у рукама Немаца и Данаца, од којих се састојао и већи део горњег слоја градског становништва. Шведска је била чисто аграрна земља, и градови у њој нису играли крупну улогу.

Године 1252. Биргер је основао своју нову престолницу Стокхолм.

Референце[уреди]

Литература[уреди]