Биргер Јарл

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Биргер Јарл
Portrait of Birger Jarl.jpg
Биргер Јарл
Датум смрти1. октобар 1266.
Место смртиВесетрготланд
СлужбаШведска
Године службе(1240—1266.)
ЧинЈарл Шведске
Битке/ратовиНевска битка

Биргер Јарл (1210. — 21. октобра 1266, Весетрготланд) је био јарл Шведске, тј. de facto краљ Шведске (1248—1266.) и зет шведског краља Ерика XI. Био је из породице Фолкунга и основао је династију Бјалбо, која ће се угасити тек 1384. године

De facto краљ Шведске[уреди | уреди извор]

Године 1238. Биргер је оженио Ингеборг, сестру неспособног, хромог и муцавог шведског краља Ерика XI.

Године 1240. Биргер је повео крсташки рат против Финске и Неве, тежећи да освоји њено ушће и завлада балтичком трговином с Русијом, такмичећи се с Немцима у тим освајањима. Док су Финци поражени и покрштени на Неви је ситуација била другачија. Ту су Шведске освајачке тежње наишле на одлучан отпор Карелаца и Руса. 15. јула 1240. године Швеђане је на Неви потпуно разбио новгородски кнез Александар, који је за то добио надимак Невски и тако је задуго од области Новгорода удаљио Швеђане. У тој бици Александар је ранио у лице Биргера.[тражи се извор]

Краљ Шведске[уреди | уреди извор]

После Ерикове смрти 1250. године за краља је био изабран Биргеров син Валдемар, али је власт фактички и даље остала у рукама Биргера. У време његове владе Шведска је ступила у тешње везе с Данском и Немачком. Немачки досељеници су припомогли да се у Шведској развије рударство (тамо је одавно копан бакар и гвожђе). Биргер је закључио трговачки уговор с Либеком и развијао је трговину са Новгородом.

Реформе[уреди | уреди извор]

За време Биргерове владавине односи учинили су велики корак напред. Знатан део сељаштва лишен је земљишне својине и пао у зависност крупних земљопоседника, и духовних и световних. Та је зависност појачавана због тога што су краљеви обилато делили имунитетна права. Војна служба је све више поверавана ритерима; сељаштво је већ морало да даје краљу низ натуралних дажбина и обавеза. Продирање феудалних односа и установа у Шведску било је делом у вези с немачким утицајем.

Донео је нове законе који су штитили права жена и удвостручио је казне за злочине против цркве и злочине против краљевих саветника.[тражи се извор]

Градови[уреди | уреди извор]

Тада су почели у Шведској да ничу градови. Трговина почиње да игра све већу улогу у животу земље. Али се трговина, углавном, налазила у рукама Немаца и Данаца, од којих се састојао и већи део горњег слоја градског становништва. Шведска је била чисто аграрна земља, и градови у њој нису играли крупну улогу.

Године 1252. Биргер је основао своју нову престолницу Стокхолм.

Референце[уреди | уреди извор]

Литература[уреди | уреди извор]